Od 112 amandmana na Predlog zakona o prekršajima, koji donosi niz novina u toj oblasti, a sve u cilju da prekršajni postupci budu efikasniji i kraći, Vlada Srbije prihvatila je 20 amandmana. A sam ministar pravde Nikola Selaković prihvatio je još tri, među kojima i onaj koji propisuje da se prekršajni postupak ne može voditi ni pokrenuti ako prođe godinu dana od momenta kada je prekršaj učinjen, dok je predlog zakona prvobitno propisivao rok od dve godine. Taj amandman podnela je poslanička grupa Demokratske stranke, a istovetni amandman podneo je i poslanički klub SPO-DHSS.
Prihvaćen je i amandman da se izrečena kazna i zaštitna mera ne mogu izvršiti ako je od dana pravosnažnosti presude proteklo godinu dana, umesto dve godine koliko je takođe bilo predviđeno prvobitnim rešenjem. Ministar Selaković je na sednici Odbora, koja je održana u ponedeljak, objasnio da je „reč o maču sa dve oštrice“, da postoje argumenti i za jedno i za drugo rešenje, ali da su ga predstavnici opozicije, ali i vladajuće većine, uverili da je bolje da rokovi zastarevanja ostanu kao i do sada, odnosno da budu godinu dana.
Nenad Konstantinović, poslanik DS, rekao je juče da je zadovoljan što su Vlada i resorni ministar prihvatili deset amandmana demokrata, čime je u velikoj meri poboljšan tekst zakona. On je ipak izrazio žaljenje što Vlada nije prihvatila amandman demokrata po kome da bi neko bio kažnjen mora da učini krivično delo ili prekršaj. DSS smatra i da treba načiniti potpuno novu definiciju prekršaja, dok ministar Nikola Selaković objašnjava da je definicija prekršaja data u zakonu toliko široka da može obuhvatiti sve subjekte prekršajne odgovornosti na koje se ovaj zakon odnosi, ali se poslanik DSS Miloš Aligrudić sa tim nije složio, dodajući da to obrazloženje ne pije vodu.
Poslanici DS, LDP i DSS naveli su juče da su novčane kazne predviđene ovim zakonom previsoke i da bi trebalo da budu smanjene, jer građani ne mogu da ih plate zbog teške ekonomske situacije, dok poslanici SPS i SNS smatraju da su opravdane i da bi mogle da budu i veće.
Predlogom zakona o prekršajima predloženo je da zakonom ili uredbom novčana kazna može da bude propisana u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara za fizičko ili odgovorno lice, od 50.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, a od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnike.
Radmila Gerov, poslanica LDP, rekla je da su predviđene kazne za fizička lica od 150.000 dinara jako velike i da oni predlažu da kazne za fizička i odgovorna lica budu maksimalno 20.000, a da kazne za preduzetnike budu do 100.000 dinara, umesto 500.000 dinara kako je predloženo.
– Ukoliko je prosečna plata u Srbiji oko 40.000 dinara i ukoliko građani koji rade kod privatnih preduzetnika primaju platu od 15.000 do 20.000 dinara, ako budu kažnjeni za neki prekršaj, na primer loše su se parkirali ili nemaju propisani sud za izbacivanje smeća, njima sudija za prekršaje može da izrekne kaznu od 5.000 do 150.000 dinara, rekla je Gerov i dodala da će građanin koji primi platu od 20.000 dinara i dobije kaznu od 30.000 dinara radije otići u zatvor nego da plati kaznu.
Tokom jučerašnje rasprave čule su se i zamerke da je ogroman raspon kazni, kao i da je ogromno diskreciono pravo sudije koji odlučuje koliki će biti iznos kazne. „Bitno je da raščinimo stvari šta mi u stvari hoćemo, da li hoćemo represiju ili hoćemo prevenciju“, navela je Judita Popović, poslanica LDP, a Nenad Konstantinović iz DS naveo je da je 2012. godine u Beogradu 14.309 građana tražilo da im se novčana kazna zameni kaznom zatvora, jer radije idu u zatvor zato što nemaju novca da plate kaznu i da zato kazne moraju biti primerene ekonomskoj situaciju.
– Ceo koncept vam je besmislen. Stavite ogromne kazne, ljudi nemaju pare da plate, odlaze u zatvor i to vas košta 2.000 dinara po danu zatvora, a jedan dan zatvora zamenjuje se sa 1.000 dinara, istakao je Konstantinović. Milica Radović, poslanica DSS, primetila je da danas uspešnost naplate novčanih kazni ne iznosi više od 20 odsto i da će ukoliko zakon bude usvojen, nivo naplate biti još manji. Za razliku od nje socijalisti smatraju da je dobro što su kazne visoke jer se šalje poruka građanima da ne čine prekršaje. A Vladimir Cvijan, poslanik SNS, rekao je da ljudi koji nemaju da plate kaznu nužno neće ići u zatvor i podsetio da je ovim zakonom uvedena mera rada u javnom interesu.
– Zašto bi neko išao u zatvor, zašto bi u krajnjoj liniji plaćao kaznu pa da zbog toga njegova deca nemaju šta da jedu? Mnogo je bolje da kada dođe zima oni koji prave prekršaj uzmu lopatu pa da čiste sneg, naveo je Cvijan.
Poslanici srpskog parlamenta danas bi trebalo da se izjasne o Predlogu zakona o prekršajima, ali i o drugim predloženim zakonima za koje je obezbeđena većina.
Selaković: Treba da se zna red.
Komentarišući zamerke opozicije ministar Selaković je rekao da ne spori ekonomsko stanje u kome se nalazi zemlja, ali je podsetio da je najjeftinije da se poštuju propisi. “Ako neko vozi bez vozačke dozvole za kategoriju kojoj pripada to vozilo i time ugrožava i sopstvenu i tuđu bezbednost, treba da bude prilično kažnjen“, naglasio je ministar pravde i dodao da je tu kazneni raspon od 100.000 do 120.000 dinara. „Neki red treba da se zna“, zaključio je Selaković.
Izvor: Danas