Muž koji pretuče ženu može da bude osuđen na kaznu od tri meseca do tri godine zatvora, ali je problem u dokazivanju, jer se žrtve često plaše da svedoče.
Problem dokazivanja ovakvih krivičnih dela je što su ugrožene najčešće žene sa decom koje ekonomski zavise od supruga nasilnika.
Pod dejstvom alkohola i s lovačkom puškom V. L. iz sela Konak, pre tri dana, presreo je suprugu S. L. u letnjoj kuhinji, a zatim uperio oružje u nju i zapretio da će je ubiti. Kada ga je preplašena žena upitala zašto, odgovorio je: „Sad ćeš da vidiš čije su pare i ko je ovde gazda”. Naoružan, pratio ju je do susedne kuće u kojoj ga je uhapsila policija koju je o nemilom događaju obavestio njihov sin.
Ništa manje brutalan događaj odigrao se svega dan kasnije i u Vladičinom Hanu. Po nalogu tužilaštva, policija u tom gradu uhapsila je i zadržala u pritvoru D. P. jer je vređao, pretio i fizički napao suprugu. Žrtva porodičnog nasilja bila je i žena iz okoline Trstenika koju je suprug N. P. tukao po glavi i telu.
U tužilaštvu za „Politiku” kažu da se za krivična dela nasilja u porodici uglavnom izriču uslovne osude.
– Za osnovni oblik ovog krivičnog dela, koji se javlja u čak 80 odsto slučajeva u praksi, zaprećena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine. To je, zaista, mala kazna i ona bi morala da bude stroža. U poslednje vreme zauzet je stav da se u slučajevima porodičnog nasilja ne primenjuje institut oportuniteta koji po zakonu može da se primeni za krivična dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina – objašnjeno je za naš list u tužilaštvu.
Problem dokazivanja ovog krivičnog dela je što je žrtva najčešće žena sa detetom koja ekonomski zavisi od supruga nasilnika, što predstavlja pritisak na žrtvu koja svedočenjem rizikuje da ostane na ulici.
Nažalost, gotovo da ne prođe dan da u medijima „ne osvane” informacija o porodičnim sukobima i nasilju. O mnogim slučajevima se piše i javno govori, a šta je sa onim koji ostanu iza sudskih zidina.
Takav je slučaj J. M. (ime poznato redakciji) koja je svog supruga prijavila za nasilje, a potom, kada je stiglo do suda, odustala od svedočenja. Do 3. juna kada je trebalo da u svojstvu svedoka da izjavu pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u postupku protiv supruga S. M, ona je bila sigurna da će to i uraditi. Mnogo puta je iz straha od supruga nasilnika, odustajala da pred istražnim organima govori o njegovim maltretiranjima, pa čak i o tome da je u nju, dok je bila u sedmom mesecu trudnoće, uperio repetiran pištolj.
Zbog njene odluke da ćuti, nadležno tužilaštvo nije moglo da ga tereti za nasilje u porodici. Protiv njega je podignuta optužnica kojom se sumnjiči da je 23. juna 2015. godine neovlašćeno nosio vatreno oružje „Zoraki” model „906”, kalibra devet milimetara i municiju za njega i da ga se latio posle svađe sa suprugom, odnosno da ga je uperio u nju „dok je ona sedela na travi, a on se nalazio iznad nje”.
Svoje navode tužilac je, između ostalog, bazirao na izjavi svedoka, radnice dečje igraonice ispred koje se incident dogodio, ali i svedočenja dvojice policajaca Miljana Dakića i Miloša Veljića. Tužilaštvo je od suda zatražilo da S. M. oglasi krivim i izrekne mu kaznu zatvora ne kraću od tri i po godine. Dakić je, između ostalog, rekao:
– On mi je poznat odranije, kao neko ko je nasilan i koga su policijski službenici vodili i na psihijatriju. Devojka sa kojom je okrivljeni bio u društvu kobnog dana, imala je vidne povrede po licu. Rekla mi je da je u sedmom mesecu trudnoće i da je S. M., sa kojim ima dete i sa kojim je u braku, često maltretira. Pištolj smo našli u obližnjem žbunju.
Više puta je maltretirana žena kontaktirala postupajućeg tužioca Nenada Stefanovića i uveravala ga da je spremna da se suoči sa nasilnikom, da je na sigurnom mestu gde je on ne može naći i da će o njegovom višegodišnjem maltretiranju govoriti kada počne suđenje. Tužilac ju je svaki put bodrio i obećavao zaštitu koju, u slučajevima porodičnog nasilja, predviđa zakon. Uprkos tome, J. M. je odustajala.
Dan pre zakazanog početka suđenja njenom suprugu, ona je, u jutarnjim časovima, tužiocu poslala SMS u kojem ga je obavestila da je pobegla od supruga i izvinila mu se zbog „nepredviđenih okolnosti”. Tvrdila je, prema nezvaničnim informacijama, da je u ćorsokaku i bez ikakve podrške, ali da mu, u smislu svedočenja, u potpunosti stoji na raspolaganju. Tužilac joj je kratko odgovorio da dođe pola sata pre početka suđenja.
Posle ove poruke, žena je zamolila tužioca da je pozove. U razgovoru koji su vodili, tužilac joj je rekao da zove kol-centar za pomoć žrtvama i da traži da je sa šestomesečnom bebom smeste u sigurnu kuću, a da će on pozvati policiju da je posle svedočenja otprati do njenog stana, a zatim do sigurne kuće.
Pred sam početak suđenja, prijatelj oštećene obavestio je tužioca da je ona bila izložena pritisku zbog svedočenja, kao i da ju je odbrana nagovarala da da lažni iskaz. Zbog indicija da je izvršeno krivično delo podstrekavanja na pokušaj davanja lažnog iskaza, tužilac Stefanović je tražio odlaganje postupka.
Usledio je „kontraudar”. Advokat optuženog tražio je izuzeće tužioca u kojem je, između ostalog, naveo da je postupajući tužilac vršio pritisak na oštećenu.
Na glavnom pretresu 29. juna saopšteno je da je odbijen zahtev o izuzeću postupajućeg tužioca. Pošto je saopštena ovakva odluka, tužilac je zatražio da se J. M. dodeli status posebno osetljivog svedoka, kao i da se obavi njeno psihološko veštačenje specijalista medicinske psihologije koje bi trebalo da utvrdi stepen njenog straha u odnosu na supruga i da li je sporni događaj ostavio posledice na nju. Ukoliko sud prihvati predlog tužioca, sudija će je saslušati bez stranaka i postaviće joj punomoćnika.
Posle ovog predloga, ona je ponovo pozvala tužioca i Centar za socijalni rad. Koordinacijom svih nadležnih sa bebom je smeštena u sigurnu kuću odakle bi trebalo da bude odvedena na sledeće suđenje i pred sudijom ispriča sve o nasilju koje je trpela godinama.
Izjava žrtve ne treba da bude jedini dokaz
Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, kaže da žene često odustaju da svedoče protiv supruga nasilnika. U većini slučajeva razlog je, kaže, strah.
– Razgovarajući sa žrtvama, ali i onima koji rade sa njima, često čujem: „Pa, ona njega voli”. Uopšte ne mislim da ga voli, nego da se paranoično plaši. Ona se boji njegove osvete, njegove familije, kumova, braće… Žena često trpi uvrede tipa „ti si njemu uništila život, ti si njega poslala u zatvor”. I, onda beže od svega. Kada žena dođe kod nas, uglavnom kaže da je ništa ne zanima, osim da napasnika više nikada ne vidi očima. To je linija manjeg otpora kojom žene idu – kaže Stanojević.
Na pitanje kako sprečiti da žena ne odustane da svedoči protiv supruga napasnika, Stanojevićeva kaže da na tome, pre svega, treba da rade institucije u smislu da njena izjava ne bude osnov krivičnog gonjenja, jer ako ona odustane – nema krivičnog postupka.
– Moraju da postoje i drugi dokazi, mora da bude osuđen bez obzira na to da li se ona pridružila gonjenju ili ne. Ono što policija napiše u svom zapisniku, mora da bude tako potkrepljeno dokazima da bude dovoljno za procesuiranje. Drugo je osnaživanje žena. One moraju da znaju da će biti zaštićene od napasnika, bez obzira na to u kojoj fazi je postupak protiv njega – navodi koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici.
Izvor: Politika.