Povodom građanskih okupljanja u Beogradu uzrokovanih tragičnim povređivanjem dvojice dečaka, od kojih je maloletni S.B. podlegao povredama, zbog čega Društvo sudija Srbije izražava žaljenje i saučešće porodici, uvažavajući pravo građana da budu pravovremeno, tačno i potpuno obavešteni i njihovu potrebu da razumeju način funkcionisanja pravosuđa, Društvo sudija Srbije pozvalo je Visoki savet sudstva da izda zvanično saopštenje, kojim će javnosti ukazati i podsetiti istu na relevantne ustavne i zakonske odredbe, koje se tiču sudova i sudskih odluka, kao i na nužnost i neophodnost njihovog poštovanja, kako bi se obezbedilo funkcionisanje pravne države i zaštita građanskih prava i sloboda i postoje u svakom demokratskom društvu.
Članom 142. stav 2. važećeg Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, broj 98/2006) (u daljem tekstu: Ustav), u okviru načela sudstva, između ostalog se kaže:
„Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.“
Članom 145. stavovima 3. i 4. Ustava, u okviru sudske odluke, predviđeno je da:
„Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.
Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku.“
Članom 151. stav 1. Ustava, u okviru imuniteta sudije, predviđeno je da:
„Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se ne radi o krivičnom delu kršenje zakona od strane sudije.“
Dalje podsećaju da je članom 188. stav 1. tačka 7. i članom 189. stavovima 1. i 3. Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011,…,62/2021-OUS), određeno da je pritvor jedna od mera za obezbeđivanje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka i određuje se kada se ovi ciljevi ne mogu postići blažim merama kao što su: zabrana napuštanja boravišta, jemstvo, zabrana napuštanja stana i druge mere, a da se kazna zatvora, predviđena članom 43. stav 1. tačka 2. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005,..,35/2019) kao vrsta kazne izriče u zakonom određenim slučajevima, nakon okončanja krivičnog postupka.
Budući da se pravilnost sudskih odluka isključivo proverava, putem pravnih lekova, u zakonom propisanom postupku, to je u konkretnom slučaju i učinjeno, tako što je vanraspravno veće Prvog osnovnog suda u Beogradu, po žalbi nadležnog javnog tužilaštva, preinačilo odluku sudije za prethodni postupak o određivanju mere zabrane napuštanje stana i odredilo meru pritvora.
Stoga je izlišno u javnosti stvarati atmosferu kojom se vrši pritisak na sud, kao i pogrešnu sliku da se sudske odluke mogu donositi i preispitivati, a odgovornost sudije utvrđivati, drugim putem, osim onim propisanim Ustavom i zakonom.
Izvor: Sajt Društva sudija Srbije (www.sudije.rs)
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com