U “Sl. glasniku RS”, br. 80/2026 objavljena su, između ostalih, i tri zakona vezana za pravosuđe:
– Zakon o Pravosudnoj akademiji,
– Zakon o izmeni Zakona o sudijama, i
– Zakon o izmenama i dopuni Zakona o javnom tužilaštvu.
U ovom tekstu prikazaćemo koje novine donose ovi zakoni, a pre svega novi Zakon o Pravosudnoj akademiji.
1. ZAKON O PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI
Radi se, dakle, o potpuno novom zakonu, a glavni razlog za njegovo donošenje, prema predlagaču, je taj da je ovaj zakon „nedostajući deo inoviranog pravnog okvira u oblasti pravosuđa, izvorno reformisanog izmenama najvišeg opšteg pravnog akta Ustava. Pravosudni zakoni koji bliže razrađuju izmene Ustava, pored ostalog, definišu pitanja izbora nosilaca pravosudnih funkcija, njihov status, položaj i nadležnosti pravosudnih tela, ali i dodatno ustrojavaju garantije nezavisnosti i samostalnosti pravosudnih organa.“
1.1. Predmet uređenja i cilj rada Pravosudne akademije
Ovim zakonom uređuje se status, delatnost, organi upravljanja i finansiranje Pravosudne akademije (daljem tekstu: Akademija), obuka sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije, obuka sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika i pripravnika, kao i obuka sudskog i javnotužilačkog osoblja.
Cilj rada Akademije jeste da pružanjem teorijske i praktične obuke doprinese profesionalnom, nezavisnom, samostalnom, nepristrasnom i efikasnom obavljanju sudijske i javnotužilačke funkcije i stručnom i efikasnom obavljanju poslova sudskog i javnotužilačkog osoblja.
1.2. Odnos Akademije sa pravosudnim telima
Odnos Akademije sa pravosudnim telima postavljen je tako da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva imaju ulogu stručnog nadzora nad radom ove ustanove, koji se ostvaruje kroz nadgledanje rada, vrednovanjem kvaliteta rada stručnih organa akademije, kao i mentora i predavača, na način kojim se ne ugrožava institucionalna samostalnost Akademije, a stručni nadzor ostvaruje se i kroz sačinjavanje izveštaja o izvršenom nadzoru, koji može da sadrži preporuke za unapređenje rada Akademije, kao i kroz dostavljanje godišnjeg izveštaja o radu Akademije pravosudnim telima.
1.3. Delatnost Akademije
Delatnost Akademije je taksativno postavljena i, između ostalog, obuhvata organizovanje i sprovođenje i prethodne i stalne obuke, uključujući i prijemni i završni ispit za prethodnu obuku, ali i prijemni ispit za sudijske i javnotužilačke pripravnike.
Definisan je i krug poslova koje Akademija fakultativno obavlja, a to su oni poslovi koji se tiču stručnog usavršavanja advokata i nosilaca pravosudnih profesija, odnosno njihovih pripravnika i pomoćnika (javnobeležničkih). Fakultativna nadležnost Akademije u stručnom usavršavanju pravosudnih profesija pretpostavlja zaključivanje ugovora između Akademije i Advokatske komore Srbije, odnosno Komore javnih izvršitelja i Javnobeležničke komore.
1.4. Pojam obuke
Regulisan je pojam obuke, njen cilj i vrste.
Obuka je organizovano sticanje i usavršavanje praktičnih i teorijskih znanja i veština u cilju nezavisnog, samostalnog, stručnog i efikasnog vršenja sudijske i javnotužilačke funkcije, a može biti prethodna i stalna.
Prethodna obuka je organizovano sticanje praktičnih i teorijskih znanja i veština, u cilju razumevanja uloge i osnovnih principa postupanja sudije i javnog tužioca, potrebnih za nezavisno, samostalno, stručno i efikasno vršenje sudijske i javnotužilačke funkcije.
Korisnici prethodne obuke su lica koja su po položenom prijemnom ispitu primljena u Akademiju na prethodnu obuku. Njihov broj određuju pravosudna tela, a to čine najmanje jednom godišnje. Prijemu na prethodnu obuku prethodi javni konkurs koji raspisuje Akademija, a propisana su tri uslova za prijem korisnika na prethodnu obuku to su položen pravosudni ispit, ispunjavanje opštih uslova za rad u državnim organima i položen prijemni ispit za prethodnu obuku.
Stalna obuka je usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština u cilju nezavisnog, samostalnog, stručnog i efikasnog vršenja sudijske i javnotužilačke funkcije. Dakle, uređena je i stalna obuka, te tako sudije i javni tužioci imaju pravo, ali i obavezu stalnog stručnog usavršavanja koje se ostvaruje kroz program stalne obuke. Određeno je da stalna obuka može biti obavezna i dobrovoljna. Obavezna je kada je to određeno zakonom ili odlukom pravosudnih tela.
1. marta 2027. god, a na osnovu ovog zakona, prestaje da važi Zakon o Pravosudnoj akademiji („Službeni glasnik RS”, br. 104/09, 32/14 – US i 106/15).
Ovaj zakon se primenjuje od 1. marta 2027. godine.
2. ZAKON O IZMENI ZAKONA O SUDIJAMA
Zakonom o sudijama („Sl. glasnik RS”, br. 10/2023, 9/2026, 56/2026 i 80/2026) uređuju se položaj sudije, nespojivost sa sudijskom funkcijom, vrednovanje rada sudije, materijalni položaj sudije, uslovi i postupak za izbor sudije, prestanak sudijske funkcije, položaj predsednika suda, položaj sudije porotnika i disciplinska odgovornost sudije.
Razlozi za donošenje ove izmene ogledaju se u usaglašavanju ovog zakona sa novim Zakonom o Pravosudnoj akademiji (“Sl. glasnik RS”, br. 80/2026).
Zakon o Pravosudnoj akademiji predviđa, kao jedan od uslova za kandidate koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, da imaju završenu prethodnu obuku na Akademiji.
Konkretno, sada je propisano da se stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju utvrđuju uverenjem o završenoj prethodnoj obuci na Akademiji, za razliku od prethodnog rešenja prema kojem je bilo predviđeno da se stručnost i osposobljenost ovih kandidata proverava na ispitu koji organizuje Visoki savet sudstva.
Ova izmena se primenjuje od 1. januara 2030. godine, a odredbe člana 2. Zakona o izmeni Zakona o sudijama, koje predstavljaju prelazne odredbe, od 1. marta 2027. godine.
Član 2. ovog zakona propisuje:
„Kandidat za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju koji je završio prethodnu obuku na Pravosudnoj akademiji do dana stupanja na snagu člana 1. ovog zakona, nije dužan da polaže ispit iz člana 51. stav 1. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS”, br. 10/23, 9/26 i 56/26), već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na prethodnoj obuci na Pravosudnoj akademiji.
Na kandidata za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju u osnovnom ili prekršajnom sudu, a koji je u skladu sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji („Službeni glasnik RS”, br. 104/09, 32/14 – US i 106/15), primljen na početnu obuku, započeo početnu obuku ili završio početnu obuku do dana stupanja na snagu ovog člana zakona, primenjuje se odredba člana 51. stav 3. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS”, br. 10/23, 9/26 i 56/26) i posle stupanja na snagu člana 1. ovog zakona.
Na kandidata za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju, a koji je do dana stupanja na snagu člana 1. ovog zakona položio ispit iz člana 51. stav 1. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS”, br. 10/23, 9/26 i 56/26), primenjuju se odredbe člana 51. st. 1, 2. i 4. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS”, br. 10/23, 9/26 i 56/26) i posle stupanja na snagu člana 1. ovog zakona.
Na kandidata za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju iz reda sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika koji je u radnom odnosu na dan stupanja na snagu ovog člana zakona, primenjuju se odredbe člana 51. st. 1, 2. i 4. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS”, br. 10/23, 9/26 i 56/26) i posle stupanja na snagu člana 1. ovog zakona.“
3. ZAKON O IZMENAMA I DOPUNI ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU
Zakonom o javnom tužilaštvu („Sl. glasnik RS”, br. 10/2023, 9/2026, 56/2026 i 80/2026) uređuju se organizacija i nadležnost javnog tužilaštva, uslovi, postupak za izbor i prestanak funkcije nosioca javnotužilačke funkcije, prava i dužnosti nosioca javnotužilačke funkcije, vrednovanje rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca, disciplinska odgovornost nosioca javnotužilačke funkcije, obavljanje poslova uprave u javnom tužilaštvu i pravosudne uprave, obezbeđivanje sredstava za rad javnog tužilaštva i druga pitanja od značaja za rad javnog tužilaštva.
Razlozi za donošenje ovih izmena, takođe se ogledaju u usaglašavanju ovog zakona sa novim Zakonom o Pravosudnoj akademiji (“Sl. glasnik RS”, br. 80/2026).
Zakon o Pravosudnoj akademiji predviđa, kao jedan od uslova za kandidate koji se prvi put biraju na javnotužilačku funkciju, da imaju završenu prethodnu obuku na Pravosudnoj akademiji.
Takođe, preciziraju se odredbe u pogledu mogućnosti uvećanja plate javnih tužilaca, kao i u pogledu osnovne plate izbornih članova Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca.
Konkretno izmene su sledeće:
– Precizira se odredba člana koji reguliše platu u slučaju trajnog premeštaja, privremenog upućivanja i upućivanja i uvećanje osnovne plate, tako što se propisuje mogućnost uvećavanja osnovne plate od 10% do 50%, srazmerno broju nepopunjenih mesta, odnosno obimu povećanja posla javnog tužioca koji vrši funkciju u javnom tužilaštvu u kome je nepopunjeno više od 10% javnotužilačkih mesta ili u kome je znatno povećan obim posla, radi usklađivanja sa rešenjem iz Zakona o sudijama („Sl. glasnik RS”, br. 10/2023, 9/2026, 56/2026 i 80/2026). Ova izmena se primenjuje od 8. septembra 2026. godine.
– Predviđeno je u okviru istog člana i da izborni član Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca ima pravo da osnovnu platu ostvaruje u Visokom savetu tužilaštva ili da zadrži raniju osnovnu platu ukoliko je za njega povoljnija, u cilju izbegavanja situacije da javni tužilac nakon izbora za člana Visokog saveta tužilaštva ima manju osnovnu platu nego pre izbora. Ova izmena se primenjuje od 8. septembra 2026. godine.
– Propisuje se i da uverenje o završenoj prethodnoj obuci na Pravosudnoj akademiji bude obavezan uslov za sve kandidate koji se prvi put biraju za javnotužilačku funkciju. Ova izmena primenjuje se od 1. januara 2030. godine.
Član 3. Zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnom tužilaštvu, koji predviđa prelazne odredbe, primenjuje se od 1. marta 2027. godine, a propisuje sledeće:
„Kandidat za nosioca javnotužilačke funkcije koji se prvi put bira na javnotužilačku funkciju koji je završio prethodnu obuku na Pravosudnoj akademiji do dana stupanja na snagu člana 2. ovog zakona, nije dužan da polaže ispit iz člana 84. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 10/23, 9/26 i 56/26), već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na prethodnoj obuci na Pravosudnoj akademiji.
Na kandidata za javnog tužioca koji se prvi put bira za javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu, a koji je u skladu sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji („Službeni glasnik RS”, br. 104/09, 32/14 – US i 106/15), primljen na početnu obuku, započeo početnu obuku ili završio početnu obuku pre dana stupanja na snagu ovog člana zakona, primenjuje se odredba člana 84. stav 4. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 10/23, 9/26 i 56/26) i posle stupanja na snagu člana 2. ovog zakona.
Na kandidata koji se prvi put bira za nosioca javnotužilačke funkcije, a koji je do dana stupanja na snagu člana 2. ovog zakona položio ispit iz člana 84. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 10/23, 9/26 i 56/26), primenjuju se odredbe člana 84. st. 1, 2, 3. i 5. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 10/23, 9/26 i 56/26) i posle stupanja na snagu člana 2. ovog zakona.
Na kandidata koji se prvi put bira za nosioca javnotužilačke funkcije iz reda javnotužilačkih i sudijskih pomoćnika koji je u radnom odnosu na dan stupanja na snagu ovog člana zakona, primenjuju se odredbe člana 84. st. 1, 2, 3. i 5. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 10/23, 9/26 i 56/26) i posle stupanja na snagu člana 2. ovog zakona.“
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.