Ministar za rad Aleksandar Vulin pozvao je poslodavce da izdaju redovno obračunske listiće radnicima, a radnike da koriste to svoje zakonsko pravo, jer na osnovu njih se isplaćuje novac.
Na osnovu obračunskih listića za isplatu plata, do sada je za skoro 5.000 radnika kojima poslodavci nisu isplatili zarade, isplaćeno 158 miliona dinara, izjavio je danas ministar za rad Aleksandar Vulin i pozvao poslodavce da izdaju redovno obračunske listiće radnicima, a radnike da koriste to svoje zakonsko pravo.
Vulin je novinarima nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta kazao da su kazne za poslodavce koji se toga ne pridržavaju i do dva miliona dinara.
On je kazao da je obračunski listić dokaz na sudu i ima snagu izvršne isprave kako bi radnici mogli da naplate svoja potraživanja odnosno dobiju neisplaćene plate.
“Molim poslodavce da se toga pridržavaju i izdaju građanima obračunske listiće, to ste dužni bez obzira na to da li ste isplatili platu, a radnike pozivam da koriste to pravo”, rekao je Vulin.
Vulin je kazao da je primetno da se, kako odmiče vreme od početka primene Zakona o radu i člana 121 koji se odnosi na to, povećava broj radnika koji na taj način traže svoja prava, a primetno je i da se smanjuje broj poslodavaca koji se pridržava toga. On je kazao da je to veoma korisno za radnike koji tako mogu da zatraže zaostale plate sudskim putem, kao i da je inspekcija svakodnevno na terenu.
Kako je rekao, država će se čvrto boriti protiv zloupotreba u toj oblasti i sankcionisati one koji se ne pridržavaju propisa.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da su poslodavci u prvih godinu dana od početka primene uglavnom poštovali član 121 Zakona o radu i davali listiće radnicima, a da se sada dešava da poslodavci ne daju listiće, a samim tim ne isplaćuju ni zarade.
Sudovi su dosta spori i to stvara probleme, upozorio je Orbović.
On je saopštio podatke kojima raspolože taj sindikat o tome koje firme ne daju radnicima obračunske listiće za plate.
Orbović je kazao da su to između ostalog, Građevinsko preduzeće Ratko Mitrović, Mostogradnja AD Beograd, Mlekara Velika Plana, Agrokop iz Subotice, JKP Kumunalac Babušnica, JKP Lazarevac, JKP Komunalac Vlasotince, JKP Beli izvor Vrnjačka Banja, JKP Gradsko groblje iz Kragujevca i Gradske tržnice iz Kragujevca.
“Interesantno je da od 10 preduzeća, šest su javno-komunalna koja u svakom slučaju ne bi smeli da ne poštuju zakon i budu ti koji prednjače u njegovom nepoštovanju”, rekao je Orbović.
Orbović je ukazao i da još nisu doneti kolektivni ugovori za oblast putne privrede i estradu navodeći da je sva dokumentacija poslata resornim ministarstvima pre nekoliko meseci, a da oni još nisu dostavili svoja mišljenja.
Predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak kazao je da radnici u Srbiji sve više ne dobijaju ni listiće ni plate i da većina radnika zavisi od efikasnosti inspekcije rada, a da se na sudu potrebna procedura ne sprovodi u roku.
Kako je kazao, možda bi deo rešenja mogli da budu sudovi rada kako bi se efikasnije rešavali ti problemi i poslodavci izvršavali svoje obaveze.
Na sednici SES-a osim reči o članu 121 Zakona o radu bilo je reči i o problemima u primeni Zakona o komunalnim delatnostima i Zakona o računovodstvu.
Kako su rekli članovi SES-a iz redova poslodavaca problematično je što postoje veliki problemi u primeni zakona o računovodstvu, što nanosi štetu poslodavcima, jer su finansijski izveštaji tri puta obimniji nego ranije, a čak i do pet puta u odnosu na evropske direktive i propise.
“Takav način i promena zakona umesto da se usklađuje sa međunarodnim pravilima, otišlo se na suprotnu stranu i došlo se do skupljeg i komplikovanijeg rešenja, a još uvek nisu završeni izveštaji za prethodnu godinu”, rekao je predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković dodajući da više od 250 miliona evra košta promena zakona, jer firme moraju da menjaju softvere i slično.
Atanacković je rekao da je zaključak sa današnje sednice SES-a da bi Ministarstvo finansija trebalo da se izjasni oko nastalih problema, sagleda ih i u najkraćem roku dovede u red sve što je potrebno kako bi se prilagodili zakonodavstvu EU.
On se osvrnuo i na primere kršenja Zakona o komunalnim delatnostima, o čemu je takođe bilo reči na SES-u ističući da bi cene za sve korisnike morale da budu iste, a da se u pojedinim opštinama dešava da privrednici plaćaju znatno veću cenu nego fizička lica, odnosno građani i to za istu komunalnu uslugu.
“Zakon propisuje da nije dozvoljeno praviti razliku u ceni što se tiče privrede i građana i to se mora promeniti, jer predstavlja kršenje nekih ustavnih odredbi”, rekao je on.
Atanacković je naveo primer da se voda u nekim opštinama naplaćuje tri puta više privredi, u odnosu na građane.
Izvor: Večernje Novosti.