U skupštinskoj proceduri našli su se brojini zakoni, među kojima i Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Prema navodima predlagača Zakona, višegodišnja primena Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova (u daljem tekstu: Zakon) ukazala je na mnoge probleme u praksi zbog kojih je trebalo izvršiti izmene i dopune postojećeg Zakona.
Takođe, odredbe o kolektivnim radnim sporovima neophodno je uskladiti sa praksom i potrebama tako što će se proširiti definicija kolektivnih radnih sporova koji mogu da se rešavaju mirnim putem. S tim u vezi sporovi u vezi sa ostvarivanjem prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca i utvrđivanje minimuma procesa rada smatraće se kolektivnim radnim sporom. Potrebno je dodatno pojasniti neprecizne odredbe oko kolektivnih sporova koji se odnose na primenu kolektivnih ugovora. Neophodno je dopuniti odredbe koje se odnose na strane u kolektivnom sporu, jer postojeći Zakon pod stranom u kolektivnom sporu smatra učesnike kolektivnog ugovora, odnosno poslodavca, sindikat, zaposlenog ili predstavnika zaposlenih – u odnosu na primenu kolektivnog ugovora ili opšteg akta i ostvarivanje kolektivnog prava, u skladu sa zakonom. Međutim, u praksi se kao strane javljaju štrajkački odbor i osnivač za javna preduzeća i javne službe.
Prema mišljenju predlagača, potrebno je uskladiti odredbe o individualnim radnim sporovima koji se rešavaju mirnim putem sa praksom i potrebama tako što će se proširiti nadležnost sa isplate minimalnih zarada na isplate zarade odnosno plate, naknade zarade odnosno plate bez obzira na visinu, kao i na isplatu drugih primanja u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom o radu.
Takođe, potrebno je dopuniti i pojasniti osnovna načela mirnog rešavanja radnih sporova, tako što će se u Zakonu jasno definisati nezavisnost i nepristrasnost miritelja i arbitara u toku postupka mirnog rešavanja radnog spora.
Navodi se da je delokrug Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova potrebno precizirati i proširiti u skladu sa stečenim iskustvom i novom praksom i dopuniti sa nadležnošću organizovanja obuka za miritelje i arbitre. Takođe u praksi se javlja problem legitimisanja miritelja i arbitara zbog nepostojanja jasnog pravnog osnova da im se izdaju službene legitimacije, te je potrebno u zakonu dati pravni osnov za to.
Što se tiče samog postupka, rok koji druga strana u sporu ima da se izjasni na predlog o mirnom rešavanju radnih sporova od tri dana u praksi se pokazao previše kratak, te je taj rok bilo potrebno produžiti.
Pored navedenog, ako strane u sporu sporazumno ne odrede miritelja odnosno arbitra u zakonu nije propisano na koji način i kojim aktom ga direktor određuje, te je neophodno to pojasniti i dati jasan pravni osnov.
Važeći Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova je neprecizan u pogledu preventivne uloge miritelja radi sprečavanja nastanka spora, pa je potrebno definisati i precizirati zakonske odredbe u tom pogledu kako bi se posebna pažnja poklonila preventivnoj ulozi miritelja radi sprečavanja nastanka spora prilikom kolektivnog pregovaranja.
Mišljenje predlagača je da Zakon nije dovoljno jasan u pogledu roka za podnošenje predloga u delatnostima od opšteg interesa i gde postoji obaveza obezbeđivanja minimum procesa rada gde je propisan rok od tri dana, što stvara probleme jer u rok ulaze i neradni dani, te je to potrebno izmeniti, da je nedovoljno precizan u pogledu postupka mirenja te je neophodno precizirati i pojasniti sam postupak mirenja, kako rokove, tako i način na koji miritelj može da da preporuku o mirnom rešavanju radnog spora. Važeći Zakon propisuje da ako strane u sporu prihvate preporuku, zaključuju sporazum o razrešenju spora, a ako je predmet spora kolektivni ugovor, sporazum postaje sastavni deo kolektivnog ugovora. Ukoliko predmet spora nije kolektivni ugovor, onda sporazum ima snagu izvršne isprave. Ove odredbe stvaraju mnogo problema u primeni, te ih je potrebno izmeniti. Važećim Zakonom je propisan rok za okončanje kolektivnog radnog spora od 30 dana od dana otvaranja rasprave. Međutim, u praksi je često taj rok kratak, te predstavlja ograničenje u postupku mirnog rešavanja spora. Bilo je potrebno produžiti ovaj rok, a da se ne ugrozi efikasnost postupka.
Po pitanju arbitraže u Zakonu nisu dati dovoljno jasno rokovi u pogledu zakazivanja prve rasprave te je i to potrebno precizirati. Takođe, u postojećem Zakonu održavanje rasprava u svim sporovima je javno, a s obzirom da sporovi povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu često sadrže osetljive podatke bilo je potrebno da se u ovim sporovima isključi javnost.
Imajući u vidu da je osetno proširena nadležnost u individulanim sporovima bilo je potreno uvesti mogućnost angažovanja veštaka, a da to ne povećava troškove postupka.
Praksa je pokazala vezano za okončanje postupka pred arbitrom da je bilo potrebno omogućiti da se postupak pred arbitrom okonča sporazumom strana u sporu, ili u slučaju kada arbitrar proceni da je postupak nemoguć, da okonča postupak.
Takođe, kod sporova koji se odnose na zlostavljanje i diskriminaciju na radu bilo je potrebno pronaći takvo rešenje koje bi kod ovih sporova zadržalo duh mirnog rešavanja radnog spora, a koje bi zadovoljilo sve strane u sporu.
Prilikom izbora miritelja i arbitara bilo je potrebno uskladiti uslove u pogledu stručne spreme sa posebnim zakonima koji regulišu ovu oblast. Takođe je potrebno produžiti rok od 15 dana za izbor miritelja i arbitara, a koji je propisan važećim Zakonom. Ovo iz razloga usaglašavanja sa posebnim propisima koji se odnose na obavezu organa da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, te da ih pribavlja i obrađuje.
U cilju normiranja poželjnog ponašanja miritelja i arbitara bilo je potrebno stvoriti pravni osnov za donošenje etičkog kodeksa.
Prema nezvaničnim informacijama, pred sudovima je tokom 2016. godine pokrenuto preko preko 30.000 radnih sporova, dok je pred Agencijom rešavano 956 takvih radnih sporova što čini tek trideseti deo od ukupnog broja radnih sporova.
Zbog svega navedenog, neophodno je proširiti nadležnosti za rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova kako bi se veći broj sporova mogao rešavati mirnim putem i time rasteretili sudovi.
Koji su željeni ciljevi donošenja zakona
Cilj izmena i dopuna Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova je pre svega dalje unapređenje zakonodavnog okvira u ovoj oblasti što podrazumeva:
-stvaranje zakonodavnog okvira u kome će se pojačati uloga Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova (u daljem tekstu: Agencija) kako bi se što više individualnih i kolektivnih radnih sporova rešilo na miran i efikasan način;
-smanjenje broja radnih sporova koji se vode pred sudovima i njihovo rasterećenje;
-unapređenje socijalnog dijaloga;
-ušteda sredstava koja se finansiraju iz budžeta;
– unapređenje uslova za rad miritelja i arbitara;
-unapređenje rada i postignutih rezultata miritelja i arbitara;
-komunikacija sa socijalnim partnerima, saradnja sa sindikalnim organizacijama i udruženjima poslodavaca;
-uspostavljanje mehanizama za izveštavanje o ishodima postupaka izvršenja konačnih rešenja miritelja i arbitara.
Da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema bez donošenja akta
Ne postoje druge mogućnosti da se navedeni problem reši bez donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. Analizom mogućih rešenja kroz donošenje podzakonskih akata samo bi se delimično otklonili problemi i to samo oni za koje postoji osnov u postojećem Zakonu. Takođe, ukoliko se ne pristupi izmenama i dopunama Zakona za očekivati je da bi veliki broj radnih sporova završio na sudu što bi uvećalo ukupne troškove za budžet Republike Srbije ali i za privredu, poslodavce i zaposlene.
Zašto je donošenje akta najbolji način za rešavanje problema
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova pruža mogućnost unapređenja postupka mirnog rešavanja individualnih i kolektivnih radnih sporova i smanjenje troškove koje nužno prouzrokuju radni sporovi, bilo da se radi o broju izgubljenih radnih dana kod štrajka ili o troškovima sudskih postupaka, ili troškovima lečenja na primer u slučajevima zlostavljanja na radu. Novim zakonskim odredbama bi se pojasnio i unapredio postupak i proširio delokrug rada od čega bi benefit imali svi socijalni partneri u Republici Srbiji.
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova odnosi se na sve poslodavce i zaposlene, Takođe, odnosi se i na sindikate ovlašćene predstavnike zaposlenih, štrajkački odbor, osnivače za javna preduzeća i javne službe.
U smislu važećeg Zakona, pod individualnim radnim sporom podrazumevaju sporovi između poslodavca i zaposlenih povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu, otkaza ugovora o radu i ugovaranja i isplate minimalne zarade, sporovi povodom pojedinačnih prava utvrđenih kolektivnim ugovorom, drugim opštim aktom ili ugovorom o radu – naknada troškova za ishranu u toku rada, naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada, isplata jubilarne nagrade, isplata regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Pod kolektivnim sporovima podrazumevaju sporovi između učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora u skladu sa zakonom, odnosno poslodavac, sindikat, zaposleni ili predstavnik zaposlenih – u odnosu na primenu kolektivnog ugovora ili opšteg akta i ostvarivanje kolektivnog prava, očigledno je da je znatno veći broj individualnih i kolektivnih radnih sporova koji se javljaju u praksi i na koje će uticati rešenja zakonu.
Najčešći korisnici usluga Agencije su poslodavci i sindikati iz realnog sektora kao i javnih preduzeća. Učesnici u sporovima pred Agencijom su predstavnici reprezentativnih sindikata kako na republičkom nivou tako i na nivou grane, grupe, podgrupe i delatnosti. Pored toga, zakonska rešenja će biti i od značaja i za Uniju poslodavaca Srbije i njeno članstvo, kao i druga udruženja poslodavaca u skladu sa zakonom.
Predložena rešenja će doprineti bržem i jednostavnijem pristupu rešavanju kolektivnih radnih sporova za sindikate i poslodavačka udruženja, kao i individulanih sporova za sve zaposlene u Republici Srbiji koji će imati unapređen alternativni institucionalni okvir za rešavanje radnih sporova. Takođe, navedene izmene u pogledu proširivanja nadležnosti kod kolektivnih i individualnih radnih sporova će omogućiti veći broj postupaka i dodatno rasterećenje sudova.
Posebno je važno napomenuti da kroz preciznije određenje rokova i pravila postupka i miritelji i abitri će imati koristi i predložena rešenja će doprineti njihovom efikasnijem radu u realnom vremenskom okviru.
Efekti predloženih rešenja na subjekte regulacije, za sindikate i poslodavce, će posebno doći do izražaja u pogledu sporova povodom ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca kao i sporova povodom utvrđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom.
Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)
Postupak mirnog rešavanja radnih sporova omogućava stranama u sporu da bez troškova reše nastali spore. Naknada troškova i nagrada za rad miritelja i arbitara se isplaćuju iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, a strane u sporu snose svoje troškove, ukoliko ih imaju. Najčešće strane u sporu nemaju dodatnih troškova. Takođe, strane u sporu nisu dužne da prihvate postupak mirnog rešavanja radnih sporova u skladu sa zakonom, već je prihvatanje vođenja postupka dobrovoljno i za to je potrebna saglasnost svih strana u sporu. Izuzetak postoji kod sporova u delatnostima u kojima postoji obaveza obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom kojim se uređuje ostvarivanje prava na štrajk, a to su delatnosti: elektroprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, radio-televizije čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprav, javnog radiodifuznog servisa, PTT usluga, komunalnih delatnosti, proizvodnje osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvene i veterinarske zaštite, prosvete, društvene brige o deci i socijalne zaštite.
Visina nagrade i naknade troškova miritelja i arbitara utvrđena je Uredbom o visini nagrade i naknade troškova miritelja i arbitara („Službeni glasnik RS“ br. 11/05 i 83/05). Ovom uredbom je predviđeno da miritelj i arbitar na ime pripreme za vođenje postupka mirnog rešavanja radnog spora (proučavanje materijala, zakazivanje rasprave i dr.) imaju pravo na nagradu u iznosu od 2.000 dinara, po jednom sporu; za učešće u kolektivnom pregovaranju, odnosno za rad u postupku – u iznosu od 4.000 dinara, po jednom učešću, odnosno raspravi, kao i za postupak mirenja neposrednim kontaktom sa stranama u sporu; za donošenje odgovarajućeg akta (preporuka, rešenje) u iznosu od 5.000 dinara, po jednom aktu.
U slučaju kada je doneta odluka o združivanju predloga za pokretanje postupka mirnog rešavanja individualnog radnog spora i vođenju jedinstvenog postupka, nagrada arbitra uvećava se za 30% za drugu i svaku sledeću stranku. Međutim, nagrada za jedan mesec ne može da iznosi više od 30.000 dinara za arbitra, a za miritelja – ne može da iznosi više od 50.000 dinara.
Što se tiče naknade troškova, miritelj i arbitar imaju pravo na naknadu putnih troškova (u visini stvarnih izdataka za putovanje sredstvima javnog saobraćaja, odnosno u visini 10% od propisane cene pogonskog goriva, po pređenom kilometru, za putovanje sopstvenim vozilom); naknadu troškova za noćenje (u visini stvarnih troškova noćenja u hotelu, osim za noćenje u hotelu koji je kategorizovan sa četiri i više zvezdica); dnevnicu (u visini od 5% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike) i za ostale troškove (rezervacije, prevoz prtljaga, gradski prevoz, službeni telefonski razgovori i sl. – u visini stvarnih troškova).
Primena Zakon o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova neće stvoriti dodatne troškove građanima i privredi, imajući u vidu da se neće povećavati već predviđena sredstva u budžetu Republike Srbije.
Iako se očekuje kroz proširenje delokruga rada i veći broj postupaka, to neće uticati na povećanje troškova iz razloga što je Pravilnikom o postupku mirnog rešavanja radnog spora („Sl. glasnik RS“ br. 12/05 i 84/05) propisano u članu 2. da se može doneti odluka o združivanju podnetih predloga i vođenju jedinstvenog postupka, ako se postupci odnose na isti činjenični osnov. Takođe, pored navedenog, Uredbom o visini nagrade i naknade troškova miritelja i arbitara propisano je da nagrada za jedan mesec, po svim osnovima iz st. 1. i 2. ovog člana, ne može da iznosi više od 30.000 dinara za arbitra, a za miritelja – ne može da iznosi više od 50.000 dinara.
Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova će se kretati u okviru budžetskih sredstava koja su joj namenjena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2017.godinu („Sl. glasnik RS“ br. 99/16), a koja su iznosila 24.003.000 dinara.
Pored svega navedenog, procena je da u narednoj godini neće doći do značajnijeg povećanja broja sporova pred Repuličkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, dok se ne sprovede informativana kampanja koje je planirana za 2018. godinu, te će sredstva koja su planirana u budžetu biti dovoljna.
Strane u sporu će snositi svoje troškove, ukoliko ih bude, a oni se odnose na eventualna angažovanja zastupnika, troškove fotokopiranja, štampe i slično.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Ovim zakonom se stranama u sporu obezbeđuje mogućnost da sporove rešavaju metodama mirnog rešavanja radnih sporova, bez pokretanja sudskog postupka koji su skupi i za Republiku Srbiju i za strane u sporu za koje podrazumeva i obavezu plaćanja sudskih troškova. Ovi sudski postupci traju znatno duže (više godina) od mirnog postupka rešavanja radnog spora u skladu sa ovim zakonom (30 dana). Takođe, mirnim rešavanjem sporova uticaće se na brže rešavanje sporova do kojih dolazi u slučaju prekida rada, odnosno štrajka, čime se smanjuju troškovi za poslodavca koji nastaju zbog prekida rada, kao i negativne posledice po zaposlene s obzirom da za vreme štrajka zaposleni ne ostvaruju pravo na zaradu.
Prema podacima Ministarstva pravde, u Republici Srbiji su u toku 2016. godine viši i osnovni sudovi primili ukupno 33.389 predmeta koji se tiču radnih sporova. Donošenjem ovog zakona i daljom afirmacijom metoda mirnog rešavanja radnih sporova postiglo bi se značajno rasterećenje sudova i bitno smanjili troškovi radnih sporova za sve učesnike u njima.
Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova dodatno reguliše bitan aspekt radno-pravnih odnosa, i neposredno utiče na stvaranje bolje investicione klime kroz niže troškove rada i funkcionisanja u pogledu radnih sporova, čime se na posredan način može doprineti i stvaranju novih privrednih subjekata na tržištu.
Primenom predloženih zakonskih rešenja doprineće se stvaranju boljih uslova rada koji će posredno uticati i na veću konkurentnost poslodavca.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sprova pripremala je Radna grupa u čijem sastavu su bili zastupljeni predstavnici: reprezentativnih socijalnih partnera, Ministarstva pravde, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Inspektorata za rad, Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, eminentni stručnjaci u oblasti radnog prava (profesori pravnih fakulteta), miritelji i arbitri.
U radu Radnu grupe povremeno su učestvovali predstavnici Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije i eksperti iz Međunarodne organizacije rada, Agencije za mirno rešavanje radnih sporova Crne Gore i Agencije za mirno rešavanje radnih sporova Republike Srpske. Doprinos u izradi ovog propisa dao je i nevladin sektor – UG Inicijativa za razvoj i saradnju uz podršku „Solidar Suisse“.
Međunarodna organizacija rada je organizovala tripartitnu radionicu posvećenu izmenama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova u sklopu podrške koju pruža Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova 15. i 16. decembra 2016. godine uz učešće socijalnih partnera – Unije poslodavaca Srbije, UGS „Nezavisnost“, Saveza samostalnih sindikata Srbije. Pored socijalnih partnera na radionici su prisustvovali predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i predstavnici Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Na radionici su učestovali i predstavnici Agencije za mirno rešavanje radnih sporova Crne Gore i Republike Srpske, kao i predstavnici Međunarodne organizacije i nacionalni koordinator MOR-a.
Tokom 2016. godine održano je 15 formalnih sastanaka na kojima je pripremljena radna verzija Nacrta zakona o izmenama o dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i predstavnici Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova i socijalni partneri će preduzeti široku akciju u cilju upoznavanja svih zainteresovanih subjekata na koje se odnosi Zakon, a radi promovisanja ciljeva zakona i njegove dosledne primene.
Takođe, Agencija će ima podršku od strane Međunarodne organizacije rada na promociji novih zakonskih rešenja i samog instituta mirnog rešavanja radnih sporova.
Podršku će na promociji novih zakonskih rešenja pružiti i nevladin sektor UG Inicijativa za razvoj i saradnju uz podršku „Solidar Suisse“.
Informativna kampanja u toku 2018. godine će se realizovati kroz medijsku promociju novina u zakonu i kroz organizovanje sastanaka sa socijalnim partnerima. Takođe se planira štampanje letaka namenjenih sindikatima i poslodavcima koje će finansirati Međunarodna organizacije rada i UG Inicijativa za razvoj i saradnju uz podršku „Solidar Suisse“, a koje su i ranije pomagale podizanje vidljivosti instituta mirnog rešavanja radnih sporova i rad radne grupe za izmenu ovog propisa. Zbog svega navedeno, neće biti dodatnih troškova.
Postojeći kadrovski kapaciteti za sprovođenje postupaka mirnog rešavanja radnih sporova se zasnivaju na angažovanju miritelja i arbitara koji se biraju na javnom konkursu i angažuju se po potrebi. Broj miritelja i arbitara se kreće u okviru od 50 lica i plan je i realna potreba da se u tim okvirima i ostane.
Što se tiče uređenja postupanja miritelja i arbitara, u roku od šest meseci od objavljivanja propisa u Službenom glasniku Republike Srbije biće donet Etički kodeks miritelja i arbitara.
Izvor: Sajt Narodne skupštine Republike Srbije.