Od 16.marta 2013.godine počeo je upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i na zmeljištu na kome je objekat izgrađen.
Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole objavljen je u “Sl. glasniku RS”, broj 25/2013 od 15. marta 2013. godine i primenjuje se od 16.marta 2013. do 31.decembra 2014.godine.
Ovim zakonom uređuju se posebni uslovi za upis prava svojine na objektima, odnosno delovima objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole do 11. septembra 2009. godine, odnosno koji se koriste bez upotrebne dozvole (u daljem tekstu: bespravno izgrađeni objekti), kao i na građevinskom zemljištu na kome je objekat izgrađen, odnosno na građevinskom zemljištu ispod objekta.
Reč je o porodičnim stambenim objektima do 300 m² neto korisne površine, stanovi u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama do 200 m² neto korisne površine, poslovni prostor u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama do 100 m², garaže do 30 m², vikend kuće (kuće za odmor) do 200 m², objekti za obavljanje zanatske delatnosti do 100 m², pomoćni i ekonomski objekti.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na objekte koji su izgrađeni na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili na površinama javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes; i na objekte izgrađene u prvom stepenu zaštite prirodnog dobra, odnosno na objekte izgrađene u zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine, odnosno radovima izvedenim na samom kulturnom dobru, objekte koji se nalaze u zaštitnom pojasu po posebnim propisima i objekte izgrađene u koridorima postojećih ili planiranih dalekovoda.
Izuzetno, na prethodne objekte upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima, pod propisanim uslovima u pogledu pribavljanja saglasnosti i drugih dokaza, primenjivaće se odredbe zakona kojima je uređen postupak legalizacije.
Organ nadležan za poslove urbanizma, na zahtev Republičkog geodetskog zavoda (u daljem tekstu: organ nadležan za upis prava svojine), u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva, utvrđuje da li se zahtev za upis prava svojine odnosi na ove objekte i o tome pismeno obaveštava podnosioca zahteva.
Upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima vrši se na osnovu javnih i privatnih isprava koje su podobne za upis prava svojine na zemljištu i objektima, u skladu sa odredbama ovog zakona, zakona kojima se uređuje planiranje i izgradnja, osnove svojinskopravnih odnosa i državni premer i katastar (u daljem tekstu: dokazi).
Ako je vlasnik bespravno izgrađenog objekta upisan kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na kojoj je bespravno izgrađeni objekat, organ nadležan za upis prava svojine jednim rešenjem upisuje pravo svojine na objektu i građevinskom zemljištu, ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na lica koja u skladu sa odredbama posebnog zakona spadaju u krug lica na koja se primenjuju odredbe o konverziji uz nadoknadu.
Ako je bespravno izgrađeni objekat sagrađen na zemljištu koje je u svojini ili je na njemu upisano pravo korišćenja u korist nekog trećeg lica (fizičko ili pravno lice ili jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija), organ nadležan za upis prava svojine rešenjem upisuje pravo svojine na objektu, bez sticanja prava na zemljištu na kome je objekat izgrađen.
Pravo svojine na zemljištu iz biće upisano u korist vlasnika objekta, kada vlasnik objekta nadležnom organu dostavi dokaz da je nekim pravnim poslom stekao pravo svojine na zemljištu na kome je objekat izgrađen.
Do upisa prava svojine na zemljištu na kome je objekat izgrađen, vlasnik objekta ne može ostvarivati nikakva prava vlasnika, odnosno suvlasnika na predmetnom zemljištu, već ga može koristiti isključivo radi pristupa objektu.
Ako vlasnik objekta i vlasnik zemljišta ne reše imovinsko pravne odnose na zemljištu u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, vlasnik objekta dužan je da o svom trošku utvrdi zemljište za redovnu upotrebu objekta i vlasniku zemljišta isplati tržišnu cenu za predmetno zemljište.
Ove odredbe ne odnose se na lica koja u skladu sa odredbama posebnog zakona spadaju u krug lica na koja se primenjuju odredbe o konverziji prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu.
Bliže uslove, način i postupak za sticanje prava svojine na zemljištu iz ovog člana, propisuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. To je i učinjeno donošenjem Pravilnika o uslovima, načinu i postupku za sticanje prava svojine na zemljištu i objektima na koje se primenjuje Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole.
Zakon propisuje i minimalne uslove za upis porodičnog stambenog objekta.
Dakle, ako vlasnik porodičnog stambenog objekta do 300m² neto korisne površine ne poseduje navedene dokaze, organ nadležan za upis prava svojine upisaće pravo svojine na objektu na osnovu najmanje dva dokaza, i to:
1) rešenja nadležnog organa kojim je utvrđen porez na imovinu na pravo svojine na bespravno izgrađenom objektu;
2) izdatog računa za plaćanje naknade za komunalne usluge (voda, kanalizacija, čistoća i sl.);
3) izdatog računa za plaćanje električne energije, gasa i sl;
4) potvrda nadležnog inspekcijskog organa o vremenu izgradnje bespravno izgrađenog objekta;
5) obaveštenja nadležnog organa uprave o mogućnosti legalizacije objekta, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje postupak legalizacije.
Upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu koji je izgrađen na katastarskoj parceli koja je u susvojini, odnosno sukorišćenju više lica, a na kojoj nije sprovedena parcelacija, izvršiće se uz podnošenje jednog od navedenih dokaza, kao i uz pismenu saglasnost suvlasnika, odnosno sukorisnika.
Upis prava svojine na objektu koji je izgrađen na osnovu građevinske dozvole, a za čije korišćenje nije izdata upotrebna dozvola do 11. septembra 2009. godine, može se izvršiti na osnovu pravnosnažne građevinske dozvole, odnosno pravnosnažnog rešenja kojim se menja građevinska dozvola usled promene investitora, u skladu sa zakonom.
Na objektima izgrađenim u skladu sa zakonom, a koji su dograđeni, nadzidani ili adaptirani do 11. septembra 2009. godine, bez građevinske dozvole, upisaće se pravo svojine u korist vlasnika posebnog dela u skladu sa ovim zakonom.
Zahtev za upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu podnosi se organu nadležnom za upis prava svojine na čijoj teritoriji se bespravno izgrađeni objekat nalazi.
Uz zahtev za upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima, odnosno delovima objekata, uz dokaze iz člana 2. ovog zakona, za objekte koji nisu već snimljeni, dostavlja se i:
1) snimak objekta, urađen u preglednoj razmeri i overen od strane registrovanog izvođača radova geodetske struke, a koji sadrži: prikaz položaja katastarske parcele prema stranama sveta, oznaku katastarske parcele, snimljene sve bespravno izgrađene objekte na parceli sa upisanim dimenzijama osnove objekta, oznaku broja objekata po redosledu, spratnost i način korišćenja objekata za sve objekte na parceli i priloženim zapisnikom snimanja detalja;
2) zapisnik o izvršenom uviđaju;
3) po potrebi specifikacija posebnih delova objekta po etažama, sa priloženom skicom uz V2 list koji sadrži podatke o posebnim fizičkim delovima zgrade.
Nosioci prava svojine, prava korišćenja, odnosno prava zakupa na zemljištu, kao i vlasnici bespravno izgrađenog objekta u smislu ovog zakona, dužni su da licu koje vrši uviđaj omoguće nesmetan pristup objektu.
Rešenje o upisu prava svojine u skladu sa ovim zakonom donosi označeni organ u roku od 90 dana od dana dostavljanja urednog zahteva.
Ovo rešenje obavezno sadrži i obavezu o upisu zabeležbe u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti, da je pravo svojine upisano na osnovu ovog zakona.
Ono se dostavlja vlasniku objekta, nosiocu prava svojine, odnosno prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je sagrađen objekat, nadležnom organu opštinske, odnosno gradske uprave i objavljuje se na oglasnoj tabli teritorijalno nadležnog organa za upis prava svojine.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja, ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva.
Vlasnik bespravno izgrađenog objekta može da u skladu sa zakonom u posebnom postupku pribavi građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu i posle upisa prava svojine na bespravno izgrađenom objektu po odredbama ovog zakona.
Ako nosilac prava svojine pribavi odgovarajuću građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu, organ nadležan za upis prava svojine će na njegov zahtev, brisati zabeležbu da je pravo svojine upisano po ovom zakonu.
Upisom prava svojine na bespravno izgrađenom objektu ne dira se u prava trećih lica da u sudskom postupku ostvaruju pravo na svojinsku zaštitu i pravo na naknadu štete.
Ugovor kojim se otuđuje objekat na kome je upisano pravo svojine u skladu sa odredbama ovog zakona, ne može se sudski overiti bez potvrde jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je objekat sagrađen, da je vlasnik objekta uredio odnose u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta.
Nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva i urbanizma.
Vlasnici bespravno izgrađenih objekata, odnosno delova objekata, koji su podneli zahtev za legalizaciju objekata u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11 i 121/12), nemaju obavezu podnošenja novog zahteva, već se podneti zahtev smatra zahtevom za upis prava svojine po ovom zakonu.
Vlasnici bespravno izgrađenih objekata, odnosno delova objekata, koji nisu podneli zahtev za legalizaciju objekta u rokovima propisanim Zakonom o planiranju i izgradnji mogu u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, podneti zahtev u skladu sa ovim zakonom.
Organ uprave nadležan za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata, dužan je da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostavi organu nadležnom za upis prava svojine podnete zahteve za objekte iz člana 1. ovog zakona, sa dokumentacijom koja je propisana ovim zakonom.
Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže propisuje objekte na koje se primenjuje ovaj zakon; stepen završenosti objekta kao uslov za upis prava svojine; sadržinu i način pribavljanja saglasnosti za nepokretnosti izgrađene u zaštićenim kulturnim ili prirodnim dobrima ili zonama zaštite; uslove, sadržinu i način izrade zapisnika o izvršenom uviđaju i specifikaciji posebnih delova objekta.
Kako je gore navedeno, donet je i Pravilnik o uslovima, načinu i postupku za sticanje prava svojine na zemljištu i objektima na koje se primenjuje Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, koji je objavljen u “Sl. glasniku RS”, broj 31/2013 od 5. aprila 2013. godine.
On će se primenjivati od 6. aprila 2013. god.
Ovim pravilnikom bliže se propisuju: uslovi, način i postupak za sticanje prava svojine na zemljištu iz člana 4. Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole („Službeni glasnik RS”, broj 25/13 – u daljem tekstu: Zakon); objekti na koje se primenjuje Zakon; stepen završenosti objekta kao uslov za upis prava svojine; sadržina i način pribavljanja saglasnosti za nepokretnosti izgrađene u zaštićenim kulturnim ili prirodnim dobrima ili zonama zaštite; uslovi, sadržina i način izrade zapisnika o izvršenom uviđaju i specifikaciji posebnih delova objekta.
Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) porodični stambeni objekat jeste objekat sa najviše četiri stambene jedinice neto korisne površine do 300 m² koji se koristi za porodično stanovanje;
2) stan u stambenoj i stambeno-poslovnoj zgradi jeste stan neto korisne površine do 200 m² koji se koristi za stanovanje;
3) poslovni prostor u stambenoj i stambeno-poslovnoj zgradi jeste prostor površine do 100 m² koji se koristi za obavljanje poslovne delatnosti;
4) garaža jeste poseban objekat, odnosno poseban deo objekta površine do 30 m² koji se koristi za smeštaj vozila;
5) kuća za odmor (vikend kuća) jeste objekat površine do 200 m² koji se koristi za povremeno stanovanje, odnosno za odmor i rekreaciju;
6) objekat za obavljanje zanatske delatnosti jeste objekat površine do 100 m² koji se koristi prema nameni za koju je izgrađen;
7) organ nadležan za upis prava svojine jeste Republički geodetski zavod – organizaciona jedinica na čijoj teritoriji se nalazi bespravno izgrađeni objekat.
Uslovi
Upis prava svojine na građevinskom zemljištu na kome je objekat, odnosno deo objekta izgrađen bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđene tehničke dokumentacije vrši se pod uslovima propisanim Zakonom i ovim pravilnikom.
Kada organ nadležan za upis prava svojine utvrdi da vlasnik bespravno izgrađenog objekta nije upisan kao vlasnik ili nosilac prava korišćenja na zemljištu na kome je taj objekat ili deo objekta izgrađen, a ispunjava druge uslove za upis prava svojine u skladu sa Zakonom, upisaće pravo svojine samo na objektu.
Upis prava svojine na zemljištu na kome je objekat izgrađen vrši se po zahtevu vlasnika objekta, uz dostavljanje dokaza da je stekao pravo svojine na tom zemljištu.
Kao dokaz iz stava 2. ovog člana dostavlja se ugovor o kupovini nepokretnosti, ugovor o poklonu, ugovor o razmeni nepokretnosti, pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, pravnosnažna sudska presuda kojom se utvrđuje pravo svojine na zemljištu u korist vlasnika objekta, kao i svaka druga privatna i javna isprava koja je podobna za upis prava svojine u skladu sa odredbama zakona koji se uređuje državni premer i katastar.
Do upisa prava svojine na zemljištu na kome je izgrađen objekat, vlasnik objekta može koristiti samo zemljište potrebno za pristup objektu, u skladu sa Zakonom, bez prava da gradi ili postavlja objekte na preostalom delu zemljišta na kome je objekat izgrađen, za koje se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje građenje, ne pribavlja akt organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, kao i da izvodi bilo kakve radove na objektu, osim radova na tekućem održavanju objekta i radova na hitnim intervencijama kojima se otklanja neposredna opasnost po život i zdravlje ljudi.
Dokaz o sticanju prava svojine na zemljištu, u skladu sa Zakonom, dostavlja se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu Zakona.
Ako ne stekne pravo svojine na zemljištu u propisanom roku i na propisan način, vlasnik objekta podnosi zahtev za pokretanje postupka za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izgradnja objekata, organu nadležnom za imovinsko pravne poslove jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljište.
Objekti na koje se primenjuje ovaj pravilnik su objekti, odnosno delovi objekta izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđene tehničke dokumentacije do 11. septembra 2009. godine, u skladu sa Zakonom.
Ovaj pravilnik primenjuje se i na objekte koji su izgrađeni na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđene tehničke dokumentacije do 11. septembra 2009. godine, a za čije korišćenje nije izdata upotrebna dozvola, u skladu sa Zakonom.
Objekti iz člana 6. ovog pravilnika su: porodični stambeni objekti do 300 m² neto korisne površine, stanovi u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama do 200 m² neto korisne površine, poslovni prostor u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama do 100 m², garaže do 30 m², vikend kuće (kuće za odmor) do 200 m², objekti za obavljanje zanatske delatnosti do 100 m², pomoćni i ekonomski objekti.
Ovaj pravilnik primenjuje se i na deo porodičnog stambenog objekta iz stava 1. ovog člana ako se taj deo koristi za stanovanje i ako su na tom objektu izvedeni konstruktivni građevinski radovi, krovna konstrukcija i krovni pokrivač.
Odredbe ovog pravilnika, u skladu sa Zakonom, ne primenjuju se na objekte:
1) koji su izgrađeni na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili površina javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona utvrđuje javni interes;
2) izgrađene u prvom stepenu zaštite prirodnog dobra;
3) izgrađene u zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine;
4) koji se nalaze u zaštitnom pojasu po posebnim propisima;
5) izgrađene u koridorima postojećih ili planiranih dalekovoda.
Pribavljanje saglasnosti
Izuzetno za objekte iz člana 8. ovog pravilnika upis prava svojine vrši se uz prethodno pribavljenu saglasnost u skladu sa propisima kojima se uređuje legalizacija objekata, odnosno naknadno izdavanje građevinske dozvole.
Saglasnost za objekte koji su izgrađeni na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili površina javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona utvrđuje javni interes, pribavlja se od organa koga odredi skupština jedinice lokalne samouprave.
Saglasnost za objekte izgrađene u prvom stepenu zaštite prirodnog dobra i objekte izgrađene u zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine, pribavlja se od organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara.
Saglasnost za objekte koji se nalaze u zaštitnom pojasu po posebnim propisima i za objekte izgrađene u koridorima postojećih ili planiranih dalekovoda pribavlja se od nadležnih javnih preduzeća.
Saglasnost iz st. 2, 3. i 4. ovog člana odnosi se na objekte iz člana 7. ovog pravilnika i pribavlja je organ nadležan za upis prava svojine, po službenoj dužnosti.
Stepen završenosti objekta
Upis prava svojine na objektu koji je izgrađen bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđene tehničke dokumentacije, pod uslovima propisanim Zakonom i ovim pravilnikom, vrši se i kada se zapisnikom o izvršenom uviđaju utvrdi da je objekat završen i da se objekat ili deo objekta koristi za stanovanje, odnosno za obavljanje delatnosti, odnosno za smeštaj vozila, kao i na objekte iz člana 7. stav 2. ovog pravilnika.
Vreme izgradnje objekta
Upis prava svojine na objektu vrši se ako je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđene tehničke dokumentacije do 11. septembra 2009. godine.
Organ nadležan za upis prava svojine utvrđuje vreme izgradnje objekta na osnovu dokaza propisanih Zakonom, kao i uz izvođenje dokaza propisanih zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Za objekte koji nisu snimljeni dostavlja se dokumentacija u skladu sa članom 8. Zakona, koju izrađuje registrovani izvođač radova geodetske struke, a koju čini snimak objekta sa Zakonom propisanom sadržinom, zapisnik o izvršenom uviđaju i po potrebi specifikacijom posebnih delova objekta po etažama.
Zapisnik o uviđaju
Zapisnik o izvršenom uviđaju, u skladu sa Zakonom, prilaže se uz zahtev za upis prava svojine na objektu koji je izgrađen bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđene tehničke dokumentacije.
Zapisnik o izvršenom uviđaju naročito sadrži predmet uviđaja, datum uviđaja, podatke o prisutnim licima i njihove potpise, tok i sadržaj izvršenih radnji u postupku uviđaja, kao i eventualne primedbe prisutnih lica i izvršioca uviđaja.
Zapisnik o izvršenom uviđaju sačinjava registrovani izvođač radova geodetske struke sa odgovarajućom licencom.
Specifikacija posebnih delova objekta
Specifikacija posebnih delova objekta po etažama, dostavlja se uz zahtev za upis prava svojine, za objekte koji nisu snimljeni.
Specifikacija posebnih fizičkih delova objekta sadrži sve podatke o tim posebnim delovima koji se mogu upisati u odgovarajući list nepokretnosti, a naročito namenu (stan, poslovni prostor ili garaža odn. garažno mesto), broj, površinu, sobnost (strukturu), nivo (sprat) na kojem se nalazi, kao i položaj u okviru objekta.
Specifikaciju posebnih delova objekta izrađuje geodetska organizacija koja ispunjava uslove u skladu sa zakonom.
Zahtev
Zahtev za upis prava svojine na objektu, odnosno delu objekta koji je izgrađen bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđene tehničke dokumentacije, kao i objekta koji se koristi bez upotrebne dozvole podnosi se organu nadležnom za upis prava svojine na području na kome se objekat nalazi.
Uz zahtev za upis prava svojine prilaže se dokumentacija, odnosno dokazi propisani Zakonom i ovim pravilnikom.
Organ nadležan za poslove legalizacije bespravno izgrađenih objekata dostavlja organu nadležnom za upis prava svojine kopiju zahteva za legalizaciju sa potrebnom dokumentacijom.
Danom dostavljanja kopije zahteva, organ nadležan za upis prava svojine po službenoj dužnosti pokreće postupak.
Navedeno lice podnosi zahtev za upis prava svojine na objektu, odnosno delu objekta, organu nadležnom za upis prava svojine u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona, ako je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen do 11. septembra 2009. godine.
Organ nadležan za poslove legalizacije bespravno izgrađenih objekata dostavlja teritorijalno nadležnom organu za upis prava svojine kopiju zahteva za legalizaciju objekta koju je vlasnik bespravno izgrađenog objekta podneo u roku propisanim zakonom koji uređuje planiranje i izgradnju.
Uz kopiju zahteva, dostavlja se i kopija dokumentacije koja je propisana Zakonom i ovim pravilnikom (geodetski snimak, zapisnik o izvršenom uviđaju, dokaz o rešenim imovinsko-pravnim poslovima, obaveštenje o mogućnosti legalizacije, specifikacija posebnih delova objekta, fotografije objekta) ako je ta dokumentacija podneta uz zahtev za legalizaciju objekta.
Kopija zahteva i dokumentacije overava se pečatom organa nadležnog za poslove legalizacije bespravno izgrađenih objekata i potpisom ovlašćenog lica.
Na postupak sticanja prava svojine na zemljištu i objektima primenjuju se odredbe Zakona, propisa kojima se uređuje državni premer i katastar, kao i propisa kojima se uređuje opšti upravni postupak.
Rešenje kojim se odbija zahtev za upis prava svojine na objektu dostavlja se i građevinskoj inspekciji jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.
Redakcija Profi Sistema