Predstavlja vrstu izvršenja koja ima posebne odredbe s obzirom na specifičnost obaveze koju mora da ispuni poslodavac.
Navedeno izvršenje regulisano je u novom Zakonu o izvršenju i obezbedjenju od čl.236 do čl.239.
Ovim Zakonom propisano je da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje i sprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave, po kojoj je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajuće radno mesto, mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište poslodavca.
Predlog za izvršenje iz člana 236. ovog zakona može se podneti u roku od 60 dana od dana kada je izvršni poverilac stekao pravo da predlog podnese.
Izvršenje na osnovu izvršne isprave po kojoj je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajuće radno mesto sprovodi se izricanjem novčane kazne poslodavcu i odgovornom licu, čije se ponavlja sve dok izvršni dužnik ne izvrši svoju obavezu.
Izvršni poverilac koji je podneo predlog da bude vraćen na rad, može predložiti da sud donese rešenje kojim će odrediti da mu izvršni dužnik isplati na ime zarade mesečne iznose dospele od pravnosnažnosti presude do ponovnog vraćanja na rad i odrediti izvršenje radi naplate utvrđenih iznosa.
Predlog za naknadu može se spojiti sa predlogom za izvršenje ili može biti podnesen naknadno do okončanja izvršnog postupka.
Rešenje kojim se predlog za naknadu usvaja ima dejstvo rešenja o izvršenju.
Izvršni dužnik – poslodavac može predložiti sudu da stavi van snage rešenje ako su se po donošenju rešenja izmenile okolnosti na osnovu kojih je ono doneseno.
Naknada mesečne zarade određuje se u iznosu koji bi zaposleni ostvario da je bio na radu, sa porezima i doprinosima koji se plaćaju iz zarade.
Ako je sud delimično usvojio zahtev za isplatu naknade zarade izvršnom poveriocu, on može da ostatak zarade potražuje u parničnom postupku.