Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja poziva zainteresovane građane, kao i stručnu javnost da se upoznaju sa tekstom Nacrta zakona o radnoj praksi i da daju svoje komentare, sugestije i predloge.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o radnoj praksi održaće se u periodu od 3. do 23. decembra 2021. godine, kao i organizovanjem prezentacije i stručne rasprave u sledećim gradovima:
Novi Sad, 13. decembra 2021. godine, u periodu od 12,00 do 14,00 časova, u prostorijama Media info centra u SPENS-u, ul. Sutjeska br.2/I;
Niš, 14. decembra 2021. godine, u periodu od 12,00 do 14,00 časova, Deli prostor, ul. Davidova 2a;
Beograd, 17. decembra 2021. godine, u periodu od 10,00 do 12,00 časova, u sali “Amfiteatar” u zgradi Narodne banke, ul. Nemanjina br.17.
Lica zainteresovana za učešće na prezentaciji Nacrta zakona i stručnim skupovima potrebno je da blagovremeno dostave svoju prijavu sa naznakom grada gde će prisustvovati prezentaciji i stručnoj raspravi o Nacrtu zakonana e-mail adresu: javna.rasprava@minrzs.gov.rs
Predlozi, sugestije, inicijative i komentari, dostavljaju se Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na e-mail adresu: javna.rasprava@minrzs.gov.rs i/ili pisanim putem na adresu: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ul. Nemanjina 22-26, 11000 Beograd.
Kako se navodi u obrazloženju Nacrta zakona u odeljku razlozi za donošenje zakona pored veoma spore tranzicije, mlade u Srbiji karakterišu i relativno nepovoljni osnovni pokazatelji tržišta rada. Lica starosti od 15 do 24 godine u Srbiji konstantno beleže višu stopu nezaposlenosti od stope zaposlenosti. Ovo je bio slučaj i tokom 2020. godine kada je stopa nezaposlenosti mladih iznosila 26,6%, dok je stopa zaposlenosti bila na nivou od 20,8%. Mlade u Srbiji takođe karakteriše i relativno nizak nivo aktivnosti na tržištu rada pri čemu je svega 28,3% bilo aktivno u 2020. godini. Prema svim navedenim pokazateljima mladi u Srbiji zaostaju za svojim vršnjacima u Evropskoj uniji za oko 10 procentnih poena – stope aktivnosti i zaposlenosti su niže, a stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji je viša u odnosu na mlade u EU (Eurostat).
Važnost i cilj normativnog uređenja radne prakse ogleda se u činjenici da se kroz sticanje specifičnih znanja, određenih veština i praktičnog iskustva unapređuju zapošljivost i mogućnost zapošljavanja na tržištu rada, odnosno predstavljaju efikasan instrument za prekidanje takozvanog začaranog kruga neiskustva kod mladih (mladi nakon završetka školovanja nemaju radnog iskustva, a isto je često uslov za zasnivanje radnog odnosa).
Takođe, licima se pruža mogućnost da se u realnom radnom okruženju upoznaju i sa socijalnim interakcijama koje su karakteristične za proces rada (timski rad, inicijativnost, odgovornost, veštine komunikacije, veštine rešavanja problema i sl.).
Radne prakse povećavaju šanse da mlada osoba bude pozvana na intervju za posao kao i da dobije zaposlenje u kraćem vremenskog periodu nego što bi to bio slučaj da nije pohađala praksu.
Na ovaj način doprinosi se efikasnijoj tranziciji mladih od škole do posla u Republici Srbiji (mladoj osobi kod nas potrebno skoro četiri puta više vremena da pronađe prvi stabilan ili zadovoljavajući posao posle školovanja, u odnosu na mlade u Evropskoj uniji (Eurostat, 2015).
Donošenjem navedenog zakona, očekuje se poboljšanje indikatora tržišta rada za mlade i (rast stope zaposlenosti i aktivnosti a pad stope nezaposlenosti), kao i smanjenja stope NEET (lica koja nisu u obrazovanju, obuci i koja nisu zaposlena).
Prakse utiču i na ostale uslove rada s obzirom da istraživanja u većini evropskih zemalja pokazuju da prakse povećavaju buduću zaradu mladih, doprinose izgradnji veština koje nije moguće steći kroz formalni sistem obrazovanja i dovode do većeg zadovoljstva poslom.
Sa druge strane, prisutni su višestruko korisni efekti radnih praksi i za poslodavce. Naime, kroz program praksi, poslodavci imaju mogućnost da testiraju potencijalne zaposlene i sa najuspešnijima zasnuju radni odnos po isteku prakse. Na ovaj način prakse zapravo olakšavaju i ubrzavaju selekciju kandidata za zaposlenje. Takođe, uključivanjem u radne prakse, odnosno pružanjem šansi zainteresovanim licima da pohađaju radne prakse, poslodavci ispunjavaju svoju odgovornost prema društvenoj i poslovnoj zajednici i stiču status društveno odgovornog poslodavca. Pozitivni aspekti praksi za poslodavca ističe i to što na ovaj način omogućava da osnaži mentorske i radno-socijalne kapacitete kod svojih zaposlenih.
Značaj radnih praksi za oblast tržišta rada ogleda se i u mogućem bržem usklađivanju ponude i tražnje za radnom snagom.
Zakon se po prvi put uvodi u pravni sistem Republike Srbije, a pri izradi normativnih rešenja uzeta je u obzir Preporuka o okviru kvaliteta za radne prakse Saveta ministara EU je 2014. godine, sa osnovnim elementima koji obezbeđuju kvalitet radnih praksi.
Nacrtom zakona uređuju se radno angažovanje ograničenog trajanja koje organizuje poslodavac, a koje praktikantu omogućava da stekne praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine u određenom zanimanju (u daljem tekstu: radna praksa), način sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština kroz radnu praksu, kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i praktikanta.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na praktikante koji obavljaju radnu praksu na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog lica, odnosno preduzetnika registrovanog na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: poslodavac).
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na praktikante koji obavljaju radnu praksu u državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno.
Na praktikanta stranog državljanina i lica bez državljanstva koji obavlja radnu praksu kod poslodavca u skladu sa ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje zapošljavanje stranaca, odnosno izdavanje dozvole za osposobljavanje i usavršavanje.
Radnom praksom smatraju se aktivnosti praktikanta usmerene na sticanje praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština za rad u određenom zanimanju u cilju unapređenja zapošljivosti, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na radne prakse koje organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje kao meru aktivne politike zapošljavanja.
Radnom praksom se ne smatra:
- praktična nastava i profesionalna praksa koja se ostvaruje kod poslodavca ili kombinovano delom u srednjoj školi, a delom kod poslodavca, saglasno planu i programu nastave i učenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuju srednje obrazovanje i vaspitanje;
- učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, u smislu odredaba zakona kojim se uređuje dualno obrazovanje;
- studentska praksa koju visokoškolska ustanova organizuje u okviru osnovnih i master studija, kao deo određenog studijskog programa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje;
- učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo modela realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju, u smislu odredaba zakona kojim se uređuje dualni model studija u visokom obrazovanju;
- praktična nastava i praktičan rad kod poslodavca koje realizuju javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih, u skladu sa zakonom kojim se uređuje nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije;
- pripravnički staž, koji je zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđen kao uslov za rad na određenom poslu ili za polaganje stručnog ispita, a koji se obavlja za zanimanje u okviru stečene vrste i nivoa kvalifikacije, zasnivanjem radnog odnosa ili zaključivanjem ugovora o stručnom osposobljavanju odnosno drugog ugovora, u skladu sa zakonom;
- volontiranje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje volontiranje.
Praktikant jeste fizičko lice do 30 godina života koje obavlja radnu praksu kod poslodavca u cilju sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština za rad u određenom zanimanju.
Praktikant tokom prvih devet meseci od završetka školovanja radnu praksu može da obavlja za rad u zanimanju u okviru stečenog nivoa kvalifikacija.
Radnu praksu može obavljati nezaposleno lice nezavisno od toga da li je prijavljeno na evidenciju nezaposlenih u skladu sa zakonom koje ima najmanje 15 godina života i koje je steklo najmanje osnovno obrazovanje, a nije steklo radno iskustvo u zanimanju za koje obavlja radnu praksu.
Lice mlađe od 18 godina može da bude angažovano kao praktikant samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje radne prakse i da obavljanje radne prakse nije štetno za njegovo zdravlje.
Radnu praksu u organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje može obavljati samo nezaposleno lice na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Poslodavac je pravno lice, preduzetnik ipredstavništvo ili ogranak stranog pravnog lica, registrovano na teritoriji Republike Srbije kod kog se obavlja radna praksa i koje obezbeđuje potrebne uslove za sticanje praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština kroz radnu praksu.
Poslodavac praktikanta koji radnu praksu obavlja u državnim organima je Republika Srbija.
Prava i dužnosti poslodavca u ime Republike Srbije vrši rukovodilac državnog organa, ako posebnim zakonom ili drugim propisom nije drukčije određeno.
Poslodavac praktikanta koji radnu praksu obavlja u organima autonomnih pokrajina je autonomna pokrajina. Prava i dužnosti poslodavca u ime organa autonomnih pokrajina vrši rukovodilac organa, službe ili organizacije autonomne pokrajine, ako zakonom nije drukčije određeno.
Poslodavac praktikanta koji radnu praksu obavlja u jedinicama lokalne samouprave je jedinica lokalne samouprave. Prava i dužnosti poslodavca u ime jedinice lokalne samouprave vrši načelnik gradske ili opštinske uprave ako je obrazovana kao jedinstven organ, odnosno načelnik uprave za pojedine oblasti, ili načelnik uprave gradske opštine, odnosno rukovodilac koji rukovodi službom ili organizacijom, ili organ nadležan za njegovo postavljenje, ako zakonom nije drukčije određeno.
Poslodavac praktikanta koji radnu praksu obavlja u javnoj službi je javna služba. Prava i dužnosti poslodavca u ime javne službe vrši rukovodilac javne službe, ako zakonom nije drukčije određeno.
Na sajtu Javne rasprave možete ostvariti uvid i preuzeti:
- Nacrt zakona o radnoj praksi
- Javni poziv
- Zaključak
- Obrazac za komentare
- Obrazloženje zakona
- Obrazac 1 plan
- Obrazac 2 potvrda
Podsećamo, Zakonom o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) u čl. 47. regulisani su Pripravnici:
„Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom.
Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na lice koje je radilo kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu stručne spreme koja je uslov za rad na tim poslovima.
Pripravnički staž traje najduže godinu dana, ako zakonom nije drukčije određeno.
Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.“
Izvor: sajt Javne rasprave (www.javnerasprave.euprava.gov.rs)
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com