U „Sl. glasniku RS“, br. 45/2022 objavljen je Pravilnik o o dodacima ishrani (dijetetski suplementi)(u daljem tekstu: Pravilnik) koji se odnosi na dodatke ishrani koji se stavljaju na tržište kao hrana, gde su prisutni kao takvi. Primenjuje se od 15. aprila 2022. god.
Ovi proizvodi se stavljaju u promet samo u upakovanom obliku.
U smislu ovog Pravilnika
– „dodaci ishrani” (dijetetski suplementi) su hrana koja dopunjuje uobičajenu ishranu, i koja predstavlja koncentrovane izvore hranljivih sastojaka ili drugih sastojaka sa hranljivim ili fiziološkim efektom, pojedinačno ili u kombinaciji, a u prometu se nalaze u doziranim oblicima kao što su kapsule, pastile, tablete i slično, kesice praška, ampule tečnosti, bočice sa kapaljkom, i ostalim sličnim oblicima tečnosti i praška namenjenim za uzimanje u malim, doziranim količinama.
– „hranjivi sastojci” su sledeći sastojci:
I. vitamini;
II. minerali.
Dodaci ishrani mogu biti na tržištu Republike Srbije samo ako zadovoljavaju uslove predviđene ovim pravilnikom.
Naziv pod kojim se stavljaju u promet proizvodi obuhvaćeni ovim pravilnikom je „dodatak ishrani” ili „dijetetski suplement”.
Deklaracijom, označavanjem i reklamiranjem dodataka ishrani ne mogu se pripisivati svojstva prevencije, tretiranja i lečenja bolesti, ili se pozivati na takva svojstva.
Pored zahteva iz propisa koji reguliše deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane, deklaracija mora da sadrži sledeće podatke:
1) nazive kategorija hranljivih sastojaka ili supstanci koje karakterišu proizvod ili opis prirode hranljivih sastojaka ili supstanci;
2) količinu proizvoda koja se preporučuje za dnevni unos;
3) upozorenje da se ne sme prekoračiti preporučena dnevna doza;
4) napomenu da se dodaci ishrani ne mogu koristiti kao zamena za raznovrsnu ishranu;
5) napomenu da proizvode treba držati van domašaja male dece;
6) uputstvo o načinu primene dodatka ishrani; ograničenja u primeni i posebna upozorenja za potencijalno rizične kategorije: deca, trudnice, dojilje, lica koja boluju od hroničnih bolesti i dr.
Deklaracija može da sadrži informaciju o nameni proizvoda tamo gde je primenljivo ne dovodeći potrošača u zabludu.
Deklaracija, označavanje i reklamiranje dodataka ishrani ne sme da sadrži bilo kakvu izjavu kojom se sugeriše ili tvrdi da izbalansirana i raznovrsna ishrana ne može da obezbedi odgovarajuće količine hranljivih sastojaka.
Dodaci ishrani kao aktivni sastojak mogu da sadrže biljke, biljne sirovine, preparate biljnih sirovina, ili sastojke izolovane iz biljnih sirovina, pojedinačno ili kao mešavinu.
Biljni dodaci ishrani mogu da sadrže namirnice biljnog porekla (voće, povrće), začinske, aromatične i lekovite biljke, njihove organe ili delove, njihove produkte (smole, gume, sluzi i dr.) ili preparate biljnih sirovina (sprašeni oblici, masno ulje, etarsko ulje, biljni sok, ekstrakti), smeše sastojaka ili izolovana jedinjenja iz biljaka.
Subjekat u poslovanju hranom pre uvoza, odnosno stavljanja u promet dodatka ishrani na teritoriju Republike Srbije podnosi zahtev za upis dodatka ishrani u bazu podataka koju vodi inostranstvo nadležno za poslove zdravlja (u daljem tekstu: baza podataka).
Upis dodatka ishrani u bazu podataka vrši se na period od pet godina.
Upis dodatka ishrani prestaje da važi, odnosno dodatak ishrani se briše iz baze podataka Ministarstva:
1) istekom roka od pet godina;
2) na zahtev nosioca upisa (uvoznik, proizvođač u Republici Srbiji, zastupnik ili predstavnik stranog proizvođača koji ima sedište u Republici Srbiji);
3) ako dodatak ishrani prestane da ispunjava uslove za upis (promena naziva, sastava, proizvođača i sl.);
4) ukoliko postoje dokazi nepovoljnog efekta ili neželjenog dejstva dodatka ishrani;
5) na osnovu zvaničnog mišljenja Evropskog tela za bezbednost hrane (EFSA), ili drugih relevantnih međunarodnih tela koja se bave procenom bezbednosti hrane, tj. ako proizvod nije bezbedan ili ne spada u kategoriju dodatka ishrani;
6) ako zbog izmene propisa koje se odnose na neki od sastojaka dodatka ishrani, proizvod ne odgovara novim zahtevima propisanim za ocenu bezbednosti, odnosno zdravstvene ispravnosti.
Za dodatke ishrani proizvedene u Republici Srbiji koji su upisani u bazu podataka, Ministarstvo u skladu sa propisom kojim se uređuje opšti upravni postupak, izdaje potvrdu (sertifikat) kojom se dokazuje da je dodatak ishrani zdravstveno ispravan i da se nalazi u slobodnom prometu u Republici Srbiji, a za proizvode koji su upisani u bazu podataka, a proizvedeni su u drugoj zemlji, da se nalaze u slobodnom prometu u Republici Srbiji.
Subjekat u poslovanju hranom radi dobijanja stručnog mišljenja i kategorizacije dodatka ishrani dostavlja Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu ili Farmaceutskom fakultetu Novi Sad Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu potrebnu dokumentaciju.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe odredbe člana 2. stav 1. tačka 2), člana 3. stav 2. tačka 7) i čl. od 76. do 89. Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda („Službeni glasnik RS”, br. 45/10, 27/11, 50/12, 21/15, 75/15, 7/17 i 103/18 – dr. propis).
Tekst celokupnog pravilnika možete pogledati u pravnoj bazi „Propis Soft“.
U smislu čl. 26. stav 6 tačka 5) Zakona o bezbednosti hrane (“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009 i 17/2019) ministar nadležan za poslove zdravlja uz saglasnost ministra nadležnog za poslove poljoprivrede bliže propisuje dodatke ishrani (dijetetski suplementi).
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com