Nije neobično što se američke sudije i tužioci na nivou pojedinih država biraju na određeno vreme, putem javnog glasanja građana, a u izboru sudija Vrhovnog suda ključnu ulogu ima predsednik SAD. Nedavno je prema novousvojenom aktu promenjena tradicija duga 225 godina za izbor sudija i funkcionera koje predloži predsednik SAD tako što će od sada biti potrebna prosta većina od 51 senatora umesto 60 glasova, kako je do sada bilo.
No, za Srbiju jedino uporedno pravo može biti pravo zemalja članica Evropske unije, pa ukazujemo na odredbu člana 95 stav 2 Ustava SR Nemačke, zemlje osnivača i lidera Evropske unije, čija rešenja u postupku pridruživanja moramo implementirati, a kojom je predviđeno da sudije imenuje savezni ministar pravde sa komisijom koju čine ministri pravde pokrajina i jedan broj članova koje imenuje Bundestag. Slično je i u drugim “velikim” članicama EU. Međutim, Srbiji, kao i drugim zemljama koje prolaze proces demokratske tranzicije i kandidati su za prijem u EU, predlažu se rešenja koja ne postoje u “starim članicama”, koje su prema vlastitom mišljenju dobro uređene države i kojima, opet po njihovom mišljenju, ne smeta dugogodišnja praksa prema kojoj izvršna vlast ima važnu ulogu u imenovanju sudija i tužilaca. Za države jugoistočne Evrope važi mišljenje da je politički uticaj ne samo na izbor, nego i na konkretno postupanje sudija i tužilaca moguć, pa se od strane Venecijanske komisije i drugih organizacija predlažu rešenja po kojima bi se značajno smanjilo učešće zakonodavne i izvršne vlasti u izboru i razrešenju sudija.
Međutim, u pregovorima se mora ukazati na Preporuku CM/Rec(2010)12 Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama od 17. novembra 2010. godine, po kojoj su “Saveti za pravosuđe nezavisna tela, osnovana po zakonu ili u skladu sa Ustavom, koja nastoje da zaštite nezavisnost sudstva i pojedinih sudija i time doprinesu delotvornom funkcionisanju pravosudnog sistema.” Dakle, ne traži se i da biraju i razrešavaju sudije, što je Ustavom i Zakonima Srbije već propisano. Prema Preporuci, ne manje od polovine članova takvih saveta bi trebalo da budu sudije koje su izabrale njihove kolege sa svih nivoa pravosuđa i uz poštovanje pluralizma unutar pravosuđa.
U Srbiji sudije čine većinu Saveta (šest od 11 članova). U preporuci se takođe navodi da bi organ koji donosi odluke o izboru i karijeri sudija trebalo da bude nezavisan od izvršne i zakonodavne vlasti, pa bi u cilju garantovanja nezavisnosti tog organa najmanje polovinu njegovih članova trebalo da čine sudije koje su izabrale njihove kolege. Međutim, kada je ustavnim ili drugim zakonskim odredbama propisano da šef države, vlada ili zakonodavna vlast donose odluke koje se tiču izbora i karijera sudija, nezavisan i meritoran organ čiji članovi u znatnom delu potiču iz pravosuđa (bez obzira na gore navedena pravila koja se primenjuju na savete za pravosuđe) trebalo bi da bude ovlašćen da daje preporuke ili izražava mišljenje koje organ nadležan za imenovanje sledi u praksi. I u ovom pogledu Srbija je već daleko ispred tih preporuka.
Izvor:Danas.