U “Sl. glasniku RS”, br. 80/2026 objavljen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj upravi koji se primenjuje od 8. septembra 2026. godine.
Zakonom o elektronskoj upravi („Sl. glasnik RS”, br. 27/2018 i 80/2026) uređuju se obavljanje poslova uprave državnih organa i organizacija, organa i organizacija pokrajinske autonomije, organa i organizacija jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzeća, posebnih organa preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravnih i fizičkih lica kojima su poverena javna ovlašćenja (u daljem tekstu: organ) upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, odnosno uslovi za uspostavljanje, održavanje i korišćenje interoperabilnih informaciono-komunikacionih tehnologija organa.
U sledećem tekstu navećemo prikaz najnovijih izmena ovog zakona i razloge za njihovo donošenje.
1. Razlozi za donošenje izmena
Direktan povod za ove izmene, prema predlagaču, jeste potreba da se isti dodatno uskladi sa Direktivom (EU) 2019/1024 Evropskog parlamenta i Saveta o otvorenim podacima i ponovnoj upotrebi informacija javnog sektora, prvenstveno u pogledu koncepata „dinamički podaci”, „istraživački podaci” i „skupovi podataka visoke vrednosti od značaja za društvo”, transparentnosti uslova, odnosno licence kojom se uređuje ponovna upotreba podataka, uslova za dodelu isključivog prava na ponovnu upotrebu podataka koji nisu u otvorenom obliku, uslova za odbijanje zahteva za ponovnu upotrebu itd.
Preciziranje načina na koji će se podaci otvarati i omogućiti njihova ponovna upotreba dodatno će se izvršiti usvajanjem podzakonskih akata, ali je bilo nužno da se obaveze organa, koje su već propisane zakonom, preciziraju i terminološki usaglase sa pomenutom direktivom.
Takođe, bitan razlog za izmene jeste i odlaganje primene odredaba kojima je već propisana obaveza elektronskog upravnog postupanja, kao i otvaranja podataka i omogućavanja njihove ponovne upotrebe, kako bi se organima ostavio dovoljno dug rok da svoja postojeća softverska rešenja razviju tako da omoguće automatizovan proces otvaranja podataka, kao i postupanje po zahtevima za ponovnu upotrebu podataka. To je i razlog zbog kojeg je sprovođenje tih obaveza odloženo za 1. januar 2030. godine, jer se očekuje da će svi organi u tom periodu vršiti redovna unapređenja softverskih rešenja koja koriste u svom elektronskom poslovanju i upravnom postupanju, pa im usklađivanje sa ovim funkcionalnostima neće stvarati vanredne i neočekivane troškove.
Konkretno, izmene i razlozi su sledeći:
2. Značenje pojedinih izraza
Izvršeno je preciziranje pojedinih izraza, odnosno pojmova kod odredbi koje uređuju značenje pojedinih izraza i uvedeni su novi pojmovi kako bi se omogućilo efikasnije sprovođenje ovog zakona.
Definisan je pojam anonimizacije, u cilju zaštite podataka o ličnosti, a u cilju usklađivanja sa Direktivom (EU) 2019/1024 definisani su i pojmovi „dinamički podaci”, „istraživački podaci” i „skupovi podataka od posebnog značaja za ponovnu upotrebu”.
Takođe je definisano šta se podrazumeva pod pojmom „elektronski arhiv”, kao softversko rešenje za obavljanje poslova arhiviranja, a precizirani su i neki drugi pojmovi u cilju boljeg razumevanja zakona. Dopunom definicije „jedinstveni elektronski sandučić”, koja se proširuje na prijem i drugih elektronskih dokumenata, osim već definisanih, omogućena je njegova upotreba i za dostavu pismena van upravnog postupka, uz saglasnost korisnika, što olakšava komunikaciju korisnika elektronske uprave u brojnim situacijama (pružaoci komunalnih usluga, javni beležnici i dr.).
Najvažnije sadržinske izmene odnose se na:
Usklađivanje terminologije sa pravilima o otvorenim podacima i ponovnoj upotrebi informacija javnog sektora, kroz uvođenje definicija dinamičkih i istraživačkih podataka i skupova podataka od posebnog značaja za ponovnu upotrebu.
Proširenje pojma ponovne upotrebe podataka, tako da obuhvati podatke organa, uz izričito isključenje razmene podataka između organa u obavljanju njihovih nadležnosti.
Preciziranje pojmova iz oblasti elektronske uprave, naročito elektronske pisarnice, elektronskog arhiva, Državnog klauda, korisnika usluge elektronske uprave i registra.
Terminološko i tehničko usaglašavanje pojedinih definicija, uključujući izmenu naziva, dopunu postojećih pojmova i promenu numeracije.
3. Servisna magistrala organa
Servisna magistrala organa je centralizovana softversko-hardverska platforma za integraciju i razmenu podataka između organa, a izmenom je naglašena obaveza da je organ dužan da podatke razmenjuje u struktuiranom, digitalno predefinisanoj formi preko Servisne magistrale organa, u skladu sa pravilima interoperabilnosti i tehničkim standardima, te da odgovara za istovetnost podatka koji je izložio na Servisnoj magistrali sa podatkom iz evidencije, odnosno registara koji vodi.
Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, tj. organ koji upravlja Servisnom magistralom dužan godinu dana da čuva podatke o organu koji ustupa podatke, organu koji preuzima podatke i veb servisu, a prema obrazloženju predloga ovih izmena, u cilju nadzora radi sprečavanja zloupotrebe i pravne sigurnosti u sudskim postupcima.
4. Uspostavljanje i vođenje registara i evidencija u elektronskom obliku
Propisano je da su svi kojima je zakonom povereno vođenje registara i evidencija dužni da iste uspostave i vode elektronski, jer je prethodna formulacija bila nejasna i mogla je da se tumači da je samo one registre i evidencije koje vodi elektronski, organ dužan da vodi u skladu sa ovim zakonom.
Precizirano je koji su organi dužni da omoguće preuzimanje podataka preko Servisne magistrale organa i iz kojih registara, odnosno evidencija.
5. Korišćenje podataka iz registara i evidencija u elektronskom obliku
Dopunjen je spisak jedinstvenih identifikatora, kao podataka na osnovu kojih se, iz registara i evidencija u elektronskom obliku koje organi vode u skladu sa posebnim zakonima, mogu uporediti podaci o korisnicima, i to evidencijskim brojem stranaca i ličnim zdravstvenim brojem.
Precizirano je da deset godina traje ranije propisana obaveza svih organa da čuvaju podatke o pristupu i uvidu u elektronske registre koje vode, tj. elektronske dokumente i podatke u postupcima koje vode.
6. Sistem za elektronsku identifikaciju i nalog korisnika usluga elektronske uprave
Dodati su novi članovi koji uređuju sistem za elektronsku identifikaciju korisnika visokog nivoa pouzdanosti i pravo fizičkih i pravnih lica da koriste usluge elektronske uprave, putem portala eUprava, nakon što se registruju kao korisnici elektronske uprave.
7. Jedinstven elektronski sandučić
Jasnije je propisano pravo korisnika elektronske uprave da mu dostava bude vršena u taj sandučić, osim ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno, a cilj je povećanje pravne sigurnosti u pogledu dostave, naročito u pogledu rokova dostave, od kojih se računaju rokovi izvršnosti i prava na podnošenje pravnih lekova u upravnim postupcima. Značajna novina je da se korisnik usluga elektronske uprave može posebno saglasiti da mu se u eSandučić vrši dostavljanje i ostalih elektronskih dokumenata.
8. Softversko rešenje koje omogućava korišćenje usluga elektronske uprave i Portal eUprava
Precizirane su odredbe koje uređuje način ostvarivanja prava na elektronsku upravu, tačnije ko je obavezan da uspostavi elektronske servise za ostvarenje tog prava.
Preciziran je i način na koji se evidentiraju korisnici usluga elektronske uprave i njihovi zahtevi, kada te usluge koriste preko Portala eUprava i propisano je da se ti podaci čuvaju deset godina od dana konačnog statusa usluge elektronske uprave koja je pružena.
Sada je propisano pravo korisnika elektronske uprave da svoje pravo na elektronsku upravu ostvari putem usluge ePisarnica u upravnim i vanupravnim stvarima, uvek kada organ nije uspostavio posebnu uslugu elektronske uprave, a cilj je, prema predlagaču, da se obezbedi građanima i pravnim licima jednako pravo na elektronsku upravu, bez obzira na razvijenost elektronskih servisa u lokalnoj samoupravi u kojoj žive ili privremeno borave, odnosno gde imaju sedište.
9. Pravo na ponovnu upotrebu podataka
Propisano je da svako ima pravo na ponovnu upotrebu podataka nastalih u radu organa prilikom vršenja ovlašćenja u komercijalne ili nekomercijalne svrhe, pod istim uslovima, ali su i nabrojani izuzeci od prava na ponovnu upotrebu podataka (podaci izvan delokruga poslova koje obavlja organ kome se traže, izvan javnih ovlašćenja, podaci na kojima postoji pravo intelektualne svojine trećeg lica, podaci kojima je pristup ograničen u skladu sa propisima koji se odnose na nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, statističku poverljivost i poslovnu tajnu i dr.), a ponovna upotreba podataka ne odnosi se ni na podatke naučnoistraživačkih ustanova i organizacija koje finansiraju istraživanja.
Propisana je i obaveza organa da odredi lice za ponovnu upotrebu i otvaranje podataka i da podatke o tom licu objavi na veb prezentaciji organa, kako bi se znalo od koga se ti podaci traže i ko je prekršajno odgovoran za eventualno uskraćivanje tih prava.
Propisani su i uslovi za ponovnu upotrebu podataka i postupak ostvarivanja prava na ponovnu upotrebu.
Uređeni su i dinamički podaci za ponovnu upotrebu, kao podaci koji se zbog svoje prirode učestalo menjaju i ažuriraju u realnom vremenu zbog brzog zastarevanja i skupovi podataka od posebnog značaja za ponovnu upotrebu, kao geoprostorni, meteorološki, statistički podaci, kao i podaci o zaštiti životne sredine, privrednim društvima i mobilnosti, kao i drugi podaci čija ponovna upotreba donosi dodatnu korist društvu.
10. Elektronski podnesak
Kada je u pitanju elektronski podnesak precizirana obavezna sadržina tog podneska u cilju precizne identifikacije stranke u postupku.
Elektronski podnesci obavezno sadrže: identifikacionu oznaku podnosioca, jedinstveni matični broj građana, evidencijski broj za stranca ili drugu dodeljenu identifikacionu oznaku fizičkom licu, kao i ime i prezime i adresu prebivališta i/ili boravišta, ili adresu stanovanja i podatak o državljanstvu kada podnosilac nema prijavljeno prebivalište, odnosno boravište, odnosno matični broj i/ili poreski identifikacioni broj pravnog lica, odnosno organa, kao i njegovo poslovno ime, odnosno naziv i sedište, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Značajna novina je to da je omogućeno potpisivanje podneska bez kvalifikovanog elektronskog sertifikata. Dakle, propisano je da registrovana šema elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, kojom se korisnik usluga prijavljuje na portal eUprava, zamenjuje kvalifikovani elektronski potpis podnosioca, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
11. Akt organa i elektronsko dostavljanje
Uvedene su nove odredbe o aktu organa, tako da je organ dužan da akt i drugi dokument koji nastaje u radu organa izradi kao elektronski dokument, a ovi akti umesto potpisa službenog lica i pečata, sadrže kvalifikovani elektronski pečat tog organa odnosno kvalifikovani elektronski potpis ovlašćenog lica, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Izuzetak su tipski akti koji ne moraju da sadrže kvalifikovani elektronski pečat tog organa ili kvalifikovani elektronski potpis ovlašćenog lica ako je obezbeđen integritet podataka u softverskom rešenju putem koga se kreira i dostavlja akt.
Elektronski dokument se može prevesti u papirni oblik i dostaviti stranci (uverenja, odluke, rešenja, zaključci i drugi dokumenti u postupku), na zahtev stranke, odnosno korisnika, a troškove dostave snosi korisnik koji zahteva dostavu i u papirnom obliku. Pored dostave u jedinstveni elektronski sandučić elektronska dostava može vršiti i na drugi način propisan zakonom.
12. Prekršajna odgovornost
Propisana je prekršajna odgovornost za lice odgovorno za otvaranje podataka koje ne omogući ponovnu upotrebu u komercijalne ili nekomercijalne svrhe podataka nastalih u vršenju javnih ovlašćenja.
Kao što smo rekli, ove izmene se primenjuju od 8. septembra 2026. godine.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.