Okrugli sto u sklopu javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO)

Okrugli sto u sklopu javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), održan je u Nišu, a osnovne novine sadržane u Nacrtu zakona prisutnim učesnicima predstavila je pomoćnik ministra pravde za pravosuđe i predsednik Radne grupe za izradu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Takođe, o novinama u tekstu Nacrta govorili su profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, konsultant, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, predstavnik Američke privredne komore i javni izvršitelj.

Nakon predstavljanja teksta Nacrta zakona u Apelacionom sudu u Nišu, prisutni učesnici imali su priliku da, kroz diskusiju, daju svoje komentare i mišljenja na Nacrt zakona, te da, od predstavnika Radne grupe, čuju dodatna pojašnjenja praktičnog domašaja relevantnih odredaba Nacrta zakona.

Buduća implementacija novog modela prodaje pokretnih i nepokretnih stvari, koja će se odvijati na elektronskoj platformi (E-aukcija), ocenjena je kao revolucionarna novina koja se uvodi u pravni sistem Republike Srbije i ovakva novina, kao i druga ponuđena rešenja izuzetno su pozdravljene od strane učesnika na okruglom stolu. Takođe, podržano je jačanje načela srazmere i paket mera koji je predložen sa ciljem zaštite izvršnih dužnika.

Ako sagledamo Nacrt zakona, kao najznačajnije izmene i dopune se pojavljuju:

Stavlja se veći naglasak na poštovanje tzv. načela srazmernosti, kroz, kako je obrazloženo, davanje ovlašćenja javnom izvršitelju da preispita rešenje o izvršenju kojim je za naplatu duga određena prodaja nečijeg stana ili kuće.

S druge strane, naglašeno je i ovlašćenje javnog izvršitelja da naredi policiji da reaguje ako bilo ko, pa i okupljeni građani, ometaju izvršenje.

Pored mogućeg hapšenja, Nacrtom izmena Zakona uvedene su i novčane kazne za one koji sprečavaju ili ometaju izvršenje. predviđeno nekoliko mera kojima se, u poređenju s važećim zakonom, poboljšava socijalni položaj dužnika.

Tako je predviđeno da izvršenje na zaradi može da se sprovede u visini od jedne polovine, dok je ranije to bilo moguće u visini od dve trećine zarade. Za minimalnu zaradu ili manju od minimalne, predviđen je iznos od jedne četvrtine, dok je to ranija bila polovina. Izvršenje na zaradi koja ne prelazi republički prosek ne može da prelazi jednu trećinu.

Izvršenje na penziji se može sprovesti do njene trećine, na penziju koja ne prelazi prosek do njene četvrtine, a na minimalnoj penziji – do desetine.

Načelo srazmere, jedno od najvažnijih u postupku izvršenja, nalaže i sudu i javnom izvršitelju da za namirivanje duga odredi način koji najmanje ugrožava dužnika.

Kako piše i u samom Nacrtu izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju, načelo srazmere se ne primenjuje ako se dužnik sam izjasni o tome kako želi da bude naplaćeno dugovanje ili ako postoji samo jedan način da se dugovanje namiri. Taj jedini način može biti prodaja nečijeg doma.

U tom slučaju i sud i javni izvršitelji su dužni da utvrde da zaista ne postoji drugi način za vraćanje duga. Tako je ovim nacrtom zakona prošireno ovlašćenje javnom izvršitelju da preispita rešenje o izvršenju.

Nakon upisa zabeležbe rešenja o izvršenju, javni izvršitelj će, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, odrediti da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti ili drugim sredstvom i predmetom izvršenja, ako postoji očigledna nesrazmera između visine potraživanja i vrednosti nepokretnosti koju je izvršni poverilac predložio u predlogu za izvršenje, a druga nepokretnost, odnosno drugo sredstvo i predmet izvršenja su dovoljni za namirenje potraživanja izvršnog poverioca. Ako su određeni drugo sredstvo i predmet izvršenja, zabeležba rešenja o izvršenju na nepokretnosti ostaje upisana u katastru nepokretnosti sve dok potraživanje izvršnog poverioca ne bude namireno, navedeno je u dodatom članu 151a Nacrta izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U Nacrt izmena je dodata i odredba koja zabranjuje oduzimanje nečije nekretnine za komunalni dug manji od 5.000 evra. Izvršitelji su i do sada mogli da zahtevaju asistenciju policije prilikom izvršenja, ali u izmenama Zakona je naglašeno da će „na zahtev javnog izvršitelja policija upotrebiti sredstva prinude protiv dužnika i ostalih prisutnih lica ako budu ometala ili sprečavala izvršenje“.

Policija će pre upotrebe sredstava prinude na to upozoriti izvršnog dužnika i ostala prisutna lica.

Najveće sumnje na zloupotrebe u javnim izvršenjima se javljaju prilikom prodaje stanova na javnim nadmetanjima. U obrazloženju izmena Zakona je navedeno da će posebna pažnja biti posvećena rešavanju problema u toj oblasti, a da će problem biti rešen uvođenjem elektronskog javnog nadmetanja koje će, kako je navedeno, onemogućiti svaki vid zloupotreba i značajno povećati cene po kojima se predmeti izvršenja prodaju u izvršnom postupku.

Novom verzijom zakona u potpunosti je zabranjeno da izvršitelji, njihovi zamenici, službenici i srodnici kupuju nepokretnosti koje su oglašene na prodaju u izvršnom postupku, bez obzira na to da li učestvuju u njemu ili ne. Sadašnjom verzijom je kupovina moguća ako ne učestvuju u konkretnom postupku.

Novim zakonom su predviđene izmene i kada je u pitanju disciplinski postupak protiv izvršitelja. Umesto ranijih šest, sada je dat rok od 12 meseci za pokretanje postupka od saznanja za disciplinsku povredu. Nakon tog roka, slučaj zastareva. Takođe, postupak može biti pokrenut najduže dve godine od disciplinske povrede.

Vođenje samog disciplinskog postupka zastareva nakon dve godine od pokretanja, dok je sadašnjim zakonom rok jedna godina.

Tekst celog Nacrta možete pogledati na sajtu Ministarstva pravde Republike Srbije www.mpravde.gov.rs.

Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (www.mpravde.gov.rs).