U skladu sa čl. 1a Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (“Sl. glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011):
“ Državni praznici Republike Srbije jesu i Nova godina, Praznik rada, Dan pobede i Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Nova godina praznuje se 1. i 2. januara, Praznik rada – 1. i 2. maja, Dan pobede 9. maja a Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembra”
U skladu sa čl. 2. stav 1 tač 1) istog zakona U Republici Srbiji praznuje se verski praznici prvi dan Božića (7. januar);
Članom 4 Zakona porpisano je sledeće:
“Zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika, i to:
1) pravoslavci – na prvi dan krsne slave;
2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru;
3) pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama;
4) pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura.”
U skladu sa čl. 3. Istog zakona
“U dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim na Dan pobede koji se praznuje radno.
Državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni su da, u skladu sa zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu.
Privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, mogu da rade i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji.”
Članom 3a istog zakona je propisano “Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.”
Nova godina odnosno 1. i 2. januar padaju u ponedeljak i utorak, te su neradni dani.
Kako prvi dan Božića pada u nedelju, a kako je u pitanju verski a ne državni praznik, nema pomeranja u smislu čl. 3a Zakona.
Kada su u pitanju zaposleni drugih veroispovesti nadležno ministarstvo je zauzelo stav da oni imaju pravo i na neradne dane koji se praznuju u skladu sa zakonom na nivou Republike i na praznike u skladu sa svojom veroispovešću odn. kalendarom, pa tako U Mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, broj 011-00-1211/2015-02 od 21. januara 2016. god. se navodi sledeće:
„Prema članu 2. Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (“Sl. glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011) u Republici Srbiji praznuju se verski praznici: 1) prvi dan Božića (7. januar); 2) Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa.
U članu 4. Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, utvrđeno je pravo zaposlenih – pripadnika različitih veroispovesti na odsustvovanje sa rada u dane određenih verskih praznika.
U članu 4. tački 2) navedenog zakona, utvrđeno je pravo zaposlenih katolika i pripadnika drugih hrišćanskih verskih zajednica na odsustvo sa rada na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru.
Prema tome, verski praznici iz člana 2. Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (prvi dan Božića i Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa) jesu neradni dani za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost. Pored ovih praznika, zaposleni katoličke veroispovesti imaju pravo da ne rade u dane verskih praznika utvrđenih u članu 4. tačka 2) navedenog zakona.
Članom 114. stav 1. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) utvrđeno je pravo zaposlenog da odsustvuje sa rada na dan praznika koji je neradni dan, uz pravo na naknadu zarade.
U skladu sa članom 108. stav 1. tačka 1) Zakona o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice.
Imajući u vidu navedeno, zaposleni katoličke veroispovesti imaju pravo da ne rade u dane verskih praznika koji su neradni dani za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost, kao i u dane verskih praznika utvrđenih u članu 4. tačka 2) Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji.
Takođe, zaposleni katoličke veroispovesti imaju pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u dane verskih praznika koji su neradni dani za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost, kao i u dane verskih praznika utvrđenih u članu 4. tačka 2) Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, odnosno pravo na uvećanu zaradu ako rade u dane tih praznika.“
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.