Novi Zakonik o krivičnom postupku, za razliku od zakonika iz 2001. godine, ne sadrži meru zabrane posećivanja određenih mesta, u okviru mera koje se mogu primeniti prema okrivljenom u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Ovakva mera je neophodna, posebno kod lica koja su okrivljena da su učinila krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a Krivičnog zakonika. Uvođenjem ovakve mere sprečava se da okrivljeni ponovi krivično delo, ukoliko za to postoji opasnost. Imajući u vidu da nasilničko ponašanje na sportskim priredbama uglavnom čini određeni krug istih lica, kao i da ta lica često ponavljaju isto krivično delo, predloženom merom daje se mogućnost da sud takvim licima zabrani prisustvo na određenim mestima (sportskim objektima) za vreme trajanja krivičnog postupka koji se protiv takvih lica vodi za to krivično delo. Pored toga, Zakonom se uređuje raspodela sredstava koja su pribavljena od okrivljenog prilikom primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja, a takođe se omogućava da se sporazum o priznanju krivice zaključi do završetka glavnog pretresa.
Pored navedenog, nove izmene i dopune Zakonika menjaju i čl.286.st.3. tako što je sada propisano da sudija za prethodni postupak, sada po predlogu javnog tužioca može da u cilju ispunjenja dužnosti iz st.1. navedenog člana da pribavi evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija, na koji način je ova odredba usaglašena sa Odlukom Ustavnog suda RS, kojom je ta odredba bila proglašena neustavnom.
Tekst Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Članom 1. Zakona dopunjuje se odredba člana 154. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, na taj način što se predviđa da se novac dobijen prodajom stvari koja je podležna kvaru, a pronađena prilikom pretresa, predaje i u depozit javnog tužilaštva, imajući u vidu da nove nadležnosti javnog tužilaštva u postupku sprovođenja istrage.
Članom 2. Zakona dopunjuje se član 188. Zakonika o krivičnom postupku, u kojem se taksativno nabrajaju mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, tako što se mera zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem dopunjuje i merom zabrane posećivanja određenih mesta.
Odredbama čl. 3. i 4. Zakona vrši se usklađivanje sa dopunom iz člana 2. Zakona.
Članom 5. Zakona vrši se preciziranje člana 283. Zakonika o krivičnom postupku u pogledu raspodele sredstava koja su pribavljena od okrivljenog prilikom primene instituta o odlaganju krivičnog gonjenja. Radi pravilnije i transparentnije raspodele ovih sredstava predlaže se da se sredstva raspodeljuju po javnom konkursu, koji sprovodi posebna komisija, a koju obrazuje ministar nadležan za poslove pravosuđa. Po završetku konkursa, odluku o raspodeli sredstava donosi Vlada.
Članom 6. Zakona predviđa se izmena člana 286. Zakonika o krivičnom postupku, koja se odnosi na pribavljanje evidencije o ostvarenoj elektronskoj komunikaciji, korišćenjem baznih stanica ili lociranjem mesta sa kojeg se obavlja komunikacija, tako što se predviđa da se ovi podaci mogu pribaviti samo po nalogu suda, a ne kako je bilo propisano po nalogu javnog tužioca. Ovakva izmena je neophodna radi zaštite podataka o ličnosti.
Članom 7. Zakona menja se odredba člana 313. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, tako što se predviđa da se sporazum o priznanju krivičnog dela može zaključiti do završetka glavnog pretresa, za razliku od važećeg rešenja koje predviđa da se ovaj sporazum može zaključiti do izjašnjenja optuženog o optužbi na glavnom pretresu. Predloženo rešenje je posledica zahteva sudske prakse, a time će se omogućiti i efikasnije vođenje krivičnog postupka, jer se stvaraju uslovi da se i u kasnijoj fazi krivičnog postupka zaključi predmetni sporazum, čime će se postići brže završavanje predmeta i smanjenje troškova krivičnog postupka.
Članom 8. Zakona određuje se stupanje zakona na snagu.