Srbija, Albanija i Severna Makedonija će, u okviru inicijative Otvoreni Balkan, pojednostaviti pristup tržištu rada za građane ove tri zemlje, pri čemu se očekuje da sezonski radnici budu najčešći korisnici novog sistema.
U sve tri zemlje radi se na uspostavljanju Open Balkan ID broja.
To će biti neka vrsta identifikacionog broja, poput jedinstvenog matičnog broja, na osnovu kojeg će građani ove tri zemlje moći da se prijave i dobiju elektronsku potvrdu tj. dozvolu da pristupe tržištu rada u drugim zemljama i na taj način neće biti potrebna dozvola za rad koja bi u drugom slučaju bila neophodna.
Članom 4. Zakona o zapošljavanju stranaca (“Sl. glasnik RS”, br. 128/2014, 113/2017, 50/2018 i 31/2019), propisan je i naglašen jednak položaj prilikom zapošljavanja stranaca, gde se kaže:
“Stranac koji se zapošljava u Republici u skladu sa ovim zakonom, ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i državljani Republike, ako su ispunjeni uslovi u skladu sa zakonom.
Stranac se smatra nezaposlenim u skladu sa propisima o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i ostvaruje jednaka prava kao državljani Republike ako su ispunjeni uslovi u skladu sa ovim zakonom.”
Potrebno je da se putem elektronskih portala eUprave u sve tri zemlje zatraži dobijanje elektronskog ID Open Balkan broja nakon čega se može aplicirati za ovu vrstu elektronske dozvole za pristup tržištu rada. Ta dozvola važi 2 godine, što takođe predstavlja jedan benefit dogovora koji je napravljen.
Ono što se očekuje da sezonci u poljoprivredi budu najčešći korisnici, jer su procene pokazale da je ukupan broj sezonaca u poljoprivredi u ove tri države nešto preko 100.000. U Makedoniji i Srbiji zaposleni u agraru učestvuju sa oko 16,17% u ukupnoj zaposlenosti, dok u Albaniji čak 38%, tako da je poljoprivreda jedan važan deo privrede sve tri države.
Kada je reč o analizi sistema angažovanja sezonskih radnika u zemljama Zapadnog Balkana, Srbija jedina ima pojednostavljen sistem za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, dok druge zemlje to nemaju, što značajno otežava poslodavcima da prijave sezonce u poljoprivredi ili drugim delatnostima u kojima je potreban privremeno – povremeni posao.
Očekuje se da među prioritetima nove Vlade bude usvajanje novog zakona o sezonskom i povremenom zapošljavanju koji bi omogućio proširenje sistema elektronske prijave i na pojedine poslove u građevinarstvu, turizmu i ugostiteljstvu, kao i kućnim i pomoćnim poslovima.
Članom 4. Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima („Sl. glasnik RS“, broj 50/2018) – dalje: Zakon, propisano je šta podrazumeva angažovanje na obavljanju sezonskih poslova, gde se kaže:
“Za potrebe radnog angažovanja na sezonskim poslovima u smislu ovog zakona smatraju se poslovi koji se u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva obavljaju samo u određeno vreme tokom godine (sadnja, setva, berba, žetva, zaštita bilja, priprema zemljišta, orezivanje, čišćenje, ljušćenje, sortiranje, šišanje/striža, ispaša i sl.).
Angažovanje na osnovu ovog zakona je rad van radnog odnosa.
Na pitanja radnog angažovanja na sezonskim poslovima koja nisu posebno uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje rad – u delu kojim se uređuju privremeni i povremeni poslovi.”
Članom 11. Zakona, propisana je evidenciona prijava i odjava sezonskih radnika, gde se kaže:
“Evidenciona prijava i odjava sezonskih radnika podnosi se elektronskim putem Poreskoj upravi.
Period u kojem se sezonski radnik prijavljuje ili odjavljuje je kalendarski mesec.
Poslodavac je dužan da angažovanje sezonskog radnika prijavi najkasnije prvog dana angažovanja u kalendarskom mesecu do 10 časova pre podne, odnosno u periodu između 13 i 15 časova za radnike koji rade u poslepodnevnoj smeni.
Poslodavac je dužan da sezonske radnike u poslepodnevnoj smeni prijavi pre njihovog stupanja na rad.
Nije moguće iste radnike prijaviti u prepodnevnom i poslepodnevnom terminu za evidencionu prijavu.
Ako prestane radno angažovanje sezonskog radnika tokom kalendarskog meseca, poslodavac je dužan da sezonskog radnika odjavi najkasnije do 10 časova pre podne narednog dana od dana prestanka angažovanja.
Ako je poslodavac odjavio sezonskog radnika posle 10 časova pre podne, smatra se da je sezonski radnik odjavljen za prepodnevni i poslepodnevni rad počevši od narednog dana u odnosu na dan odjave.
Ako se tokom kalendarskog meseca javi potreba za angažovanjem sezonskog radnika koji je tokom tog kalendarskog meseca već bio prijavljen i odjavljen, poslodavac je dužan da ga ponovo prijavi prvog dana angažovanja najkasnije do 10 časova pre podne, odnosno od 13 do 15 časova za rad u poslepodnevnoj smeni.
Ako sezonski radnik koji je prijavljen u kalendarskom mesecu nastavlja sa radom i u narednom kalendarskom mesecu, poslodavac je dužan da podnese prijavu za naredni kalendarski mesec prvog dana narednog kalendarskog meseca najkasnije do 10 časova pre podne, odnosno od 13 do 15 časova za radnike koji rade u poslepodnevnoj smeni.
Ako poslodavac ne odjavi sezonskog radnika u kalendarskom mesecu u kojem je prijavljen, odnosno do 10 časova pre podne, pre prvog dana narednog kalendarskog meseca, smatra se da je sezonski radnik bio angažovan do poslednjeg dana u kalendarskom mesecu u kojem je prijavljeno njegovo angažovanje.
Poreska uprava je dužna da, na osnovu podataka iz evidencione prijave i odjave, Centralnom registru za obavezno socijalno osiguranje podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje.
Ako prekid radnog angažovanja iz člana 6. ovog zakona nastupi posle 10 časova pre podne, poslodavac je dužan da sezonskom radniku isplati i dnevnu neto naknadu za taj dan.”
Članom 20. Zakona, regulisana je prijava za porez i doprinose, gde se navodi:
“Poslodavac je dužan da, počev od prvog dana angažovanja sezonskih radnika, u svakom kalendarskom mesecu elektronskim putem Poreskoj upravi dostavlja podatke potrebne za izradu evidencione prijave iz člana 11. stav 1. ovog zakona.
Na osnovu podataka iz stava 1. ovog člana sistem Poreske uprave poslednjeg dana kalendarskog meseca automatski sačinjava i elektronskim putem podnosi pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima.
Bliži postupak i način podnošenja podataka iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove finansija.”
Izvor: sajt Naled (www.naled.rs)
Izvor: izvodi iz propisa su preuzeti iz pravne baze “Propis Soft”, redakcija Profi Sistem Com