U „Sl. glasniku RS“, br. 46/2021 od 7. maja 2021. god. objavljena je Odluka Ustavnog suda IUz-216/2018. Navedenom odlukom:
1. Utvrđuje se da odredbe člana 17. stav 2. i člana 18. st. 2, 4. i 6. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS”, br. 113/17 i 50/18) nisu u saglasnosti sa Ustavom.
2. Odbija se predlog za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba člana 13, člana 17. st. 1. i 3-9, člana 18. st. 1, 3, 5, 7, 8. i 9, člana 20. i člana 54. stav 2. Zakona iz tačke 1. i odredbe člana 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS”, broj 50/18).
3. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata ili radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona iz tačke 1.
Navedena odluka je doneta na sednici održanoj 3. decembra 2020. godine, ali je njeno objavljivanje u „Sl. glasniku RS“ odloženo za šest meseci od dana njenog donošenja.
Prilikom razmatranja ustavnosti navedenih odredaba a po podnetoj inicijativi za njenu ocenu, Ustavni sud je pošao od relevantnih odredaba Ustava Republike Srbije (“Sl. glasniku RS”, broj 98/2006), Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva (Zakon o ratifikaciji Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 1/10)), Konvencije broj 102 MOR o minimalnoj normi socijalnog obezbeđenja (Uredba o ratifikaciji Konvencije o minimalnoj normi socijalnog obezbeđenja („Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori”, broj 1/55)) i Revidirane evropske socijalne povelje (Zakon o ratifikaciji Revidirane evropske socijalne povelje („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)).
Na ovom mestu bavićemo se samo odredbama Zakona koje su proglašene neustavnim.
U nastavku su citirane relevantni članovi zakona, odredbe koje su proglašene neustavnim su boldirane.
Naime, čl. 17. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017 i 50/2018) je propisano:
„Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode:
1) a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti;
2) po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti;
3) kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje ima status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana;
4) po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova;
5) po osnovu ugovora o delu;
6) po osnovu autorskog ugovora;
7) po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.
Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta može ostvariti i majka koja je u periodu od 24 meseca pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana može ostvariti i žena koja je usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta.
Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana rođenja deteta, bez obzira na red rođenja deteta.
Izuzetno, od stava 4. ovog člana, za lice koje ostvaruje i pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate, pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana otpočinjanja prava na porodiljsko odsustvo.
Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje majka iz st. 1. i 2. ovog člana u trajanju od tri meseca od dana rođenja deteta, ako se dete rodi mrtvo ili umre pre navršena tri meseca života, odnosno do smrti deteta ukoliko ono umre kasnije.
Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, može ostvariti i otac deteta, ukoliko majka nije živa, ako je napustila dete, ili ako je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.
Pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta ostvaruje se u skladu sa ovim zakonom i propisima koji regulišu ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta za lica zaposlena kod poslodavca.
Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta može se podneti do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava koje se ostvaruje.
Pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta ne može se ostvariti za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.“
Članom 18. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom je propisano:
„Osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta za lice iz člana 17. stav 1. ovog zakona utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno danu rođenja deteta.
Osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, za lice iz člana 17. stav 2. ovog zakona, utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednja 24 meseca koji prethode danu rođenja deteta.
Osnovica za ostale naknade po osnovu posebne nege deteta za lice iz člana 17. stav 1. ovog zakona utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu korišćenja prava.
Osnovica za ostale naknade po osnovu posebne nege deteta, za lice iz člana 17. stav 2. ovog zakona, utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednja 24 meseca koji prethode mesecu korišćenja prava.
Mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta za lica iz člana 17. stav 1. ovog zakona dobija se deljenjem zbira osnovica iz st. 1. i 3. ovog člana sa 18.
Mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta za lica iz člana 17. stav 2. ovog zakona dobija se deljenjem zbira osnovica iz st. 2. i 4. ovog člana sa 24.
Mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta iz st. 5. i 6. ovog člana ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.
Mesečna osnovica iz st. 5. i 6. ovog člana deli se sa koeficijentom 1,5 i tako se određuje pun mesečni iznos ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta.
Prilikom utvrđivanja osnovice za ostale naknade ne uzimaju se osnovice za prihode koji imaju karakter zarade, osim za lica koja u momentu podnošenja zahteva nisu u radnom odnosu, a u prethodnom periodu su ostvarivala prihode po osnovu zarade.“
Kako se navodi u Odluci Ustavnog suda polazeći od sadržine osporenih rešenja iz čl. 17. i 18. Zakona, Ustavni sud je našao da se kao sporno postavlja pitanje da li se predviđenim rešenjem u stavu 2. člana 17, a potom posledično u st. 2, 4. i 6. člana 18. Zakona, krši jedno od osnovnih načela Ustava u ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, načelo jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i zabrane diskriminacije, utvrđeno članom 21. st. 1-3. Ustava.
Dalje se u odluci navodi da su odredbama člana 17. Zakona određeni korisnici prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, kao i uslovi za ostvarivanje toga prava, dok je članom 18. propisan način utvrđivanja osnovice i mesečne osnovice za obračun navedene naknade.
Saglasno stavu 1. člana 17, korisnici navedenog prava su majke koje su u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivale prihode po nekom od osnova na koje se plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, a koji nemaju karakter zarade u smislu propisa o radu (samostalno obavljanje delatnosti, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva sa statusom lica koje samostalno obavlja delatnost i dr.), kao i one koje su u momentu rođenja deteta nezaposlene i nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti. Njima se kao relevantan period za utvrđivanje osnovice za obračun navedene naknade uzima period od poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno danu rođenja deteta (član 18. stav 1.). Nasuprot tome, saglasno stavu 2. člana 17, navedenu naknadu može ostvariti i majka koja je u periodu od 24 meseca pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik, a kao relevantan period za utvrđivanje osnovice za obračun navedene naknade uzima se period od poslednja 24 meseca koji prethode danu rođenja deteta (član 18. st. 2, 4. i 6.).
Kako se i navodi dalje u odluci, za ostvarivanje istog prava, zakonodavac je jedino za majke koje su poljoprivredne osiguranice, u pogledu uslova koji se odnosi na trajanje perioda u kome je ostvarivan prihod po osnovu koga su uplaćivani doprinosi, propisao duži period – 24 meseca, a za sve ostale korisnike toga prava 18 meseci (jednako kao u slučaju zaposlenih koje ostvaruju pravo na naknadu zarade).
Polazeći od toga da načelo jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 1-3. Ustava podrazumeva jednak tretman svih pred Ustavom i zakonom a da nejednako postupanje (diskriminacija), u najširem smislu reči, predstavlja drugačije tretiranje lica u istim ili sličnim situacijama bez objektivnog i razumnog opravdanja, Ustavni sud smatra da se odredbom člana 17. stav 2, a posledično i odredbama člana 18. st. 2, 4. i 6. Zakona, poljoprivredne osiguranice stavljaju u nejednak položaj u pogledu uslova za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta u odnosu na druge korisnike toga prava, a da ovako razlikovanje, prema oceni Suda, nema objektivnog i razumnog opravdanja, niti se njime teži određenom legitimnom cilju.
Kako Ustavni sud dalje primećuje iako je zakonodavac, prepoznajući potrebu da se unapredi položaj žena koje žive u seoskim područjima i čine jednu od najranjivijih grupa u pogledu jednakih mogućnosti ostvarivanja ljudskih prava, po prvi put uspostavio pravo na naknadu za slučaj materinstva i za žene koje su poljoprivredni osiguranici, navodi da su propisanim uslovom za ostvarivanje toga prava one stavljene u nepovoljniji položaj u odnosu na druge korisnike istog prava.
Saglasno tome, Sud je ocenio da osporene odredbe člana 17. stav 2, a posledično i člana 18. st. 2, 4. i 6. Zakona nisu u saglasnosti sa Ustavom i odlučio kao pod tačkom 1. izreke.
Ustavni sud dodatno ukazuje da je propisivanje različitih uslova za ostvarivanje jednog istog prava ustavno-pravno dopušteno samo u slučaju kada je za to ispunjen uslov iz člana 21. stav 4. Ustava, prema kojem se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.
Budući da je doneo konačnu odluku, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev predlagača za obustavu izvršenja pojedinačnih akata (rešenja), odnosno radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona.
Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredbe člana 17. stav 2. i člana 18. st. 2, 4. i 6. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, navedenog u tački 1. izreke, prestaju da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije, tačnije 7. maja 2021. god.
Podsećamo, u skladu sa pomenutim čl. 168. Ustava Republike Srbije:
„Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu državni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i najmanje 25 narodnih poslanika. Postupak može pokrenuti i sam Ustavni sud.
Svako pravno ili fizičko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti.
Zakon ili drugi opšti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u službenom glasilu.
Ustavni sud može, do donošenja konačne odluke i pod uslovima određenim zakonom, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu zakona ili drugog opšteg akta čiju ustavnost ili zakonitost ocenjuje.
Ustavni sud može oceniti saglasnost zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opštih akata sa zakonom i po prestanku njihovog važenja, ako je postupak ocene ustavnosti pokrenut najkasnije u roku od šest meseci od prestanka njihovog važenja.“
Izvor: Izvod iz propisa i sudske prakse preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com