U skladu sa Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći, čija je primena počela 1. oktobra, na internet prezentaciji Ministarstva pravde(www.mpravde.gov.rs) objavljen je Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške.
Registar će u narednom periodu biti redovno ažuriran, kako bi građani bili u potpunosti informisani kome mogu da se obrate kako bi ostvarili besplatnu pravnu pomoć i podršku.
Prema Zakonu, Registar vodi Ministarstvo pravde, kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podataka, a građani u toj bazi mogu da ostvare uvid u podatke o advokatima, lokalnim samoupravama, javnim beležnicima, udruženjima, pravnim fakultetima i posrednicima, koji, prema Zakonu, pružaju besplatnu pravnu pomoć i besplatnu pravnu podršku.
Osnovni cilj Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći je da omogući jednak pristup pravdi svim građanima.
Jedno od najznačajnijih rešenja za građane odnosi se na određivanje tri grupe korisnika besplatne pravne pomoći, pa će tako pravo na tu pomoć u buduće imati korisnici socijalne pomoći i dečijeg dodatka, lica koja bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda došla u situaciju da budu korisnici socijalne pomoći, kao i pripadnici ranjivih, odnosno društveno osetljivih grupa, među kojima su deca, žrtve nasilja u porodici, azilanti, izbeglice, osobe sa invaliditetom, žrtve trgovine ljudima…
Zakon definiše da se besplatna pravna pomoć sastoji od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane, a besplatna pravna podrška od pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporova.
Zakon uređuje i način finansiranja besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, i to kroz sredstva Budžeta Republike Srbije, jedinica lokalne samouprave, kao i kroz donacije i projektno finansiranje.
Odredbama čl.9. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2018), određni su pružaoci besplatne pravne pomoći:
Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.
Udruženja mogu pružati besplatnu pravnu pomoć samo na osnovu odredbi zakona koji uređuju pravo azila i zabranu diskriminacije.
Besplatnu pravnu pomoć u ime udruženja pružaju advokati.
Besplatnu pravnu pomoć u službi pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave ili u ime udruženja mogu pružati diplomirani pravnici, samo u okviru ovlašćenja koja su diplomiranim pravnicima određena zakonom kojim se uređuje odgovarajući postupak.
Pružaoci besplatne pravne pomoći, a udruženja u okviru ciljeva zbog kojih su osnovana, mogu da pružaju opšte pravne informacije i popunjavaju formulare, kao oblike besplatne pravne podrške.
Jedinica lokalne samouprave može organizovati zajedničku službu besplatne pravne pomoći sa drugim pružaocem, u okviru ovlašćenja koja su tim pružaocima poverena ovim zakonom, ali ne može na njega preneti pružanje besplatne pravne pomoći u potpunosti.
Odredbe čl.12. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2018), određuju pružaoce besplatne pravne podrške:
Pružaoci besplatne pravne podrške jesu javni beležnici, posrednici i pravni fakulteti.
Javni beležnici sastavljaju javnobeležničke isprave u okviru ovlašćenja određenih zakonom kojim se uređuje javno beležništvo.
Posrednici posreduju u rešavanju sporova u okviru ovlašćenja određenih zakonom.
Pravni fakulteti pružaju opšte pravne informacije i popunjavaju formulare.
Pružaoci besplatne pravne podrške ne smeju da pružaju besplatnu pravnu pomoć.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor:Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (www.mpravde.gov.rs).