Ministri pravde i finansija Nikola Selaković i Dušan Vujović imaju mesec dana da napišu Zakon o poreklu imovine, što im je naložio premijer Aleksandar Vučić.
Ako sve na kraju bude kako je premijer najavio, Srbiji će biti potrebni mnogo veći zatvori kako bi u njih stali svi oni političari, funkcioneri i biznismeni koji žive bahato a ne mogu da dokažu poreklo svog bogatstva.
Kako saznaje „Blic“, na izradi zakona radiće ministarstva pravde i finansija, a rokovi koje im je Vučić zadao su vrlo tesni – početak septembra za nacrt, a kraj septembra da se gotov zakon nađe u Skupštini Srbije.
Međutim, zasad ima mnogo nepoznanica koje će Selaković i Vujović morati vrlo brzo da razreše.
Zlatko Minić iz „Transparentnosti Srbija“ ukazuje da trenutno ne znamo, na primer, na koga će se tačno zakon o poreklu imovine odnositi. Sa aspekta borbe protiv korupcije, najzanimljiviji su oni koji raspolažu javnim novcem, odnosno funkcioneri i službenici.
– Zakon bi mogao da se bavi utvrđivanjem razlike u prihodima i životnim troškovima funkcionera i sa tog stanovišta može da bude koristan – kaže Minić.
Kako podseća, i postojećom antikorupcijskom strategijom predviđena je mogućnost da se nezakonito bogaćenje uvede kao posebno krivično delo.
– Svi građani koji poseduju imovinu vredniju od 35 miliona dinara u Srbiji i inostranstvu moraju da podnesu prijavu Poreskoj upravi.
– U imovinu, osim gotovine i nekretnina, ulaze i štedni ulozi, akcije u preduzećima, motorna vozila, zemljište, voćnjaci, autorska prava, licence…
– Oko 3.679 građana prijavilo je imovinu višu od 35 miliona dinara.
Ekonomista Ljubomir Madžar za „Blic“ upozorava da se „imovina kontroliše na tačkama gde se stiče“, a da je njena naknadna kontrola često upitna i nezahvalna.
Madžar, takođe, strahuje da bi ovakav zakon mogao da se negativno odrazi na preduzetnike „jer nikada ne znate kada će se vlast obrušiti na nekoga“.
Pet problema koje ministri treba da reše:
• 1. Da li će zakon važiti retroaktivno (za imovinu stečenu proteklih 5, 10 ili 20 godina) ili za ubuduće?
• 2. Ako bude retroaktivan, kako sprečiti da bude srušen pred Ustavnim sudom?
• 3. Na koga će se sve zakon odnositi – političari, svi javni funkcioneri, tajkuni, članovi njihovih porodica?
• 4. Koji će biti prag bogatstva, tj. vrednosti imovine koja će se proveravati?
•
5. Koje službe će se baviti kontrolom (Poreska uprava, MUP, neka nova služba)?
Naknadno utvrđivanje imovine je teško jer se ona stiče po raznim osnovama, pa i nasleđivanjem i poklonima. Mali je i kapacitet naših službi za takve kontrole, koje koštaju, jer traže i državne resurse. Možda će jedan od rezultata biti da se zavede strah među ljudima na javnim funkcijama pa će se odgovornije ponašati – kaže Madžar ističući da će se ova ideja jednom broju birača dopasti „jer kod nas zavist prema bogatima oduvek postoji“.
Zakon o poreklu imovine ne bi bio novina, jer i u svetu postoje slični akti. Možda je najbolji primer Francuska, gde i mala nesrazmera u imovini vodi ka njenom momentalnom oduzimanju.
Izvor: Blic.