Nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa najkasnije u skupštini do početka oktobra

Na sajtu Ministarstva pravde objavljena je izjava ministarke pravde da je i treća verzija Nacrta ustavnih amandmana podložna novim korekcijama nakon  okruglog stola, na kojem predstavnici pravosudnih institucija, strukovnih udruženja i civilnog društva raspravljaju o predlogu teksta amandmana koji je izradilo Ministarstvo pravde u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije (VK).

Ministarka pravde veruje, da će nakon usklađivanja teksta, najkasnije početkom oktobra Vlada Srbije uputiti Narodnoj skupštini inicijativu za izmenu Ustava.

Prema navodima ministarke, “Narodna skupština je dužna da u roku od 30 dana odluči da li će prihvatiti inicijativu ili ne. Ako skupština dvotrećinskom većinom prihvati predlog Vlade, skupštinski Odbor za ustavna pitanja moći će da organizuje dalje javne debate i da razmatra tekst koji će vlada uputiti, a koji će svakako biti usklađen i sa mišljenjima koja budemo čuli”.

Ona je podvukla da će Narodna skupština dati poslednju reč u vezi sa tekstom amandmana, koji će nakon toga ići na referendum.

Ministarka je rekla da veruje da je trećim nacrtom amandmana na Ustav iz 2006. godine u oblasti pravosuđa, potpuno isključen uticaj politike u postupku za izbor sudija i javnih tužilaca.

Prema navodima ministarke: “Danas su Narodna skupština i Vlada isključivo nadležne kada je reč o postupku izbora javnih tužilaca, Republičkog javnog tužioca, sudija koje se prvi put biraju i bira predsednike sudova, a upravo to je i bila najveća zamerka. Sve preporuke su ispoštovane i u predlogu amandmana koji smo predstavili Narodna skupština je isključena iz svakog procesa, izuzev izbora Vrhovnog tužioca“.

Napomenula je da prema predlogu ustavnih amandmana Vlada više nema nikakvu ulogu, već da je sve u nadležnosti nezavisnih tela – Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca.

Istaknuto je da nezavisnost sudstva znači da sudija donosi odluke u skladu sa Ustavom i zakonima bez uticaja nekog trećeg spolja ili od samih kolega ili predsednika suda.

Ona smatra da su u tekstu ustavnih amandmana ispoštovani svi standardi Saveta Evrope i Konsultativnog veća kada je reč o sastavu Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaca (VST), napominjući da se ne slaže sa pojedinim ocenama da VK propisuje minimum standarda. VK propisuje standarde, a kada se uporede druge zemlje u okruženju i Srbija, prema navodima ministarke, Srbija sa ovim predlogom amandmana ima više standarde od drugih država u regionu, zato što Narodna skupština niše ne bira nosioce pravosudnih funkcija, izuzev Vrhovnog javnog tužioca.

Prema njenim rečima, svuda u regionu, u državama koje su na istom stupnju evro integracija, predsednika Vrhovnog suda i dalje bira skupština, a vlada i skupština i dalje imaju veliku ulogu kod izbora tužilaca, dok kod nas to ostaje u nadležnosti VST.

Kada je u pitanju izglasavanje odluka u parlamentu kvalifikovanom većinom i odnos snaga u parlamentu, istankuto je da se ne sme posmatrati samo postojeće stanje.

Navedeno je i da Ustav treba da važi i za budućnost, tako da niko od nas ne može da predvidi kakav će biti skupštinski neki sledeći saziv skupštine i da li će uopšte biti lako obezbediti tri petine poslanika da bi glasali o izboru Vrhovnog tužioca.

Ona je na početku okruglog stola detaljno predstavila rešenja ustavnih amandmana i njihovu usklađenost sa mišljenjem Venecijanske komisije, nakon čega je otpočela diskusija predstavnika i pravosudnih institucija, strukovnih udruženja i civilnog društva.

Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (mpravde.gov.rs).