Društvo sudija Srbije (u daljem tekstu: Društvo sudija), obratilo se dopisom od 16. aprila 2018. godine, predsedniku Konsultativnog veća evropskih sudija Saveta Evrope (u daljem tekstu: SSJE) zahtevom da SSJE proceni usklađenost sa evropskim standardima predloženih amandmana na Ustav Republike Srbije koji bi mogli uticati na organizaciju sudske vlasti (u daljem tekstu: Amandmani od aprila 2018).
Po razmatranju gorenavedenih amandmana u svetlu standarda Saveta Evrope i, naročito, usvojenih Mišljenja SSJE o temama koje se odnose na pitanja koje je Društvo sudija pokrenulo, Biro SSJE je doneo Mišljenje o zahtevu Društva sudija.
U međuvremenu, nakon analize Mišljenja Venecijanske komisije o nacrtu amandmana na ustavne odredbe koje se tiču pravosuđa u Srbiji , Ministarstvo pravde Republike Srbije je 15. oktobra 2018. godine objavilo novu verziju amandmana na Ustav Republike Srbije (u daljem tekstu: Amandmani od oktobra 2018).
U svom dopisu od 29. oktobra 2018. godine, Društvo sudija je zahtevalo da SSJE ponovo proceni usklađenost sa evropskim standardima novopredloženih amandmana i da donese mišljenje o njima.
Po razmatranju nacrta novopredloženih amandmana, usredredivši se naročito na amandmane dalje prikazane u svakom odeljku teksta u kurzivu, nakon kojih sledi analiza, Biro SSJE doneo je sledeće Mišljenje.
Kratak pregled i preporuke
Amandmani od oktobra 2018 nisu otklonili nedostatke istaknute u Mišljenju Biroa SSJE CCJE-BU(2018)4, kako je navedeno, ili ih nisu suštinski otklonili, iz sledećih razloga:
1. Odredba o izboru nesudijskih članova VSS od strane Narodne skupštine (Amandman XIV stav 4), odn. od strane petočlane komisije, ne obezbeđuje nezavisnost tih članova VSS. Umesto toga, ona omogućava da oni budu izabrani u skladu sa željom bilo koje vladajuće političke stranke ili stranaka. Nesudijske članove VSS bi trebalo da biraju advokatske komore, pravni fakulteti, ravnopravno iz redova vladajuće većine i opozicije u Narodnoj skupštini. Aktivni političari bi trebalo da budu isključeni iz mogućnosti da postanu članovi VSS. Odredbe o petočlanoj komisiji bi trebalo brisati.
2. Odredba kojom je predviđeno da sudija sudi… vodeći računa o sudskoj praksi je problematična i ne bi je trebalo uključiti u Ustav u odsustvu provedure na osnovu koje bi se vršilo ujednačavanje sudskih odluka. Metod za obezbeđivanje ujednačene primene prava bi trebalo pojednostaviti izmenom Amandmana XI stav 2, tako da glasi: Vrhovni sud Srbije obezbeđuje ujednačenu primenu prava od strane sudova putem svojih odluka. 1 Dokument CCJE-BU(2018)4 od 4. maja 2018. godine 2 CDL-AD(2018)011 usvojeno od strane Venecijanske komisije na njenom 115. plenarnom zasedanju (Venecija, 22.-23. jun 2018. godine).
3. Način na koji su formulisani osnovi za razrešenje sudija u suprotnosti je sa načelom stalnosti sudijske funkcije i potencijalno je veoma opasan po nezavisnost sudstva. Osnove za razrešenje, uključujući i nestručnost, trebalo bi dodatno urediti jasno razrađenim zakonima koji propisuju i konkretne prekršaje koji mogu dovesti do razrešenja, kao i postupak koji bi mogao voditi razrešenju. Bitne elemente ovog postupka trebalo bi uključiti u Ustav (Amandman VIII, stav 3).
4. Svrha VSS ne bi trebalo da se sastoji samo od toga da jemči, već i od toga da obezbeđuje nezavisnost sudova i sudija. VSS bi trebalo da ima i budžetsku nadležnost za funkcionisanje sudskog sistema, kao i nadležnost izbora i zapošljavanja sudijskih pomoćnika, s tim što njegovu nadležnost ne bi trebalo definisati kao numerus clausus, tj. ne bi je trebalo ograničiti Ustavom (Amandman XIII). 5. VSS bi trebalo da ima neparan broj članova – jedanaest članova – od kojih bi većina – šest članova – trebalo da budu sudije. Trebalo bi predvideti i mogućnost da sudije, ukoliko one tako odaberu, predstavlja predsednik suda (Amandman XIV).
6. Predsednik VSS bi trebalo da bude sudija (Amandman XVI).
7. Odredbu o raspuštanju VSS u slučaju da ne donese odluku trebalo bi brisati (Amandman XVII).
II. Postoje rešenja predviđena Amandmanima od oktobra 2018 koja nisu postojala u prethodno predloženim Amandmanima, o kojima je Biro SSJE dao Mišljenje. Ova rešenja, zauzvrat, u značajnoj meri menjaju ranije odredbe.
Te nove odredbe su sledeće: 1. Rešenja sadržana u Amandmanu IV koja omogućavaju vansudsku kontrolu sudskih odluka; 2. Amandman VII od oktobra 2018. – Uslovi za izbor sudija – omogućava politički uticaj na prvi izbor sudija propisujući uslove za prvi izbor na sudijsku funkciju; 4 3. Odredbe o nepremestivosti sudija, kao jedna od garancija njihove nezavisnosti, nedovoljno su definisane.
Objašnjenje 1.
U pogledu izbora i prestanka mandata članova Visokog saveta sudstva (VSS) 1. A Amandman II stav. 1. i 3. od oktobra 2018: Narodna skupština bira pet članova Visokog saveta sudstva, četiri člana Visokog saveta tužilaca i bira Vrhovnog javnog tužioca Srbije i odlučuje o prestanku njegove funkcije. Amandman III stav 3. od oktobra 2018: Većinom od dve trećine glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština bira pet članova Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaca, a većinom od tri petine glasova svih narodnih poslanika bira Vrhovnog javnog tužioca Srbije i odlučuje o prestanku njegove funkcije. Amandman XIV stav 4. od oktobra 2018: Ako Narodna skupština ne izabere svih pet članova u roku, preostale članove, posle isteka narednih deset dana bira, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije, Vrhovni javni tužilac Srbije i Zaštitnik građana, većinom glasova.
Važeći Ustav propisuje da VSS ima jedanaest članova, od kojih su šest sudije koje biraju sudije (sedmi sudija – član VSS – je predsednik Vrhovnog kasacionog suda i član ex officio – po dužnosti). Amandmani od aprila 2018. godine propisivali su smanjenje broja članova na deset: pet članova – sudija koje biraju sudije i pet članova koji su „istaknuti pravnici“ koje bira Narodna skupština većinom od tri petine u prvom krugu i većinom od pet devetina u drugom krugu glasanja. Ako ni tada ne budu izabrani, bira ih komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije, Vrhovni javni tužilac Srbije i Zaštitnik građana, većinom glasova (tri glasa).
Amandmani od oktobra 2018. propisivali su većinu od dve trećine za prvi krug i uklonili drugi krug u kom se zahtevala većina od pet devetina. Ako Narodna skupština ne izabere svih pet članova u prvom krugu, preostale članove bira gore pomenuta petočlana komisija, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor. Pristup kojim se povećava potrebna većina u glasanju u Narodnoj skupštini je dobrodošao samo ako umanjuje mogućnost da kandidate izabere jedna politička 5 grupacija u Narodnoj skupštini.
Kao što je već navedeno u ranijem Mišljenju SSJE, važno je da se članovi VSS ne biraju u skladu sa željom bilo koje vladajuće političke stranke ili stranaka. Ipak, koncept komisije je, nažalost, zadržan i u poslednjim amandmanima. Time se povećavaju izgledi da postupak imenovanja postane povlastica pet članova komisije u slučajevima kada se ne postigne potrebna većina u Narodnoj skupštini. Poteškoća sa ovim se sastoji u tome što se četiri od pet trenutnih članova komisije (sa izuzetkom predsednika Ustavnog suda) bira prostom većinom glasova u Narodnoj skupštini (126). Čak i nakon izmena Ustava, tri (predsednik Narodne skupštine, Vrhovni javni tužilac Srbije i Zaštitnik građana) od pet članova bi se takođe birali takvom većinom . Štaviše, ista komisija bi birala Vrhovnog javnog tužioca Srbije, a predsednika Vrhovnog suda Srbije bi birao VSS. Ovo znači da bi vladajuća većina mogla da nastavi da obavlja indirektnu kontrolu nad postupkom imenovanja. 1. B Amandman XV stav 3. od oktobra 2018:
Pre isteka vremena na koje je izabran, članu Visokog saveta sudstva prestaje mandat ako sam to zatraži ili ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora, članu koji je sudija prestaje mandat i s prestankom sudijske funkcije, a članu koji nije sudija i ako trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje funkcije člana Visokog saveta sudstva. Amandman XV stav 4. od oktobra 2018: Odluku o prestanku mandata člana Visokog saveta sudstva donosi Visoki savet sudstva. Protiv odluke je dozvoljena žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.4 Amandman XVII stav 2. od oktobra 2018: Članovima Visokog saveta sudstva prestaje mandat ako Visoki savet sudstva ne donese odluku u roku od 60 dana od dana kada je prvi put odlučivao o predlogu budžetskih sredstava, o donošenju propisa, povodom predloga u vezi sa izborom ili prestankom funkcije sudija i predsednika sudova i u drugim zakonom određenim pitanjima. Prestanak mandata utvrđuje predsednik Narodne skupštine. Protiv odluke predsednika Narodne skupštine je dozvoljena žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu. Pored osnova za razrešenje, Amandman XVII stav 2. propisuje da mandat članova VSS prestaje ako VSS ne donese odluku u roku od 60 dana. Primedba navedena u trećem stavu Mišljenja Biroa SSJE CCJE-BU(2018)4, tačka 5, o tome da je „paran broj članova očigledno neprimeren telu koje će neizbežno imati poteškoća u donošenju odluka u slučaju razlika u mišljenju“, i dalje važi. 3 Dokument CCJE-BU(2018)4 od 4. maja 2018, odeljak 1 4
U vezi sa ovim amandmanom postojala je napomena, kako je navedeno u mišljenju Biroa CCJE CCJE-BU(2018)4, u pogledu navođenja osnova za razrešenje članova VSS. Pored toga. VSS je taj koji odlučuje o razrešenju, a protiv takve odluke se može podneti žalba Ustavnom sudu. Ovo utoliko pre što Savet može biti pod pritiskom da donese odluku po svaku cenu kako bi izbegao prestanak mandata njegovih članova u skladu sa Ustavom.
Postupanje pet članova VSS takođe može dovesti do prestanka mandata, usled njihovog namernog prouzrokovanja uslova za raspuštanje Saveta.
Mišljenje je Biroa SSJE da takav predlog, sadržan u Ustavu, nije prikladan, i da unosi sistematsku nesigurnost u pravosuđe. Takve situacije bi trebalo izbegavati zbog toga što je uloga Ustava da unese pravnu sigurnost u politički sistem i naročito u pravosuđe.
2. U pogledu nezavisnosti sudstva 2. A Amandman VI od oktobra 2018: Nezavisnost sudija: Sudija je nezavisan i sudi na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona i drugih opštih akata, vodeći računa o sudskoj praksi. Svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen. Amandman XI od oktobra 2018: Vrhovni sud Srbije: Najviši sud u Republici Srbiji je Vrhovni sud Srbije. Vrhovni sud Srbije obezbeđuje jednaku primenu prava od strane sudova putem sudske prakse. Amandman IV/4 od oktobra 2018: Sudsku odluku može preispitivati samo zakonom predviđeni sud u zakonom određenom postupku, kao i Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi. Amandman VII od oktobra 2018:
Uslovi za izbor sudija:
Za sudiju može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit, ima radno iskustvo potrebno za određeni sud i stručan je, osposobljen i dostojan sudijske funkcije. Lice koje se prvi put bira za sudiju može biti izabrano samo ako je završilo obuku u Pravosudnoj akademiji. Uslovi za izbor i mandat sudija porotnika uređuju se zakonom.
2. B. Predložena izmenjena rešenja ne otklanjaju rizike po nezavisnost sudija, kao što je istaknuto u Mišljenju Biroa SSJE CCJE-BU(2018)4. Formulacija „Način na koji se obezbeđuje jedinstvena primena zakona od strane sudova uređuje se zakonom“ zamenjena je manje jasnom formulacijom, kao delom prve rečenice Amandmana VI „… vodeći računa o sudskoj praksi“. 5 Videti više u tački 5. 7 Takvom odredbom omogućeno je da to pitanje bude uređeno zakonom.
„Sudska praksa“ je još uvek nejasan pojam, pošto i dalje postoji problem koji se tiče mehanizma kojim bi se postigla ujednačena primena prava. Prema evropskim standardima, ujednačenost treba postići na osnovu odluka sudova više instance. Te odluke, međutim, ne usklađuju sudske odluke same po sebi (s obzirom na to da će neusklađene odluke i dalje postojati i važiti), već bi trebalo da usmere sudske odluke koje će biti ubuduće donošene. Biro SSJE ostaje pri mišljenju da bi najbolje bilo u celosti izbrisati deo navedene rečenice, kao što je ukazao u Mišljenju Biroa SSJE CCJE-BU(2018)4. Sličan problem postoji i u pogledu Amandmana XI stav 2. (Vrhovni sud Srbije): Vrhovni sud Srbije obezbeđuje jednaku primenu prava od strane sudova. Ovaj predlog dozvoljava mogućnost za uvođenje „mehanizma“ za ujednačavanje sudskih odluka u kasnijoj fazi. Iz tog razloga je od najveće važnosti da preporuka Biroa SSJE bude poštovana ili tako što će biti brisan stav 2. Amandmana XI ili tako što će on biti formulisan tako da glasi: Vrhovni sud Srbije obezbeđuje jednaku primenu prava od strane sudova putem svojih presuda .
6 Rešenje propisano u Amandmanu IV stav 4. omogućava vansudsku kontrolu sudskih odluka, imajući u vidu da Ustavni sud Srbije nije sudski organ. Ova odredba stvara mogućnost da Ustavni sud Srbije postupa kao sudski organ bez pravljenja razlike između preispitivanja sudskih odluka od strane nadležnog suda (kao sudskog organa) i od strane Ustavnog suda Srbije.
Amandman VII – Uslovi za izbor sudija – omogućava politički uticaj na prvi izbor za sudiju propisujući uslove koje mora ispuniti lice koje se prvi put bira za sudiju. Jedan od tih uslova je da lice koje se prvi put bira za sudiju može biti izabrano samo ako je završilo obuku u Pravosudnoj akademiji. To omogućava Akademiji da u praksi vrši prethodni odabir budućih sudija, koje će potom VSS samo formalno imenovati. Ovakvo rešenje je zabrinjavajuće s obzirom na to da se čini da je status Pravosudne akademije takav da ne jemči njenu nezavisnost (većina članova njenih organa nisu sudije; 9 sudija i tužilaca i 11 članova koji ne dolaze iz pravosuđa). Amandmanom XIII od oktobra 2018 (nije postojao u ranijim verzijama) propisano je da je Pravosudna akademija samostalna institucija koja obučava sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, kao i kandidate za te funkcije, i da vrši druge poslove određene zakonom, kao i da sastav organa upravljanja Pravosudne akademije odražava sastav Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca. Imajući u vidu gorenavedeno, Biro SSJE je mišljenja da bi upravljanje postupkom izbora kandidata za pravosudne funkcije koji bi trebalo da prođu kroz obuku u Pravosudnoj akademiji, kao i kontrola nad tim postupkom, trebalo da bude u nadležnosti VSS. Na taj način bi se u dovoljnoj meri očuvalo načelo po kojem 6 U Izveštaju o skriningu EU za Srbiju navedeno je da ujednačenost sudske prakse treba da se poboljša sudskim sredstvima (pojednostavljenjem pravosuđa, osnovima za izjavljivanje pravnih lekova i elektronskim pristupom bazama podataka), str. 27. 8 sudije treba da budu imenovane nakon postupka nadmetanja na osnovu zasluga i od strane tela koje ispunjava uslove iz standarda Saveta Evrope7 .
3. Razrešenje 3. A. Amandman VIII od oktobra 2018
Stalnost sudijske funkcije: Sudijska funkcija je stalna i traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek. Pre navršenja radnog veka sudiji prestaje funkcija ako sam to zatraži, ako trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje sudijske funkcije, ako mu prestane državljanstvo Republike Srbije ili ako bude razrešen. Sudija se razrešava ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili ako je u disciplinskom postupku utvrđeno da je učinio težak disciplinski prekršaj koji, prema oceni Visokog saveta sudstva, ozbiljno šteti ugledu sudijske funkcije ili poverenju javnosti u sudove. Sudija može biti razrešen i zbog nestručnosti, ako u značajnom broju predmeta evidentno ne ispunjava merila uspešnosti propisana zakonom, čije ispunjavanje ocenjuje Visoki savet sudstva. Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije, sudija i predsednik suda imaju pravo na žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.
3. B U pogledu „krivičnog dela“, teško je razumeti i opravdati da razrešenje automatski proizlazi iz osude. Dovoljno je reći da bi čak i uslovna osuda za saobraćajnu nezgodu (što se može dogoditi bilo kome) neizbežno vodila razrešenju sudije. Bilo bi bolje dodati formulaciju po kojoj se sudija razrešava ako bude osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem ili za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje funkcije. Naravno, sve pod uslovom da svaka od navedenih stvari bude utvrđena u odgovarajućem postupku. Minimalni zahtevi se odnose na to da bi osnovi za razrešenje trebalo da se navedu u Ustavu. U Ustavu bi trebalo navesti i da će postupak za utvrđivanje ispunjenosti tih uslova biti uređen zakonom.8 5.
U pogledu Visokog saveta sudstva 5. A 7 Videti Preporuku CM/Rec(2010)12 Komiteta ministara državama članicama o sudijama: nezavisnost, delotvornosti i odgovornosti, st. 46.: „Organ koji donosi odluke o izboru i karijeri sudija trebalo bi da bude nezavisan od izvršne i zakonodavne vlasti. U cilju garantovanja nezavisnosti tog organa, najmanje polovinu njegovih članova trebalo bi da čine sudije koje su izabrale njihove kolege“.
8 Videti Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) Oleksandr Volkov v. Ukraine, Application no. 21722/11, FINAL 27/05/2013, para 185. 9 Amandman XIII od oktobra 2018 Visoki savet sudstva i Nadležnost Visokog saveta sudstva: Visoki savet sudstva je samostalan i nezavisan državni organ koji jemči samostalnost i nezavisnost sudova i sudija, predsednika sudova i sudija porotnika tako što odlučuje o pitanjima položaja sudija, predsednika sudova i sudija porotnika određenim Ustavom i zakonom. Visoki savet sudstva bira predsednika Vrhovnog suda Srbije i predsednike ostalih sudova i odlučuje o prestanku njihove funkcije, bira sudije i sudije porotnike i odlučuje o prestanku njihove funkcije, prikuplja statističke podatke od značaja za rad sudija, vrednuje rad sudija, predsednika sudova i sudijskih pomoćnika, odlučuje o premeštaju i upućivanju sudija, imenuje i razrešava članove disciplinskih organa, određuje potreban broj sudija i sudija porotnika, predlaže budžetska sredstva za rad Visokog saveta sudstva i za rad sudova u pitanjima iz njegove nadležnosti u skladu sa zakonom i samostalno raspolaže tim sredstvima i odlučuje o drugim pitanjima položaja sudija, predsednika sudova i sudija porotnika određenim zakonom.
Ovim amandmanom zamenjuje se naziv člana 151. i član 151. Ustava Republike Srbije.
Amandman XIV od oktobra 2018 Sastav Visokog saveta sudstva:
Visoki savet sudstva čini deset članova: pet sudija koje biraju sudije i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština. Kao istaknuti pravnik smatra se diplomirani pravnik koji ima najmanje deset godina odgovarajućeg radnog iskustva određenog zakonom i koji se dokazao stručnim radom i uživa lični ugled. Narodna skupština bira pet članova Visokog saveta sudstva na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine posle javnog konkursa glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, u roku od 20 dana od prijema predloga. Nadležni odbor Narodne skupštine dužan je da Narodnoj skupštini predloži dvostruko više kandidata od broja članova koji se biraju. Ako Narodna skupštine ne izabere svih pet članova u roku, preostale članove, posle isteka narednih deset dana bira, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije, Vrhovni javni tužilac Srbije i Zaštitnik građana, većinom glasova. Pri izboru sudija u Visoki savet sudstva vodi se računa o ravnomernoj zastupljenosti sudova. Predsednici sudova ne mogu biti birani u Visoki savet sudstva.
Amandman XVI od oktobra 2018 Predsednik i potpredsednik Visokog saveta sudstva:
Visoki savet sudstva ima predsednika i potpredsednika.
Predsednika Visokog saveta sudstva bira Visoki savet sudstva među članovima koji su sudije, a potpredsednika među članovima koji nisu sudije, na pet godina. Ovim amandmanom zamenjuje se naziv člana 154. i član 154. Ustava Republike Srbije. Amandman XVII od oktobra 2018.
Rad i odlučivanje Visokog saveta sudstva:
Visoki savet sudstva donosi odluke glasovima najmanje šest članova Visokog saveta sudstva. Članovima Visokog saveta sudstva prestaje mandat ako Visoki savet sudstva ne donese odluku u roku od 60 dana od dana kada je prvi put odlučivao o predlogu budžetskih sredstava, o donošenju propisa, povodom predloga u vezi sa izborom ili prestankom funkcije sudija i predsednika sudova i u drugim zakonom određenim pitanjima. Prestanak mandata utvrđuje predsednik Narodne skupštine. Protiv odluke predsednika Narodne skupštine je dozvoljena žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu. Visoki savet sudstva dužan je da svoje odluke obrazloži i javno objavi, a da odluke o izboru sudija, predsednika sudova, sudija porotnika i o prestanku njihovih funkcija, o premeštaju i upućivanju sudija i o imenovanju i razrešenju članova disciplinskih organa donosi na osnovu merila koja su utvrđena u skladu sa zakonom i u zakonom uređenom postupku. Ovim amandmanom zamenjuje se naziv člana 155. i član 155 9 . Ustava Republike Srbije: „… može biti izabran iz redova ostalih istaknutih pravnika, profesora univerziteta sa određenim iskustvom u struci, ili uglednih građana“. 5. B U pogledu nadležnosti i sastava VSS10 Budući članovi sudskog saveta, bilo sudije ili nesudije, ne bi trebalo da budu aktivni političari, članovi parlamenta, izvršne vlasti ili uprave. Ovo znači da ni šef države, ako je predsednik vlade, niti jedan ministar, ne mogu biti članovi sudskog saveta.
Amandman XVI ne sadrži odredbu koja bi to zabranila. 9 U originalnom tekstu Mišljenja na engleskom jeziku je, usled propusta CCJE, u tekstu ovog amandmana stajalo da se zamenjuje naziv člana 151. i član 151, što nije u saglasnosti sa Amandmanom XVII od oktobra 2018, u kom stoji isto kao što je navedeno u tekstu. 10 U dvadeset i dve zemlje postoje saveti sudstva koji su članovi Evropske mreže sudskih saveta (ENCJ). Predstavnici izvršne i/ili zakonodavne vlasti su članovi saveta samo u Hrvatskoj (2 od 11), Francuskoj (2 od 22), Italiji (1 od 15), Letoniji (2 od 15), na Malti (1 od 10) i u Rumuniji (1 od 19). Sudije su u manjini samo u savetima u Danskoj, Francuskoj i Portugalu. Sudije čine polovinu članova saveta u Belgiji (22 od 44) i Slovačkoj (9 od 18). U polovini zemalja (11), sudije su u većini, bilo na osnovu toga što imaju većinu glasova u savetima sa parnim brojem članova (Malta, Holandija) ili na osnovu toga što su stvarno u većini (Bugarska, Hrvatska, Irska, Italija, Letonija, Rumunija, Slovenija, Španija). Savet Engleske i Velsa čini 29 članova od kojih su 28 sudije. U šest zemalja i teritorija, savete čine samo sudije – u Grčkoj, na Kipru, u Litvaniji, Mađarskoj, Severnoj Irskoj i Škotskoj. 11 Iako Amandman XIII –
Nadležnost Visokog Saveta sudstva – u nadležnost VSS stavlja i odlučivanje o upućivanju sudija, on ne određuje uslove za takvo upućivanje, niti određuje koliko će ono trajati, kao ni pravne lekove koji se mogu izjaviti protiv takve odluke (za razliku od važećeg Ustava – član 150. stav 1, koji ne dozvoljava takvu mogućnost bez saglasnosti sudije). Pomenuti amandman u značajnoj meri ograničava obim nadležnosti VSS, što je „prikriveno“ time što se na ustavni nivo podižu određene naležnosti koje svakako ne bi trebalo pominjati u Ustavu (npr. prikupljanje statističkih podataka).
Za razliku od važećeg Ustava, VSS ne obezbeđuje samostalnost i nezavisnost sudstva i sudija, već je samo jemči. Važeći Ustav (član 154) sadrži spisak nadležnosti VSS; međutim, jasno je da takav spisak nije numerus clausus, s obzirom na to da završna formulacija „vrši i druge poslove određene zakonom“ ostavlja mogućnost da se broj i vrste nadležnosti VSS prošire zakonima. Očigledan primer za ovakvu situaciju je propisan članom 70. Zakona o uređenju sudova, kojim se Savetu izričito poverava obaveza/pravo da utvrđuje opšte smernice za unutrašnje uređenje sudova ili član 13. Zakona o Visokom savetu sudstva koji VSS poverava brojne nadležnosti. Nasuprot tome, završna odredba Amandmana XIII ograničava se na druga pitanja položaja sudija, predsednika sudova i sudija porotnika određenim zakonom. Neizbežna posledica toga jeste da bi se svaka zakonska odredba kojom bi se Savetu poverila nadležnost koja nije navedena u amandmanu i koja se ne odnosi na položaj sudija, predsednika sudova i sudija porotnika trebalo smatrati neustavnom.
U pogledu sastava VSS, polazna osnova bi bila da se obezbedi njegova nezavisnost. Zabrinjavajuće je da bi polovina članova VSS vrlo verovatno bila grupa povezanih istomišljenika čije je mišljenje u skladu sa željama trenutne vlade. To otvara brojna prethodno navedena pitanja u vezi sa izborom nesudijskih članova i razrešenjem svih članova VSS. Uzimajući u obzir trenutni sastav VSS (pet članova sudija i pet članova nesudija), jedna strana bi lako mogla dovesti do „pat-pozicije“, naročito zbog toga što je za donošenje bilo koje odluke potrebno šest glasova. Nasuprot riziku da se nešto tako dogodi, prestanak mandata članovima VSS ako VSS ne donese odluku u roku od 60 dana ne bi trebalo da postoji kao mogućnost, jer bi se VSS u tom slučaju teško mogao smatrati zaštitnikom nezavisnosti sudstva. Prema tome, produžetak roka se ne može posmatrati kao dovoljno sredstvo. Povećanje broja članova-sudija koje biraju sudije i propisivanje neparnog broja članova bi bilo najpovoljnije rešenje, pošto bi u najvećoj meri uticalo na nezavisnost sudstva. Vredno je pomena da je „obezbeđivanje nezavisnosti“ bio opšti cilj analize / reforme Ustava kao i da Narodna skupština nema nikakvu ulogu u procesu izbora, ili da je njena uloga samo deklaratorne prirode. Štaviše, trebalo bi da postoji i rešenje da jednog od članova nesudija bira advokatska komora ili jedan od pravnih fakulteta, što bi uticaj „parlamentarne većine“ na sastav VSS takođe svelo na minimum.
12 Amandmanom XVI uklonjena je odredba koja je propisivala da se predsednik VSS bira iz redova članova nesudija, u skladu sa predlogom iz Mišljenja Biroa SSJE CCJE-BU(2018)4. Izbor predsednika iz reda sudija je dobro rešenje. Ostavljena je odredba amandmana po kojoj predsednici sudova ne mogu biti članovi VSS. Zapažanje Biroa SSJE u pogledu broja članova VSS i dalje važi, pošto je u Amandmanima od oktobra 2018. zadržano rešenje o deset članova. Sva zapažanja u vezi sa prestankom mandata svim članovima VSS i dalje važe. Zapažanja Biroa SSJE u vezi sa garancijama nezavisnosti članova VSS i dalje važe iz sledećih posebnih razloga: 1. Izbor pet članova iz reda istaknutih pravnika je potpuno u nadležnosti Narodne skupštine, preciznije, u nadležnosti petočlane komisije. Odnos članova i vlade ne jemči njihovu nezavisnost (kako je iznad objašnjeno u tački 1). 2. Ovo rešenje ne garantuje da će zapažanje iz Mišljenja Biroa SSJE CCJEBU(2018)4 biti poštovano u pogledu imenovanja „aktivnih političara, članova parlamenta, izvršne vlasti ili uprave. Ovo znači da ni šef države, ako je predsednik vlade, niti jedan ministar, ne mogu biti članovi sudskog saveta“. Odredbe o nepremestivosti sudija, kao jednoj od garancija njihove nezavisnosti, nisu dovoljno definisane.
Amandmanom XIII – Nadležnost Visokog saveta sudstva – kao jedna od nadležnosti VSS propisano je i odlučivanje o upućivanju sudija, ali, za razliku od odredaba koje uređuju premeštaj (Amandman IX, st. 2., 3. i 4.), ne definiše uslove za takvo upućivanje, koliko će ono trajati, kao ni pravne lekove koji se mogu izjaviti protiv takve odluke (za razliku od važećeg Ustava – član 150. st. 1, koji ne dozvoljava takvu mogućnost bez saglasnosti sudije).
Izvor: Sajt Društva sudija Srbije (www.sudije.rs).