Advokatska komora Srbije u saradnji sa Pravosudnom akademijom organizovaće seriju seminara u skladu sa Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika tokom oktobra i novembra meseca.
Svi do sada prijavljeni kandidata biće blagovremeno obavešteni o datumu i mestu održavanja seminara, prema redosledu prijavljivanja Advokatskoj komori Srbije.
Zainteresovani kandidati koji do sada nisu podneli prijave, mogu to učiniti putem e-mail adrese: a.k.srbije@gmail.com
Inače, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica objavljen je u „Sl. glasniku RS“,br.85/2005“ i isti, između ostalog propisuje:
Postupak prema maloletniku u prvom stepenu vodi se pred sudijom za maloletnike i većem za maloletnike okružnog suda.
Veće za maloletnike u prvostepenom sudu sastavljeno je od sudije za maloletnike i dvojice sudija-porotnika, po pravilu različitog pola. Sudija za maloletnike je predsednik veća.
Sudija za maloletnike prvostepenog suda sprovodi pripremni postupak i vrši druge poslove u postupku prema maloletnicima.
U drugom stepenu nadležno je veće za maloletnike neposredno višeg suda, koje je sastavljeno od trojice sudija i određuje se rasporedom poslova u tom sudu.
Veće za maloletnike u sastavu iz stava 1. ovog člana, odlučuje o žalbama protiv odluka veća za maloletnike prvostepenog suda, žalbama protiv rešenja javnog tužioca za maloletnike i sudije za maloletnike u slučajevima predviđenim u ovom zakonu, kao i u slučajevima kad je ovim zakonom određeno da odlučuje veće za maloletnike neposredno višeg suda.
Kad veće za maloletnike sudi na pretresu, sastavljeno je od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika.
Sudija za maloletnike i sudije veća za maloletnike moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.
Sudije-porotnici biraju se iz redova nastavnika, učitelja, vaspitača, kao i drugih stručnih lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima.
Za postupak prema maloletniku mesno nadležan je, po pravilu, sud njegovog prebivališta, a ako maloletnik nema prebivalište ili ono nije poznato – sud boravišta maloletnika. Postupak se može sprovesti pred sudom boravišta maloletnika koji ima prebivalište ili pred sudom mesta izvršenja krivičnog dela, odnosno pred sudom na čijem se području nalazi zavod ili ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u kojoj se maloletnik nalazi, ako je očigledno da će se pred tim sudom lakše sprovesti postupak.
Krivični postupak prema maloletnicima
Opšte odredbe
Odredbe ovog zakona primenjuju se u postupku prema licima za koja postoji osnovana sumnja da su izvršila krivično delo kao maloletnici, a u vreme pokretanja postupka, odnosno suđenja nisu navršila dvadeset jednu godinu. Odredbe čl. 48-50, čl. 53-56, čl. 64. i 66, člana 68. stav 1. i čl. 75. i 76. ovog zakona primenjuju se u postupku prema mlađem punoletnom licu ako se do početka glavnog pretresa, na osnovu ispitivanja ličnosti tog lica, ustanovi da dolazi u obzir da mu se izrekne vaspitna mera iz člana 41. ovog zakona.
Kad javni tužilac za maloletnike utvrdi da lice protiv koga je podneta krivična prijava ili predlog oštećenog za pokretanje postupka u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo četrnaest godina, odbaciće krivičnu prijavu ili predlog oštećenog, a rešenje o odbacivanju dostaviće se organu starateljstva radi preduzimanja mera u okviru njegovih nadležnosti.
U slučaju da sud u toku postupka utvrdi da maloletnik u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršio četrnaest godina, krivični postupak će se obustaviti, a rešenje o obustavljanju postupka dostaviće se organu starateljstva radi preduzimanja mera u okviru njegovih nadležnosti.
Maloletniku se ne može suditi u odsustvu.
Pri preduzimanju radnji kojima prisustvuje maloletnik, a naročito pri njegovom saslušanju, učesnici u postupku dužni su da postupaju obazrivo, vodeći računa o zrelosti, drugim ličnim svojstvima i zaštiti privatnosti maloletnika, kako vođenje krivičnog postupka ne bi štetno uticalo na njegov razvoj.
Maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka.
Ako sam maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnici ne uzmu branioca, njega će po službenoj dužnosti postaviti sudija za maloletnike.
Branilac maloletnika može biti samo advokat koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.
Niko ne može biti oslobođen dužnosti da svedoči o okolnostima potrebnim za ocenjivanje zrelosti maloletnika, upoznavanje njegove ličnosti i prilika u kojima živi.
Kad je maloletnik učestvovao u izvršenju krivičnog dela zajedno sa punoletnim licem, postupak prema njemu će se razdvojiti i sprovesti po odredbama ovog zakona.
Postupak prema maloletniku može se spojiti sa postupkom protiv punoletnog lica i sprovesti po opštim odredbama Zakonika o krivičnom postupku, samo ako je spajanje postupka neophodno za svestrano razjašnjenje stvari. Rešenje o tome donosi veće za maloletnike okružnog suda. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.
Kad se sprovodi jedinstveni postupak za maloletnika i punoletne učinioce, u pogledu maloletnika će se uvek primeniti odredbe čl. 48-50, čl. 53-56, čl. 64. i 66, člana 68. stav 1. i čl. 75. i 76. ovog zakona kad se na glavnom pretresu razjašnjavaju pitanja koja se odnose na maloletnika, kao i čl. 78. i 79, a ostale odredbe ovog zakona – ukoliko njihova primena nije u suprotnosti sa vođenjem jedinstvenog postupka.
Kad postoji osnovana sumnja da je lice učinilo neko krivično delo kao maloletno, a neko kao punoletno, po pravilu će se sprovesti jedinstven postupak pred većem koje sudi maloletnim licima, ukoliko to lice u vreme pokretanja postupka nije navršilo dvadeset jednu godinu.
U postupku prema maloletnicima, pored ovlašćenja koja su izričito predviđena u odredbama ovog zakona, organ starateljstva ima pravo da se upozna sa tokom postupka, da u toku postupka stavlja predloge i da ukazuje na činjenice i dokaze koji su od važnosti za donošenje pravilne odluke.
O svakom pokretanju postupka prema maloletniku javni tužilac za maloletnike će obavestiti nadležni organ starateljstva.
Ako je javni tužilac za maloletnike propustio da o pokretanju postupka prema maloletniku obavesti nadležni organ starateljstva, to će učiniti sudija za maloletnike, koji će uz zahtev za izveštaj u smislu člana 64. ovog zakona dostaviti i kopiju zahteva javnog tužioca za maloletnike za pokretanje pripremnog postupka.
Maloletnik se poziva preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako to nije mogućno zbog potrebe hitnog postupanja ili drugih okolnosti
Kad se maloletnik dovodi u smislu člana 135. Zakonika o krivičnom postupku, ovu meru sprovode službena lica organa unutrašnjih poslova u civilnoj odeći, vodeći računa da to čine na neupadljiv način.
Odluke i druga pismena dostavljaju se maloletniku shodno odredbama člana 162. Zakonika o krivičnom postupku, s tim da se maloletniku neće dostavljati pismena isticanjem na oglasnoj tabli suda, niti će se primenjivati odredba člana 158. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku.
Bez dozvole suda ne sme se se objaviti tok krivičnog postupka prema maloletniku, ni odluka donesena u tom postupku.
Objaviti se može samo onaj deo postupka, odnosno samo onaj deo odluke za koji postoji odobrenje, ali u tom slučaju ne smeju se navesti ime maloletnika i drugi podaci na osnovu kojih bi se moglo zaključiti o kom je maloletniku reč.
Organi koji učestvuju u postupku prema maloletniku, kao i drugi organi i ustanove od kojih se traže obaveštenja, izveštaji ili mišljenja, dužni su da postupaju najhitnije kako bi se postupak što pre završio.
Pokretanje postupka
Krivični postupak prema maloletniku pokreće se za sva krivična dela samo po zahtevu javnog tužioca za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.
Za krivična dela za koja se goni po predlogu ili privatnoj tužbi, postupak se može pokrenuti ako je oštećeni stavio predlog za pokretanje postupka nadležnom javnom tužiocu za maloletnike u roku predviđenom u članu 53. Zakonika o krivičnom postupku.
Ako javni tužilac za maloletnike ne podnese zahtev za pokretanje postupka prema maloletniku, obavestiće o tome u roku od osam dana oštećenog. Oštećeni ne može preuzeti krivično gonjenje, ali ima pravo da u roku od osam dana od prijema obaveštenja javnog tužioca za maloletnike, a ako nije obavešten, onda u roku od tri meseca od dana odbacivanja krivične prijave, odnosno predloga iz stava 2. ovog člana, zahteva da veće za maloletnike neposredno višeg suda odluči o pokretanju postupka.
Za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna javni tužilac za maloletnike može odlučiti da ne zahteva pokretanje krivičnog postupka iako postoje dokazi iz kojih proizlazi osnovana sumnja da je maloletnik učinio krivično delo, ako smatra da ne bi bilo celishodno da se vodi postupak prema maloletniku s obzirom na prirodu krivičnog dela i okolnosti pod kojima je učinjeno, raniji život maloletnika i njegova lična svojstva. Radi utvrđivanja ovih okolnosti javni tužilac za maloletnike može zatražiti obaveštenja od roditelja, usvojioca, odnosno staraoca maloletnika, drugih lica i ustanova, a kad je to potrebno, može ova lica i maloletnika pozvati radi neposrednog obaveštavanja. On može zatražiti mišljenje od organa starateljstva o celishodnosti pokretanja postupka prema maloletniku, a može prikupljanje tih podatka poveriti i stručnom licu (socijalnom radniku, psihologu, pedagogu, specijalnom pedagogu i dr.) ako ga ima u javnom tužilaštvu.
Ako za donošenje odluke iz stava 1. ovog člana treba da se ispitaju lična svojstva maloletnika, javni tužilac za maloletnike može, u sporazumu sa organom starateljstva, uputiti maloletnika u prihvatilište za decu i omladinu ili u vaspitnu ustanovu, ali najduže do trideset dana.
Kad je izvršenje kazne ili vaspitne mere u toku, javni tužilac za maloletnike može odlučiti da ne zahteva pokretanje krivičnog postupka za drugo krivično delo maloletnika, ako s obzirom na težinu tog krivičnog dela, kao i na kaznu, odnosno vaspitnu meru koja se izvršava, ne bi imalo svrhe vođenje postupka i izricanje krivične sankcije za to delo.
Kad javni tužilac za maloletnike u slučajevima iz st. 1. i 3. ovog člana oceni da nije celishodno da se pokrene postupak prema maloletniku, obavestiće o tome, uz navođenje razloga, u roku od osam dana od prijema obaveštenja organ starateljstva i oštećenog koji mogu u roku od osam dana zahtevati od veća za maloletnike neposredno višeg suda da odluči o pokretanju postupka u smislu člana 57. stav. 3. ovog zakona. Takav zahtev oštećeni i organ starateljstva mogu uputiti u roku od tri meseca od dana odbacivanja krivične prijave, odnosno predloga oštećenog za pokretanje postupka, ako o nepokretanju postupka nisu obavešteni. O nepokretanju postupka javni tužilac za maloletnike će obavestiti i organ unutrašnjih poslova, ako je taj organ podneo krivičnu prijavu.
U slučajevima iz člana 57. stav 3. i člana 58. stav 4. ovog zakona veće za maloletnike neposredno višeg suda rešava u sednici pošto prethodno pribavi spise od javnog tužioca za maloletnike. Na sednicu se poziva javni tužilac za maloletnike.
Veće za maloletnike može odlučiti da se postupak ne pokrene ili da se prema maloletniku pokrene postupak pred sudijom za maloletnike. Protiv rešenja veća za maloletnike nije dozvoljena žalba.
Kad veće odluči da se prema maloletniku pokrene postupak pred sudijom za maloletnike, javni tužilac za maloletnike mora učestvovati u ovom postupku.
Kad prikuplja obaveštenja od maloletnika, organ unutrašnjih poslova koji postupa u smislu člana 226. stav 1, 3, 4, 5, 6. i 10. Zakonika o krivičnom postupku, čini to u prisustvu roditelja, usvojioca, odnosno staraoca maloletnika. Prikupljanje obaveštenja obavlja policajac za maloletnike. Policajac za maloletnike je lice koje je steklo posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.
Maloletnik se ne može zadržati u smislu člana 229. Zakonika o krivičnom postupku.
Javni tužilac za maloletnike može odluku o nepokretanju postupka iz člana 58. stav 1. ovog zakona usloviti pristankom maloletnika i njegovih roditelja, usvojioca ili staraoca, kao i spremnošću maloletnika da prihvati i ispuni jedan ili više vaspitnih naloga iz člana 7. stav 1. tač. 1) -3) ovog zakona.
Prilikom izbora pojedinog vaspitnog naloga javni tužilac za maloletnike će posebno voditi računa da one budu prilagođene ličnosti maloletnika i prilikama u kojima živi, uzimajući u obzir njegovu spremnost da sarađuje u njihovoj primeni.
Za primenu vaspitnog naloga iz člana 7. stav 1. tačka. 1) ovog zakona neophodan je pristanak oštećenog.
Ako maloletnik u potpunosti ispuni preuzeti vaspitni nalog, o čemu izveštaj podnosi organ starateljstva, javni tužilac za maloletnike će doneti rešenje o odbacivanju krivične prijave, odnosno predloga oštećenog za pokretanje postupka.
Javni tužilac za maloletnike prijavu, odnosno predlog oštećenog za pokretanje postupka, može odbaciti i ako maloletnik delimično ispuni preuzeti vaspitni nalog, ukoliko nađe da pokretanje postupka, s obzirom na prirodu krivičnog dela i okolnosti pod kojima je učinjeno, raniji život maloletnika, njegova lična svojstva i razloge neispunjenja preuzetog vaspitnog naloga u potpunosti, ne bi bilo celishodno.
Ako maloletnik ne izvrši preuzeti vaspitni nalog ili ga izvrši samo delimično, ali u meri koja opravdava pokretanje postupka, javni tužilac za maloletnike podnosi zahtev za pokretanje pripremnog postupka sudiji za maloletnike nadležnog suda.
O odbacivanju krivične prijave, odnosno predloga oštećenog, javni tužilac za maloletnike obaveštava oštećenog, koji nema pravo da zahteva pokretanje postupka.
Ako je maloletnik u potpunosti naknadio štetu nastalu krivičnim delom, oštećeni nema pravo da ostvaruje svoj imovinskopravni zahtev, a ako je šteta naknađena delimično, oštećeni može svoj imovinskopravni zahtev da ostvaruje u parnici.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programskog paketa “Propis Soft”–Redakcija Profi Sistema Com-a.
Izvor: Sajt Advokatske komore Srbije.