Inicijativu da se odredba po kojoj ženama zaposlenim u javnom sektoru radni odnos prestaje ranije nego muškarcima proglasi neustavnom, zajednički su podneli poverenica za zaštitu ravnopravnosti i zaštitnik građana.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnik građana podneli su Ustavnom sudu predlog da proglasi neustavnom, kao diskriminatornu, odredbu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru,po kojoj ženama radni odnos prestaje ranije nego muškarcima. Istovremeno, oni su Ustavnom sudu predložili da obustavi izvršenje pojedinačnih akata donetih na osnovu ovog zakona, dok ne donese konačnu odluku.
Kako u razgovoru za naš list ističe poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, ona i zaštitnik građana Saša Janković imaju zajednički stav da odredbe člana 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektorunisu saglasne sa Ustavom i zabranom diskriminacije, jer se ženama koje su navršile 60,5 godina života ograničava pravo na rad.
– Iako se ne navodi eksplicitno, ove odredbe odnose se samo na žene određenog starosnog doba koje su zaposlene u javnom sektoru.Navedenim odredbama menjaju se položaj i prava koja su garantovana Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, jer se imperativno nalaže prestanak radnog odnosa ispunjenjem uslova za starosnu penziju – kaže Brankica Janković.
Naša sagovornica ističe da je u njenu kancelariju pristiglo više od 80 pritužbi pojedinaca i strukovnih udruženja ubrzo po donošenju Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.
–Ovaj slučaj je školski primer posredne diskriminacije na osnovu pola. Ne razumem zašto je ovim zakonom ukinuto pravo žene da izabere da li će ranije u starosnu penziju ili ne, kako je propisano važećim zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju – ističe poverenica Janković.
U predlogu za ocenu ustavnosti ističe se da su odredbe člana 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru nesaglasne sa odredbama Ustava Srbije o zajamčenim ljudskim pravima i da se ovim odredbama, suprotno zabrani diskriminacije, ženama određenog starosnog doba koje su zaposlene u javnom sektoru ograničava pravo na rad i po osnovu rada i pravo iz oblasti socijalne zaštite.
Oni takođe podsećaju da je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano da žene ispunjavaju uslove za starosnu penziju ranije nego muškarci, čime stiču pravo, ali ne i obavezu, da odu u penziju. Međutim, članom 20. Zakona o načinu određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru propisano je da svakom zaposlenom u javnom sektoru prestaje radni odnos momentom sticanja uslova za starosnu penziju. To faktički znači da je ukinuto pravo izbora koje jamči Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno da je odlazak u penziju postao obaveza žene, i to samo žene u javnom sektoru. Zbog toga je član 20, čija se ustavnost osporava, suprotan zabrani diskriminacije iz člana 21. Ustava Srbije jer pogađa samo žene u javnom sektoru.
Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, žena koja 2015. godine ima 60 godina i šest meseci i 15 godina radnog staža stiče pravo na odlazak u starosnu penziju. Da li će ovo pravo ostvariti, zavisi od njene odluke, s obzirom na to da joj radni odnos po sili zakona neće prestati sve dok ne napuni 65 godina.
Međutim, Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ovo pravo zaposlene žene je ukinuto, konstatuje se u obrazloženju predloga za ocenu ustavnosti i podseća da ovo zakonsko rešenje ni na koji način ne utiče na muškarce. Oni će i dalje sticati pravo na penziju sa 65 godina.
Izvor: Politika.