Trgovina ljudima je jedan od najtežih najdrastičniji oblika kršenja osnovnih ljudskih prava žrtava, a najčešće žrtve, prvenstveno seksualne i radne eksploatacije, su žene i deca. Zbog toga je veoma važno da se za borbu protiv trgovine ljudima ne zalažemo samo na ovaj dan, već svakog dana u godini, izjavio je danas zaštitnik građana povodom 18. oktobra, Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima.
Zaštitnik građana je naglasio da se od 2003. godine bavi zaštitom žrtava trgovine ljudima i detaljno je upoznat sa tim problemom. Trgovina ljudima je globalan problem i jedan od najperfidnijih oblika kriminala na svetu koji utiče na život miliona ljudi širom sveta i oduzima im njihovo dostojanstvo. Na svakih pet minuta u svetu jedna osoba postane žrtva trgovine ljudima. Zaštitnik građana je istakao da iskustva govore da su ljudi skloni da razmišljaju na način da se „to može desiti nekom drugom i negde drugde“, a ne u našem najbližem okruženju i našim najbliskijima. On je naveo da je pandemija koronavirusa stvorila okolnosti u kojima se trgovina ljudima razvija brže nego ranije, a najugroženije grupe su sezonski radnici i migranti.
U čl. 388. Krivičnog zakonika, je definisana trgovina ljudima, gde stoji:
„(1) Ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima,
kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.
(2) Za delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo i kad nije upotrebio silu, pretnju ili neki drugi od navedenih načina izvršenja.
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu,
učinilac će se kazniti zatvorom najmanje pet godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda nekog lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina, a ako je nastupila teška telesna povreda maloletnog lica usled dela iz stava 3. ovog člana, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje pet godina.
(5) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica,
učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
(6) Ko se bavi vršenjem krivičnog dela iz st. 1. do 3. ovog člana ili je delo izvršeno od strane grupe,
kazniće se zatvorom najmanje pet godina.
(7) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe,
učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
(8) Ko zna ili je mogao znati da je lice žrtva trgovine ljudima, pa iskoristi njen položaj ili drugome omogući iskorišćavanje njenog položaja radi eksploatacije predviđene stavom 1. ovog člana,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(9) Ako je delo iz stava 8. ovog člana učinjeno prema licu za koje je učinilac znao ili je mogao znati da je maloletno,
učinilac će se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina.
(10) Pristanak lica na eksploataciju ili na uspostavljanje ropskog ili njemu sličnog odnosa iz stava 1. ovog člana ne utiče na postojanje krivičnog dela iz st. 1, 2. i 6. ovog člana.“
Zaštitnik građana je dodao da Zaštitnik građana kao nezavisni državni organ ima iskustva u vođenju postupaka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada nadležnih organa u slučajevima kada dođe do saznanja da je u pitanju trgovina ljudima, kako po pritužbama građana tako i po sopstvenoj inicijativi, te je inicirao da se u novom Zakonu o Zaštitniku građana uvrsti odredba po kojoj će zaštitnik građana obavljati poslove nezavisnog nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima.
Izvor: sajt Zaštitnika građana (www.ombudsman.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.