Shodno svojoj nadležnosti, propisanoj odredbom člana 18. Zakona o zaštitniku građana (“Sl. glasnik RS”, br. 79/2005 i 54/2007):
Zaštitnik građana ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.
Zaštitnik građana je ovlašćen da Vladi odnosno Skupštini podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata, ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u propisima, kao i da inicira donošenje novih zakona, drugih propisa i opštih akata, kada smatra da je to od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava građana.
Vlada, odnosno nadležni odbor Skupštine, su obavezni da razmatraju inicijative koje podnosi Zaštitnik građana.
Zaštitnik građana je ovlašćen da u postupku pripreme propisa daje mišljenje Vladi i Skupštini na predloge zakona i drugih propisa, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana.
Imajući u vidu navedeno, Zaštitnik građana pozdravlja izradu Nacrta zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika (u daljem tekstu: Nacrt zakona) i napore za izradu jedinstvenog zakonodavnog okvira u materiji zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika, s obzirom na poteškoće u primeni postojećih propisa koji regulišu navedenu oblast i potrebu za usaglašavanjem sa propisima koji su u međuvremenu doneti, menjani ili dopunjavani, a koji su od značaja za zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika.
Aktom br. 353-56/2019 del. br. 32445 od 4. 11. 2019. godine, Zaštitnik građana je dao mišljenje na Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, koji je Ministarstvo odbrane dostavilo na mišljenje aktom br. 136-39/18 od 15. 10. 2019. godine. U odnosu na pomenuto mišljenje, Zaštitnik građana konstatuje da su određene sugestije i predlozi uneti u tekst novog Nacrta zakona.
Imajući u vidu da ostali predlozi Zaštitnika građana, izneti u ranije datom mišljenju, nisu uneti u novi Nacrt zakona, napominjemo da ostajemo pri već iznetim stavovima i sugestijama, na koje ćemo u ovom aktu samo ukratko ukazati.
Naime, Zaštitnik građana i dalje smatra da je odredbe Nacrta zakona kojima je propisan postupak nadzora nad sprovođenjem tog zakona i nadzora nad radom vojnih zdravstvenih ustanova i sanitetskih jedinica i ustanova potrebno usaglasiti sa odredbama Zakona o pravima pacijenata („Sl. glasnik RS“, br. 45/13 i 25/19 – dr. zakon), koje uređuju postupak po prigovoru nezadovoljnog pacijenta i predviđaju mogućnost obraćanja zdravstvenoj inspekciji Ministarstva zdravlja.
Takođe, smatrada Nacrt zakona i dalje nije u potpunosti precizirao ili terminološki opredelio odredbe koje se odnose na vođenje matične evidencije o korisnicima prava i korišćenju prava iz zdravstvenog osiguranja (čl. 116. do 132) u odnosu na odredbe Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja („Sl. glasnik RS“, broj 95/18).
Naime, članom 122. Nacrta zakona izvršena je korekcija u skladu sa ranije datim sugestijama Zaštitnika građana, te je propisano da Fond vrši uvid u podatke i pribavlja podatke o korisnicima prava iz člana 120. stav 1. i 2. ovog zakona iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema i registara, odnosno službenih evidencija drugih državnih organa i organizacija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava, kao i na drugi način, u skladu sa zakonom. Takođe, istim članom Nacrta zakona propisano je da Fond omogućava uvid u podatke i dostavlja podatke o korisnicima prava iz člana 120. stav 1. i 2. ovog zakona, radi ostvarivanja njihovih prava, drugim državnim organima i organizacijama i to preko Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema i drugih registara i evidencija, u skladu sa zakonom.
Međutim, odredba iz prethodnog Nacrta zakona, da se matična evidencija ustrojava unošenjem podataka o korisniku prava, na osnovu podataka iz prijave na osiguranje, kao i na osnovu drugih podataka u skladu sa ovim zakonom, ostala je gotovo nepromenjena:
„Član 118.
Matična evidencija uspostavlja se unošenjem podataka o korisniku prava, na osnovu podataka iz prijave na osiguranje, kao i na osnovu drugih podataka u skladu sa ovim zakonom.“
Primedba koju je Zaštitnik građana dao u prethodnom mišljenju, da smatramo da ne postoji opravdan razlog, niti celishodnost da odredbe Nacrta zakona kojima su regulisana pojedina prava iz radnog odnosa i iz penzijskog i invalidskog osiguranja, nađu mesto u ovom zakonu, i dalje stoji.
Naime, članovima 111. i 112. Nacrta zakona regulisana su dva prava: pravo na naknadu pogrebnih troškova i pravo na solidarnu pomoć, koja kao takva nalaze svoje mesto u okviru zdravstvenog osiguranja, iako se radi o pravu iz penzijskog i invalidskog osiguranja i pravu iz radnog odnosa.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju propisuje da će Fond licu koje je snosilo troškove sahrane korisnika penzije isplatiti naknadu pogrebnih troškova u visini iznosa te naknade na dan smrti korisnika, dok Nacrt zakona omogućava da i u slučaju smrti člana uže porodice, korisnik vojne penzije ima pravo na naknadu pogrebnih troškova. Dakle, kao što je u ranijem mišljenju navedeno, i dalje ostaje nejasno zbog čega je za vojne penzionere naknada moguća i u slučaju smrti člana uže porodice, bez obzira da li je bio korisnik penzije, a za ostale penzionere samo u slučaju smrti korisnika penzije.
Isto tako, Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe („Sl. glasnik RS“, br. 38/19 i 55/20), određeno je da
„Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć, za slučaj:
- duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog; ….
6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom sa slučaj smrti člana uže porodice; …“
dok je Nacrtom zakona propisano da u slučaju smrti korisnika vojne penzije, članovi njegove uže porodice, odnosno članovi njegove šire porodice ako ih je korisnik vojne penzije izdržavao do svoje smrti, mogu ostvariti pravo na solidarnu pomoć u jednokratnom iznosu u visini dvostruke penzije koja je korisniku vojne penzije pripadala za poslednji mesec pre smrti.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz programa “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).