Poslanici opozicije i vladajuće koalicije saglasili su se juče u Skupštini Srbije da je potrebno doneti Zakon o prekršajima, jer se njime nastavlja reforma pravosuđa. Predloženi zakon čije su novine uvođenje prekršajnog naloga koji omogućava pojednostavljivanje procesuiranja blažih prekršaja, kao i uvođenje dva registra – registar sankcija i registar neplaćenih novčanih kazni, već je dobio apsolutnu podršku Odbora za pravosuđe, a sva je prilika da podrška neće izostati ni pri izglasavanju zakona. Opozicija je spremna da podrži zakon u slučaju da njihovi amandmani budu prihvaćeni kako bi na taj način popravili predložena rešenja.
Nikola Selaković, ministar pravde, obrazlažući predloženi zakon, rekao je da su prekršajni postupci uglavnom neefikasni i komplikovani i da često zastarevaju, a da je situacija sa naplatom kazni katastrofalna. „Neophodno je doneti novi zakon, koji bi trebalo da omogući da se prekršajni postupci okončaju u razumnom roku“, ocenio je Selaković, navodeći da 593 sudije godišnje primi oko 600.000 predmeta, pa je tako, uzimajući u obzir i zastarele predmete, na kraju 2012. godine broj nerešenih predmeta bio oko 1,2 miliona. On je dodao da je procenat neizvršenih predmeta od 70 do 86 odsto, zbog čega se postavlja pitanje svrhe rada prekršajnih sudova i vođenja postupka ako oni zastarevaju, a kazne se ne naplaćuju.
Problem je u tome što se u praksi kazne uglavnom naplaćuju od fizičkih lica i preduzetnika tek pod pretnjom zatvora, što često dovodi do njihovog zastarevanja, a i kada budu naplaćeni, troškovi koje imaju sudovi su mnogo veći od kazni. Selaković je rekao da u poslednje vreme građani, usled sve veće ekonomske krize, češće pristaju na izdržavanje kazne zatvora nego plaćanje novčane kazne. Međutim, zbog pretrpanosti zatvora neretko se dešava da neki čekaju na služenje zatvorske kazne, pa dok dođu na red, ona zastari, a novčani deo se nikada ne naplati.
Nenad Konstantinović, poslanik DS, komentarišući predloženi zakon, naveo je da je dobro što se Ministarstvo pravde odlučilo da nastavi koncept reformi koji je osmišljavan od 2008. do 2010. godine. On je naveo i da poslanička grupa DS ima zamerke na zastarelost u prekršajnom postupku i na postupak prema maloletnicima i kazne za maloletnike. Demokratska stranka se oštro protivi produžavanju rokova na dve godine za zastarevanje pokretanja i vođenja prekršajnog postupka.
Neđo Jovanović, poslanik SPS, smatra da je nesumnjivo najveći kvalitet ovog zakona u tome što je potvrđen status prekršajnog suda i što odluke ovog suda više nisu upravni akti. On napominje i da je SPS dostavila amandman kojim predlaže izbegavanje rada u javnom interesu po nalogu lokalnih samouprava. Olgica Batić, poslanica DHSS, smatra da ovaj zakon o prekršajima ne sme da ima nijednu jedinu manu, jer će se i najmanja mana odraziti na primenu sijaset drugih zakona. Ona je navela da se pisanjem ovog zakona nije vodilo računa o približavanju Srbije EU. Milica Radović, poslanica DSS, istakla je da je dobra strana zakona to što se uvode registri, ali se nije složila da registri imaju za cilj da dovedu do bolje naplate kazni.
DS: Politizacija nezavisnih institucija
– Imam utisak da se nezavisne institucije politizuju. Ne znam da li je Dragana Kolarić, kandidatkinja Tomislava Nikolića za članicu Odbora za borbu protiv korupcije, član neke političke stranke, verujem da nije, ali na sajtu opštine Čukarica piše da je ona zamenik predsednika opštinske izborne komisije na predlog Srpske napredne stranke. Znači, vi nekoga koga je SNS delegirala u izbornu komisiju sada predlažete u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije, koji treba da čita i odlučuje o izveštajima o finansiranju izborne kampanje. Mislim da to ozbiljno predstavlja sukob interesa, istovremeno narušavajući kredibilitet jednog nezavisnog tela“, rekao je u parlamentu Nenad Konstantinović, poslanik DS. Na to mu je uzvratio Veroljub Arsić, šef poslaničke grupe SNS, napominjući da o politizaciji mogu da pričaju svi osim DS. On je rekao da radna tela za sprovođenje lokalnih izbora nikako ne mogu da budu politička funkcija.
Izvor: Danas