JKP „xxxxxx“, kao organ javne vlasti, „pronašla“ je novi način izigravanja i otežavanja ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, tako što odbija da prima akte koje joj upućuje Poverenik.
Naime, Dxxxx je najpre odbila da primi akt Poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti od 16.10.2018. godine, kojim joj je naloženo da se izjasni na žalbu novinara Jxxx xxx, izjavljenu zbog tzv. „ćutanja uprave“. Nakon toga nije primila ni rešenje Poverenika od 18.03.2019. godine, kojim joj je naloženo davanje informacija. Pošiljka se Povereniku vratila kao neuručena, sa napomenom dostavljača da je dostava pokušana 21. i 22.03.2019. godine i da je zbog neuručenja iste, ostavljeno obaveštenje u poslovnoj prostoriji organa. Ni nakon proteka roka od 15 dana, nakon ostavljanja obaveštenja, organ nije preuzeo pomenuto pismeno.
U čl. 75. Zakona o opštem upravnom postupku, stoji:
“Lično dostavljanje
Član 75.
(1) Lično dostavljanje obavezno je kada od dana dostavljanja počinje da teče rok koji ne može da se produži, ako zakonom nije drukčije predviđeno.
(2) Lično dostavljanje obavezno je i onda kada je to zakonom predviđeno.
(3) Lično dostavljanje sastoji se od uručenja pismena licu kome je ono naslovljeno (primalac).
(4) Ako primalac pismena odbije uručenje, službeno lice organa ili poštanski operator (dostavljač) o tome sačinjava belešku i potom ostavlja obaveštenje na mestu na kome je pismeno trebalo da bude uručeno, u kome naznačava lično ime primaoca, podatke kojim se pismeno identifikuje, prostoriju unutar organa u kojoj pismeno može da se preuzme, rok u kome se preuzimanje može izvršiti i datum kada je obaveštenje ostavljeno.
(5) Ako službeno lice organa ili poštanski operator (dostavljač) ne zatekne primaoca pismena na adresi na kojoj je trebalo da mu se uruči pismeno, dostavljač će ponovo pokušati dostavu u roku od 24 sata. Ako se primalac pismena ponovo ne zatekne na adresi na kojoj je trebalo da mu se uruči pismeno, dostavljač o tome sačinjava belešku i potom ostavlja obaveštenje na mestu na kome je pismeno trebalo da bude uručeno, u kome naznačava lično ime primaoca, podatke kojim se pismeno identifikuje, prostoriju unutar organa u kojoj pismeno može da se preuzme, rok u kome se preuzimanje može izvršiti i datum kada je obaveštenje ostavljeno.
(6) Smatra se da je lično dostavljanje izvršeno kada istekne 15 dana od kad je obaveštenje ostavljeno na mestu na kome je pismeno trebalo da bude uručeno.”
Poverenik je o ovom slučaju, bez odlaganja, obavestio Upravnu inspekciju, radi preduzimanja daljih mera iz njihove nadležnosti, budući da je onemogućavanje i otežavanje ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja sankcionisano kao poseban prekršaj. Informacije koje su tražene odnose se na trošenje javnog novca i raspolaganje sredstvima rada, tj. na sve isplate vršene zameniku direktora i portparolu Dxxx i još jednom zaposlenom, kao i na zakonitost korišćenja tačno određenih autobusa (putni nalozi za tačno određen period i dokumenta o davanju dozvole za uključivanje u saobraćaj).
Poverenik podseća da je pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja jedno od osnovnih ljudskih i građanskih prava i sloboda, zajemčeno Ustavom, i da su organi javne vlasti dužni da po zahtevima za pristup informacijama i aktima Poverenika postupaju u skladu sa zakonom, poštujući načela „dobre uprave“ i principe transparentnosti rada.
Izvor: sajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (www.poverenik.rs)
Izvor: izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a