Ministar finansija je u Narodnoj skupštini Republike Srbije predstavio predloge važnih zakona, koji bi trebalo da doprinesu daljem poboljšanju privrednog ambijenta u Srbiji.
Ministar je govoreći o Predlogu zakona o elektronskom fakturisanju napomenuo da je reč o sistemskom zakonu, kojim se menja način funkcionisanja naše privrede, po ugledu na praksu koja se već sprovodi u Evropskoj uniji i čime se doprinosi većoj transparentnosti i pravnoj sigurnosti u poslovanju u našoj zemlji.
Istakao je da će se zakon uvoditi fazno, tako što će od 1. januara sledeće godine subjekti javnog sektora biti u obavezi da primaju, čuvaju i izdaju e-fakture između sebe, a i privatni sektor koji želi da radi sa javnim imaće mogućnost da bude osposobljen da izdaje e-fakture javnom sektoru.
„Ovaj Predlog zakona podrazumeva postepeno uvođenje za sve privredne subjekte koji su u sistemu poreza na dodatu vrednost od 1. januara sledeće godine do 1. januara 2023. godine, kada će to postati obaveza za sve i u privatnom i u javnom sektoru (koji su u sistemu PDV)“, naveo je ministar.
Objasnio je da će korišćenje sistema e-faktura biti besplatno da bi se izbegli dodatni troškovi za privredu.
„Oni privredni subjekti koji žele da koriste informacione posrednike, to će moći da urade, ali će njihov odnos biti regulisan međusobnim ugovorom, a ne zakonom“, naglasio je ministar.
Naglasio je da je reč o zakonskom rešenju koje će olakšati poslovanje privrednih subjekata.
Posebno je napomenuo da privredni subjekti koji su u sistemu poreza na dodatu vrednost mogu da računaju da će se znatno ubrzati povrat PDV-a.
Kako je naveo ukoliko se ulazna i izlazna faktura poklope u tom sistemu, povrat PDV-a će biti u danu. Tako da sa te strane više neće biti zamerki koje čujemo od privrede kada je u pitanju povrat PDV-a. Ovim sistemom, taj problem potpuno nestaje.
Ministar je rekao da u našem Centralnom registru faktura godišnje bude oko četiri miliona faktura, dok se na globalnom tržištu godišnje šalje i prima više od 550 milijardi faktura.
Predlog zakona o e-fakturama i Zakon o rokovima za izmirenje novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama predviđaju različite rokove vezane za upotrebu e-faktura. Zato je potrebno izmeniti Zakon o rokovima, objasnio je on.
Podsećanja radi, Zakonom o rokovima za izmirenje novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012, 68/2015, 113/2017 i 91/2019) uređuju se rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, između privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, a u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku.
Ovim zakonom uređuje se i registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu, izdatih od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici.
Ovim zakonom uređuje se i registrovanje i dostavljanje elektronskih faktura i drugih zahteva za isplatu u elektronskom obliku, u sistemu elektronskih faktura, kao i evidentiranje tih faktura i drugih zahteva za isplatu u elektronskom obliku u centralnom registru faktura, izdatih od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na privredne subjekte nad kojima je otvoren postupak stečaja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, a u komercijalnim transakcijama u kojima su ovi privredni subjekti dužnici.
Kako je naveo ministar izmena je neophodna da bi se umesto 1. jula 2021. godine, kako je trenutno propisano, naveo 1. januar 2022, kao datum početka obaveze evidentiranja e-faktura u centralnom registru faktura.
Ministar je predstavio i Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o osiguranju kojim se reguliše pitanje društvenog kapitala u društvima za osiguranje.
Precizirao je da Ustav ne prepoznaje društvenu svojinu, te da će na ovaj način konačno biti zaokružena pravna sigurnost svih koji posluju sa ovim osiguravajućim društvima.
Kako je naveo ministar vlasnička struktura biće definisana na pravi način i omogućiće bolje poslovanje. Sa druge strane, akcije koje budu podeljene zaposlenima i bivšim zaposlenima doprineće većoj atraktivnosti na beogradskoj berzi, a očekujem i znatno transparentnije i bolje poslovanje tih društava.
Podsećamo, Zakonom o osiguranju (“Sl. glasnik RS”, broj 139/2014) uređuje se obavljanje delatnosti osiguranja u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika), odnosno uslovi za osnivanje i poslovanje društava za osiguranje i društava za reosiguranje, obavljanje poslova posredovanja u osiguranju i reosiguranju, obavljanje poslova zastupanja u osiguranju, vršenje nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja, zaštita prava osiguranika, ugovarača osiguranja, korisnika osiguranja i trećih oštećenih lica, kao i obavljanje u Republici delatnosti osiguranja lica iz država članica Evropske unije i stranih država.
Ministar je predstavio i Predlog zakona o registru administrativnih postupaka kojim se obezbeđuju uslovi za uspostavljanje, upravljanje i vođenje navedenog registra.
Kako je naveo ministar ovim registrom omogućavaju se uslovi za njegovo uspostavljanje i vođenje. Predstavlja jedinstven portal, sa svim informacijama koje su potrebne korisnicima javnih usluga, a koje se odnose na administrativne postupke koji su u toku. S jedne strane, reč je o procesu koji je u skladu sa digitalizacijom javne uprave, a s druge strane on doprinosi još većoj transparentnosti i javnosti svega što se u javnoj upravi dešava. Naglasio je da će ovim zakonom biti eliminisan prostor za korupciju, kao i da se njime podiže ugled zemlje, smanjuju troškovi postupanja.
Izvor: Sajt Ministartsva finansija Republike Srbije (www.mfin.gov.rs)
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com