Postavlja se pitanje da li prihvatiti alternativne metode rešavanja radnih sporova ili sudsku zaštitu?
U Republici Srbiji 2004. godine usvojen je Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, kao jedna od mera prevencije nastanka radnih sporova.
Različiti faktori i okolnosti su uticali da ovaj institut ostane nedovoljno vidljiv i afirmisan u našoj državi i nakon proteka više od 12 godina od njegove primene.
Postojeća ograničenja nastala usled neinformisanosti i nepoverenja od strane zaposlenih i poslodavaca, slabe vidljivosti Republičke Agencije za mirno rešavanje radnih sporova (u daljem tekstu: RAMRRS), organizaciono – tehničkih nedostataka RAMRRS, nezaintresovanosti države u sprovođenju zakona, nedostaci Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, koji je objavljen je u ’’Sl. glasniku RS’’ br. 125 dana 22.11.2004.god. i stupio je na snagu 30.11.2004.god., a primenjuje se od 01.01.2005.god.
Sudska zaštita i dalje ostaje primaran oblik zaštite prava zaposlenih. Iako ima brojne prednosti, institut mirnog rešavanja radnih sporova nije uspeo da se postavi kao alternativa sudskoj zaštiti.
Uočeni nedostaci zakonodavnog okvira mirnog rešavanja radnih sporova u praksi dovode do poteškoća u primeni ovog zakona u pojedinim segmentima, nedovoljne fleksibilnosti i vidljive prednosti ovog instituta.
Sa druge stane dobrobiti alternativnih metoda rešavanja radnih sporova su mnogobrojne i prepoznate su međunarodnim instrumentima za zaštitu socijalno ekonomskih prava.
Posledično, u kontekstu nepoštovanja osnovnih prava zaposlenih i slabog napretka u njihovom ostvarivanju u Republici Srbiji, uključujući i činjenicu nepostojanja radnih sudova ukazuju na neophodnost unapređenja već postojećeg mehanizma mirnog rešavanja radnih sporova.
U prethodnom periodu primene zakona nije bilo aktivnosti javnih politika za unapređenje zakonodavnog okvira mirnog rešavanja radnih sporova. Na predlog RAMRRS tokom 2009. godine usvojene su Izmene i dopune Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova 3kojima je proširena nadležnost RAMRRS. Najznačajnija promena je bila proširivanje nadležnosti RAMRRS u oblasti rešavanja individualnih radnih sporova povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu putem arbitraže. Uzimajući u obzir da je reč o složenim sporovima koji zahtevaju interdisciplinaran pristup, omogućavanje njihovog rešavanja mirnim putem pred Zakon o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, objavljen je u ’’Sl. glasniku RS’’ br. 104 od 16.12.2009.god, stupio je na snagu i primenjuje se od 24.12.2009.god.
RAMRRS je postala prepoznatljiva, ali ne i dovoljno vidljiva u rešavanju ovih sporova, budući da se ovi sporovi i dalje rešavaju sudskim putem. Dokument javne politike je prvenstveno usmeran na unapređenje postojećeg zakonodavnog okvira mirnog rešavanja radnih sporova putem ponuđenih preporuka, a u cilju delotvornog korišćenja ovog mehanizma, odnosno radi minimiziranja negativnih efekata i posledica radnih sporova, koje neminovno utiču na očuvanje socijalnog mira.
Dakle, ovim Zakonom uređuju se način i postupak mirnog rešavanja kolektivnih i individualnih radnih sporova, izbor, prava i obaveze miritelja i arbitara i druga pitanja od značaja za mirno rešavanje radnih sporova.
Postupak mirnog rešavanja radnih sporova pokreće se i vodi u skladu sa ovim zakonom, ako o istom sporu nije odlučeno u skladu sa propisima o radu.
Interpretativne odredbe Zakona
Kolektivnim radnim sporom (u daljem tekstu: kolektivni spor), u smislu ovog zakona, smatra se spor povodom:
1) zaključivanja, izmena i dopuna ili primene kolektivnog ugovora;
2) primene opšteg akta kojim se regulišu prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, poslodavca i sindikata;
3) ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i delovanje;
4) štrajka;
5) ostvarivanja prava na informisanje, konsultovanje i učešće zaposlenih u upravljanju, u skladu sa zakonom.
Opštim aktom, u smislu ovog zakona, smatra se pravilnik o radu i sporazum poslodavca i sindikata, u skladu sa zakonom.
Stranom u kolektivnom sporu smatraju se učesnici kolektivnog ugovora – u skladu sa zakonom, odnosno poslodavac, sindikat, zaposleni ili predstavnik zaposlenih – u odnosu na primenu kolektivnog ugovora ili opšteg akta i ostvarivanje kolektivnog prava, u skladu sa zakonom.
Individualnim radnim sporom, u smislu ovog zakona, smatra se spor povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu, otkaza ugovora o radu i ugovaranja i isplate minimalne zarade (u daljem tekstu: individualni spor).
Individualnim sporom smatra se i spor povodom pojedinačnih prava utvrđenih kolektivnim ugovorom, drugim opštim aktom ili ugovorom o radu – naknada troškova za ishranu u toku rada, naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada, isplata jubilarne nagrade, isplata regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Stranom u individualnom sporu, u smislu ovog zakona, smatra se zaposleni i poslodavac (u daljem tekstu: strana u sporu).
Mirenje, u smislu ovog zakona, jeste postupak u kome miritelj pruža pomoć stranama u kolektivnom sporu sa ciljem da zaključe sporazum o rešenju spora ili u kome miritelj stranama u kolektivnom sporu daje preporuku o načinu rešavanja spora.
Arbitraža, u smislu ovog zakona, jeste postupak u kome arbitar odlučuje o predmetu individualnog spora
- Osnovna načela
1) Načelo dobrovoljnost
Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora su slobodni da dobrovoljno odluče o učešću miritelja u kolektivnom pregovaranju.
Strane u sporu su slobodne da dobrovoljno odluče o pristupanju mirnom rešavanju spora, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
2) Načelo tripartizma i nepristrasnosti
U postupku mirnog rešavanja radnog spora učestvuju strane u sporu i miritelj, odnosno arbitar, u skladu sa ovim zakonom.
Miritelj, odnosno arbitar je dužan da postupa nepristrasno.
Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova
Agencija obavlja stručne poslove koji se odnose na:
1) mirno rešavanje kolektivnih i individualnih sporova;
2) izbor miritelja i arbitara;
3) vođenje Imenika miritelja i arbitara (u daljem tekstu: Imenik);
4) stručno usavršavanje miritelja i arbitara;
5) odlučivanje o izuzeću miritelja i arbitara;
6) evidenciju o postupcima mirnog rešavanja radnih sporova;
7) druge poslove određene zakonom.
- Direktor Agencije
Radom Agencije rukovodi direktor.
Direktora postavlja Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada).
Postupak mirnog rešavanja radnog spora
Postupak mirnog rešavanja radnog spora pokreće se podnošenjem predloga Agenciji.
Strane u sporu mogu da podnesu predlog zajednički ili pojedinačno.
Predlog sadrži naročito:
1) ime, prezime i adresu, odnosno naziv i sedište strana u sporu;
2) predmet spora.
Uz predlog strane u sporu dostavljaju dokumentaciju u vezi sa predmetom spora, kao i imena svedoka, ako ih imaju
Ako je predlog podnela jedna od strana u sporu, Agencija dostavlja predlog i dokumentaciju drugoj strani u sporu i poziva je da se u roku od tri dana izjasni da li prihvata mirno rešavanje spora.
2) Određivanje miritelja, odnosno arbitra
Miritelja, odnosno arbitra sporazumno određuju strane u sporu iz Imenika, u zajedničkom predlogu, odnosno u roku od tri dana od dana prihvatanja pojedinačnog predloga.
Ako strane u sporu sporazumno ne odrede miritelja, odnosno arbitra, određuje ga direktor Agencije.
Agencija dostavlja predlog i dokumentaciju u vezi sa predmetom spora miritelju, odnosno arbitru koji je određen za konkretan spor.
3) Troškovi postupka
Svaka strana u sporu snosi svoje troškove u postupku, osim troškova miritelja, odnosno arbitra
Bliže uslove u pogledu načina međusobnog opštenja učesnika u mirnom rešavanju spora i vođenja postupka, u skladu sa ovim zakonom, propisuje ministar nadležan za poslove rada.
- Kolektivni spor
Učešće miritelja u kolektivnom pregovaranj
Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora (u daljem tekstu: učesnici) mogu da podnesu predlog Agenciji za učešće miritelja u kolektivnom pregovaranju u cilju pružanja pomoći i sprečavanja nastanka spora.
Učesnici mogu da podnesu predlog zajednički ili pojedinačno.
Ako je predlog podneo jedan od učesnika, Agencija dostavlja predlog i dokumentaciju drugim učesnicima s pozivom da se u roku od tri dana izjasne da li prihvataju učešće miritelja u kolektivnom pregovaranju.
Predlog sadrži vrstu kolektivnog ugovora, učesnike, mesto i vreme pregovora, a zajednički predlog i ime, prezime i adresu miritelja.
Miritelj u postupku kolektivnog pregovaranja:
1) prisustvuje pregovorima;
2) ukazuje učesnicima na predloge koji nisu u skladu sa zakonom i drugim propisom;
3) pruža stručnu i drugu pomoć učesnicima.
Miritelj je dužan da bude nepristrasan u toku pregovora.
2) Spor u delatnostima od opšteg interesa
Strane u sporu iz člana 2. stav 1. tač. 1), 3) i 4) ovog zakona, u delatnostima u kojima postoji obaveza obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom kojim se uređuje ostvarivanje prava na štrajk, dužne su da pristupe mirnom rešavanju kolektivnog spora, u skladu sa ovim zakonom.
U delatnostima iz člana 18. ovog zakona strane u sporu su dužne da podnesu predlog, u roku od tri dana od dana nastanka spora, u skladu sa ovim zakonom.
Ako strane u sporu ne podnesu predlog, direktor Agencije po službenoj dužnosti pokreće postupak mirenja i određuje miritelja iz Imenika.
3) Organ nadležan za mirenje
Postupak mirenja u kolektivnom sporu vodi se pred Odborom za mirenje (u daljem tekstu: Odbor).
Odbor čine po jedan predstavnik strana u sporu i miritelj.
4) Postupak mirenja
Miritelj je dužan da zakaže raspravu u roku od tri dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora i o tome obaveštava strane u sporu.
Strane u sporu su dužne da odrede svog predstavnika u Odboru i o tome obaveste miritelja najkasnije do dana zakazane rasprave.
Ako strane u sporu ne odrede svog predstavnika u roku iz stava 2. ovog člana, postupak mirenja vodi miritelj neposrednim kontaktom sa stranama u sporu.
Miritelj je predsedavajući Odbora.
Miritelj otvara i rukovodi raspravom.
Predstavnici strana u sporu na raspravi iznose svoje stavove i predloge.
Miritelj ima pravo da odvojeno, van rasprave, prikuplja informacije i druge podatke od predstavnika strana u sporu.
Po okončanju postupka mirenja, miritelj zaključuje raspravu i sa članovima Odbora donosi preporuku o načinu rešavanja spora (u daljem tekstu: preporuka).
Odbor daje preporuku u pismenom obliku, sa obrazloženjem.
Za preporuku je potrebno da glasaju svi članovi Odbora.
Ako Odbor ne donese preporuku u roku od pet dana od dana zaključenja rasprave, miritelj može stranama u sporu da predloži preporuku.
Preporuka ne obavezuje strane u sporu.
Ako strane u sporu prihvate preporuku, zaključuju sporazum o rešenju spora.
Ako je predmet spora kolektivni ugovor, sporazum postaje sastavni deo kolektivnog ugovora
Ako predmet spora nije kolektivni ugovor, sporazum ima snagu izvršne isprave.
Strana u sporu koja ne prihvati preporuku dužna je da u roku od tri dana od dana dostavljanja preporuke navede razloge za neprihvatanje preporuke.
Na predlog miritelja Agencija može da objavi preporuku i razloge za neprihvatanje preporuke u sredstvima javnog informisanja.
Postupak mirenja okončava se pred Odborom ako strane u sporu zaključe sporazum o rešenju spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave.
Ako se postupak ne okonča u smislu člana 28. ovog zakona, miritelj raspušta Odbor i nastavlja postupak mirenja neposrednim kontaktom sa stranama u sporu.
U slučaju iz stava 1. ovog člana miritelj pruža pomoć stranama u sporu da se sastanu, raspravljaju o predmetu spora i zaključe sporazum o rešenju spora.
- Individualni spor
Individualni spor može da se rešava pred arbitrom, u skladu sa ovim zakonom, ako je predmet spora:
1) otkaz ugovora o radu;
2) ugovaranje i isplata minimalne zarade;
3) diskriminacija i zlostavljanje na radu;
4) naknada troškova za ishranu u toku rada;
5) naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada;
6) isplata jubilarne nagrade;
7) isplata regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Ako među stranama u individualnom sporu teče sudski postupak iz istog činjeničnog i pravnog osnova sud će zastati sa postupkom.
Strane u sporu dužne su da sud obaveste o pokretanju postupka u skladu sa ovim zakonom.
Postupak pred arbitrom
Arbitar je dužan da zakaže raspravu u roku od tri dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora i o tome obaveštava strane u sporu.
Rasprava se održava u prisustvu strana u sporu i arbitra
Arbitar otvara raspravu i utvrđuje da li sva pozvana lica prisustvuju raspravi.
Ako jedna od strana u sporu neopravdano izostane sa rasprave arbitar može da održi raspravu u njenom odsustvu, uzimajući u obzir dokumentaciju koju je ta strana dostavila.
Svaka strana u sporu može da povuče predlog za pokretanje postupka pred arbitrom najkasnije do dana otvaranja rasprave.
Održavanje rasprave je javno.
Arbitar može da isključi javnost na zahtev strana u sporu, ako za to postoje opravdani razlozi.
Arbitar rukovodi raspravom, uzima izjave od strana u sporu i drugih lica u postupku, izvodi dokaze i stara se da se u toku rasprave iznesu sve činjenice relevantne za odlučivanje.
Strane u sporu imaju pravo da se pred arbitrom izjasne o predmetu spora i odgovore na navode druge strane u sporu.
Arbitar odlučuje o odlaganju rasprave, po službenoj dužnosti ili na zahtev strane u sporu.
U slučaju iz stava 3. ovog člana arbitar je dužan da zakaže raspravu najkasnije u roku od pet dana od dana odlaganja rasprave.
Strane u sporu imaju pravo da daju završnu reč na raspravi.
Ako arbitar smatra da je predmet spora raspravljen tako da može da odluči, zaključuje raspravu.
Arbitar donosi rešenje o predmetu spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave.
Rešenje sadrži:
1) uvod;
2) izreku;
3) obrazloženje;
4) uputstvo o pravnom sredstvu;
5) ime, prezime i potpis arbitra;
6) broj i datum rešenja;
7) pečat Agencije.
Protiv rešenja nije dozvoljena žalba.
Rešenje je pravnosnažno i izvršno danom dostavljanja stranama u sporu, a ako je u rešenju određeno da se radnja koja je predmet izvršenja može izvršiti u ostavljenom roku, rešenje postaje izvršno istekom tog roka.
Strane u sporu su dužne da obaveste sud o donošenju rešenja ako je postupak pred sudom prekinut.
Miritelji i arbitri
- Izbor miritelja i arbitara
Za miritelja i arbitra može da bude izabrano lice koje ispunjava sledeće uslove:
1) da je državljanin Republike Srbije;
2) da ima visoku stručnu spremu i najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti radnih odnosa;
3) da nije osuđivano za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje ovih poslova;
4) da je dostojno dužnosti miritelja, odnosno arbitra.
Za arbitra može biti izabrano lice koje pored uslova iz stava 1. ovog člana, ima položen pravosudni ispit ili je redovni profesor fakulteta iz pozitivno-pravnih predmeta.
Izbor miritelja i arbitara vrši se putem javnog oglasa koji objavljuje Agencija.
Izbor između prijavljenih kandidata vrši Komisija za izbor miritelja i arbitara (u daljem tekstu: Komisija).
Komisiju čine dva predstavnika Vlade, dva predstavnika reprezentativnih sindikata osnovanih za teritoriju Republike Srbije i dva predstavnika reprezentativnih udruženja poslodavaca osnovanih za teritoriju Republike Srbije.
Predstavnike Vlade imenuje Vlada, a predstavnike sindikata i udruženja poslodavaca imenuje socijalno-ekonomski savet osnovan za teritoriju Republike Srbije, na predlog reprezentativnih sindikata i reprezentativnih udruženja poslodavaca – članova tog saveta.
Komisija bira predsednika iz reda svojih članova.
Odluku o izboru miritelja i arbitara Komisija donosi u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava.
Odluka se smatra donetom ako za nju glasa dvotrećinska većina članova Komisije.
Odluka je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor, u skladu sa zakonom.
- Trajanje mandata
Miritelj i arbitar se biraju na četiri godine i mogu biti ponovo izabrani.
Izvor: Izvod iz Zakona preuzet je iz programskog paketa “Propis Soft”-Redakcija Profi Sistema Com-a.