Na sajtu Ministarstva pravde objavljeno je saopštenje da je medijacija, koja je u niškom Osnovnom i Višem sudu u primeni od novembra 2017 godine, prvi put sprovedena u predmetu radno pravne materije, koji se odnosi na statusni spor – poništaj odluke poslodavca kojom je zaposlenom prestao radni odnos.
Prema navodima ministarstva, u okviru Info službe za podršku alternativnom rešavanju sporova, još jednom je dokazano da je medijacija uspešan metod za rešavanje najrazličitijih sporova, po različitim pravnim osnovima.
Info službi za podršku alternativnom rešavanju sporova od strane postupajućeg sudije dostavljen je predmet, a nakon saglasnog predloga stranaka da se pokuša mirno rešenja spora.
Reč je o tužbi gde je zaposleni tužio svog poslodavca i tražio da se poništi rešenje kojim mu je prestao radni odnos. Imajući u vidu da je reč o statusnom sporu, i pored preduzimanja radnji od strane sudije u zakonom predviđenim rokovima, obzirom na vrstu spora, krajnji ishod je bio neizvestan, s toga su se stranke opredelile za medijaciju kao ekonomičniji način rešavanja spora. Uz pomoć medijatora, na prvoj sesiji, stranke su uspele da dođu do dogovora i reše svoj spor. Rešivši na taj način spor, stranke su sprečile dalje vođenje sudskog postupka i uštedele kako vreme tako i potencijalne buduće troškove. Ovim se ponovo ukazuje koju prednost ovaj oblik alternativnog rešavanja sporova ima u odnosu na sudski postupak.
Proširivanjem materije u kojima je moguće primeniti ovaj postupak, značajno doprinosi rasteređenju sudova kao i pravičnom suđenju. Ministarstvo ukazuje da se putem medijacije, za znatno kraći vremenski period rešavaju sporovi, koji u sudskom postupku u zavisnosti od okolnosti slučaju mogu da traju znatno duže.
Inače, medijacija je alternativni način rešavanja sporova, u kojem treće, nezaisno, neutralno i nepristrasno lice, posrednik-medijator, pomaže strankama u sukobu da dođu do uzajamnog prihvatljivog rešenja.
Odredbama važećih čl.17-29. Zakona o posredovanju u rešavanju sporova (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2014), propisan je postupak posredovanja. Prema ovim odredbama:
Predlog za pokretanje postupka
Ako jedna strana uputi predlog za zaključenje sporazuma o pristupanju posredovanju, druga strana je dužna da se o navedenom predlogu izjasni, u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga, pisanim putem.
Kada je pokretanje postupka posredovanja posebnim zakonom predviđeno kao uslov za vođenje sudskog ili drugog postupka, odnosno ako su se strane prilikom zaključenja ugovora obavezale da će spor pokušati da reše putem posredovanja pre pokretanja sudskog ili drugog postupka, strana je dužna da pisanim putem predloži drugoj strani zaključenje sporazuma o pristupanju posredovanju.
Pokretanje postupka posredovanja
Postupak posredovanja se pokreće zaključenjem sporazuma o pristupanju posredovanju.
Ako se stranke u toku sudskog ili drugog postupka saglase da pristupe rešavanju spora posredovanjem uz zastoj sudskog postupka, postupak posredovanja se pokreće dostavljanjem sudu ili drugom organu pred kojim se vodi postupak sporazuma o pristupanju posredovanju.
U slučaju iz stava 2. ovog člana dolazi do zastoja sudskog postupka, koji može biti određen samo jednom po ovom osnovu i ne može trajati duže od 60 dana.
Sporazum o pristupanju posredovanju
Strane i posrednik zaključuju sporazum o pristupanju posredovanju u pisanoj formi kojim potvrđuju izbor posrednika, uređuju međusobna prava i obaveze u skladu sa načelima posredovanja, utvrđuju troškove posredovanja i druga pitanja od značaja za sprovođenje posredovanja.
Izbor posrednika
Postupak posredovanja sprovodi jedan ili više posrednika, koje strane sporazumno odrede.
Ako strane sporazumno ne odrede posrednika, mogu zatražiti da posrednika odredi sud ili drugi organ pred kojim se vodi postupak.
Isključenje posrednika
Posrednik ne može biti sudija koji postupa u predmetu povodom spornog odnosa, odnosno službeno lice koje odlučuje o zahtevu strana u vezi sa spornim odnosom u upravnom ili nekom drugom postupku.
Izuzeće posrednika
Posrednik će se izuzeti iz postupka posredovanja u kome ima lični interes ili ako iz drugih razloga nije u mogućnosti da postupa nepristrasno.
Posrednik je dužan da obavesti strane o svim okolnostima koje bi mogle da dovedu u sumnju njegovu nepristrasnost.
Posrednik može sprovoditi postupak posredovanja i u slučaju kada se strane, nakon što su obaveštene o postojanju okolnosti iz st. 1. i 2. ovog člana, saglase da on vodi postupak.
Sprovođenje postupka
Na početku postupka posredovanja, posrednik upoznaje strane sa ciljem posredovanja, ulogom posrednika, pravilima i troškovima postupka.
Strane se slobodno sporazumevaju o načinu sprovođenja posredovanja upućivanjem na određena pravila postupka ili na drugi način.
Posrednik može da vodi zajedničke ili odvojene razgovore sa stranama, kao i da predloge i stavove jedne strane, uz njenu saglasnost prenese drugoj strani.
Svaka strana može odustati od daljeg učešća u postupku posredovanja u bilo kojoj fazi postupka.
Posrednik može obustaviti postupak posredovanja ako proceni da dalje sprovođenje postupka nije celishodno.
Okončanje postupka
Postupak posredovanja okončava se:
1) zaključenjem sporazuma o rešavanju spora posredovanjem;
2) odlukom posrednika da se postupak obustavlja, jer dalje vođenje postupka nije celishodno;
3) izjavom jedne strane da odustaje od daljeg sprovođenja postupka, osim u slučaju ako u postupku posredovanja učestvuje više strana, koje nakon odustanka jedne od strana odluče da nastave postupak posredovanja;
4) protekom roka od 60 dana od dana zaključenja sporazuma o pristupanju posredovanju, osim ukoliko se strane ne sporazumeju drugačije.
Ako se postupak posredovanja sprovodi na osnovu uputa suda ili drugog organa, posrednik je dužan da obaveštenje o načinu okončanja postupka posredovanja dostavi sudu ili drugom organu.
Ako je pokrenuti postupak posredovanja, koji je posebnim zakonom predviđen kao uslov za vođenje sudskog ili drugog postupka, okončan na način iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana, posrednik je dužan da obavesti nadležni organ ili organizaciju o ishodu postupka posredovanja.
Dejstvo posredovanja na rokove zastarelosti i prekluzivne rokove
Pokretanjem postupka posredovanja počinje zastoj zastarelosti potraživanja u odnosu na zahtev povodom koga se sprovodi postupak posredovanja, koji ne može trajati duže od 60 dana.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana rok zastarelosti nastavlja da teče.
Ako je zakonom određen poseban rok za podnošenje tužbe taj rok ne teče dok postupak posredovanja traje, ali ne duže od 60 dana.
Sporazum o rešavanju spora putem posredovanja
Sadržinu sporazuma o rešavanju spora putem posredovanja određuju strane u postupku posredovanja.
Sporazum se sačinjava u pisanoj formi i potpisuju ga posrednik, strane u postupku posredovanja i punomoćnici koji prisustvuju posredovanju.
Posrednik učestvuje u sastavljanju i izradi sporazuma, ukoliko se strane u postupku saglase.
Ako strane u postupku posredovanja ne postignu sporazum zbog nesaglasnosti o pravnim pitanjima, mogu postići pisanu saglasnost o činjeničnim pitanjima.
Činjenična pitanja obuhvaćena saglasnošću volja strana u postupku smatraće se nespornim u sudskom ili drugom postupku.
Sporazum o rešavanju spora putem posredovanja iz člana 26. ovog zakona može imati snagu izvršne isprave ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da sadrži izjavu dužnika kojom pristaje da poverilac na osnovu sporazuma o rešavanju spora putem posredovanja, nakon dospelosti potraživanja može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja (klauzula izvršnosti);
2) da su potpisi strana i posrednika overeni od strane suda ili javnog beležnika.
Neće se dozvoliti prinudno izvršenje sporazuma o rešavanju spora putem posredovanja ako zaključenje ovog sporazuma nije dozvoljeno, ako je sporazum suprotan javnom poretku, ako sporazum nije podoban za izvršenje ili je predmet izvršenja nemoguć.
Shodna primena Zakona o obligacionim odnosima
Na zaključivanje, dejstvo i prestanak sporazuma zaključenog u postupku posredovanja iz člana 26. ovog zakona shodno se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima kojima se uređuje vansudsko poravnanje.
Troškovi posredovanja
U postupku posredovanja svaka strana snosi svoje troškove, a zajedničke troškove snose na jednake delove, ako se nisu drugačije sporazumele.
Zajedničke troškove posredovanja čine nagrada za rad posrednika i naknada troškova koje je posrednik imao u vezi sa postupkom posredovanja.
Visina nagrade za rad i visina naknade troškova posrednika određuje se prema Tarifi o nagradama i naknadama u postupku posredovanja koju donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: ministar), ako se strane drugačije ne sporazumeju.
Strane se oslobađaju plaćanja troškova posredovanja pod uslovima utvrđenim posebnim zakonom.
Posrednici mogu da obavljaju posredovanje bez nagrade.
Izvor: izvod iz ustava i zakona preuzet je iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (www.mpravde.gov.rs).