Ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć i pravnu podršku

Na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije objavljen je Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (u daljem tekstu: Predlog zakona), čiji je predlagač Vlada Republike Srbije.

U demokratskim društvima mogućnost efikasne zaštite povređenih i ugroženih prava jedan je od osnovnih uslova za ostvarivanje pravnog poretka i principa vladavine prava.  Pravna zaštita koja se pruža mora zadovoljiti određene standarde, koji izviru iz prava na pravično suđenje, jednog od ljudskih prava garantovanom međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima i Ustavom Republike Srbije. Pravično suđenje podrazumeva da su pojedinci ravnopravni u pristupu pravdi i da pred sudom i drugim organima javne vlasti mogu delotvorno, pod jednakim uslovima i bez diskriminacije, da  štite i ostvaruju svoja prava. Da bi se to ostvarilo, svakom pojedincu mora biti dostupna pravna pomoć, što podrazumeva dužnost države da obezbedi pružanje pravne pomoći zadovoljavajućeg kvaliteta, besplatne ili sa smanjenim troškovima, kada lice kome je pravna pomoć potrebna nije u stanju da je plati ili kada pružanje pravne pomoći nameću razlozi pravičnosti.

Ustav Republike Srbije, po ugledu na rešenja u savremenom uporednom pravu, garantuje svakom pojedincu pravo na pravnu pomoć (član 67.), čime je ovo pravo po prvi put u našem pravnom sistemu steklo status Ustavom zajamčenog ljudskog prava. Ustavno jemstvo prava na pravnu pomoć nameće državi obavezu da obezbedi uslove za uživanje i zaštitu ovog prava. Saglasno tome, neophodno je da se zakonom uredi pružanje pravne pomoći, što uključuje i obavezu da se obezbedi pružanje besplatne pravne pomoći. Pored toga, Ustav Republike Srbije predviđa i zabranu svakog oblika diskriminacije (član 21. stav 3. Ustava) i garanciju da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati (član 20. stav 2. Ustava).

Obaveza Republike Srbije da zakonom uredi i operacionalizuje pružanje pravne pomoći, uključujući i besplatnu pravnu pomoć, proističe i iz njenog članstva u Savetu Evrope, čiji je veći broj preporuka, koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć, obavezna da ispuni.

Iako Ustav Republike Srbije jemči pravo na pravnu pomoć, pružanje pravne pomoći, uključujući i besplatnu pravnu pomoć, nije na adekvatan način regulisano, niti postoji celovito uređen sistem pružanja pravne pomoći. Ovakvo stanje nije održivo, posebno ako se imaju u vidu sve veće potrebe za pružanjem pravne pomoći.

Odredbe o pravnoj pomoći sadržane su u više zakona, koji regulišu samo pojedine vidove pravne pomoći. U Republici Srbiji je potreba za pružanjem besplatne pravne pomoći velika i dostupnost pravne pomoći ne zadovoljava. Postojeći mehanizmi pružanja besplatne pravne pomoći imaju nedostataka, od kojih su ključni: besplatna pravna pomoć nije dostupna velikom broju građana, ne postoji mogućnost prikupljanja verodostojnih statističkih podataka na nivou države, koji su neophodni za uspešno planiranje i upravljanje sistemom besplatne pravne pomoći, ne postoji mogućnost prikupljanja potpunih i tačnih podataka koji bi omogućili uvid u stepen efikasnosti postojećih mehanizama, analizu rashoda i izradu validnih finansijskih planova, ne postoji kontrola kvaliteta usluga pravne pomoći, a pružaoci besplatne pravne pomoći nisu dovoljno motivisani za pružanje valjanih usluga pravne pomoći. Dostupnost pravde spada među ključne faktore humanizacije i demokratizacije društva i ostvarivanja principa vladavine prava. Dostupnost pravde je, istovremeno, i jedan od instrumenata za smanjenje siromaštva i od snažnog je uticaja na zadovoljstvo građana i njihovo identifikovanje sa pravnim sistemom. Dugogodišnje nepovoljno stanje u oblasti pravosuđa, u celini posmatrano, izazvalo je gubitak poverenja građana i opadanje pravne svesti građana. Građani danas slabo poznaju pravna načela i procedure i svoja prava, kao i načine njihovog ostvarivanja i zaštite.

Negativne posledice postojećeg stanja u oblasti pružanja pravne pomoći nameću potrebu da se što pre izgradi moderan normativno-pravni okvir pravne pomoći i uspostavi efikasan sistem besplatne pravne pomoći.

Sadržina predloženih zakonskih rešenja

I OSNOVNE ODREDBE (čl. 1.-15.)

U glavi prvoj (Osnovne odredbe) Zakona, u čl. 1. do 15. uređuje se predmet i cilj zakona, osnovni pojmovi o besplatnoj pravnoj pomoći i uslovi za pružanje besplatne pravne pomoći, definiše se organ javne vlasti (u kontekstu ovog zakona), kao i oblici  besplatne pravne pomoći. Date su i osnovne odredbe o postupcima u kojima nije dozvoljena besplatna pravna pomoć (član 7.), utvrđuju se pojmovi pružaoca, tražioca i korisnika besplatne pravne pomoći (član 8.), pružaoci besplatne pravne pomoći (član 9.), kao i osnovna načela besplatne pravne pomoći (član 10.). Uvodi se pojam besplatne pravne podrške i utvrđuju se oblici (član 11.) i pružaoci (član 12.) besplatne pravne podrške. U okviru osnovnih odredaba, definiše se i dostupnost besplatne pravne pomoći i podrške (član 13.), slučajevi u kojima se besplatna pravna pomoć i podrška odobravaju (član 14.) i shodna primena odredaba ovog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći na besplatnu pravnu podršku (član 15.).

Propisano je da se ovim zakonom uređuje besplatna pravna pomoć za građane kao njene korisnike i načini njenog ostvarivanja i pružanja. Ovaj zakon primenjuje se na korisnike besplatne pravne pomoći koji pravo na besplatnu pravnu pomoć nisu ostvarili prema drugim zakonima. Cilj ovog zakona je da se svakom licu omogući delotvoran i jednak pristup pravdi.

Pojam

Besplatna pravna pomoć je pravna pomoć koju korisnik ostvaruje bez naknade saglasno odredbama ovog zakona. Besplatna pravna pomoć ostvaruje se putem besplatne pravne pomoći u užem smislu, besplatne pravne podrške i besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima. Besplatna pravna pomoć u užem smislu označava se u daljem tekstu ovog zakona samo kao „besplatna pravna pomoć”.

Uslovi za pružanje besplatne pravne pomoći

Besplatna pravna pomoć može da se pruži državljaninu Republike Srbije, licu bez državljanstva, stranom državljaninu sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji i drugom licu koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru, ako:

1) ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć saglasno zakonu kojim se uređuje socijalna zaštita ili korisnik prava na dečiji dodatak saglasno zakonu kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom, kao i članovima njegove porodice odnosno zajedničkog domaćinstva, čiji je krug određen ovim zakonima;

2) ne ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunilo uslove da postane korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak.

Članom porodice, odnosno zajedničkog domaćinstva lica iz stava 1. ovog člana ne smatra se lice protiv kojeg tražilac besplatne pravne pomoći pokreće postupak zaštite od nasilja u porodici ili drugi postupak zaštite. Prihodi i imovina lica protiv kojeg se pokreće postupak zaštite ne utiču na pravo tražioca da ostvari pravo na besplatnu pravnu pomoć, ako on ispunjava uslove propisane stavom 1. ovog člana.

Državljaninu Republike Srbije, licu bez državljanstva, stranom državljaninu sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji i drugom licu koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru besplatna pravna pomoć može da se pruži i ako je reč o:

1) detetu o čijem se pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu odlučuje u postupku pred sudom, drugim državnim organom odnosno organom javne vlasti;

2) licu prema kome se izvršava mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi ili zaštitna mera obaveznog psihijatrijskog lečenja;

3) licu prema kome se vodi postupak delimičnog ili potpunog lišenja ili vraćanja poslovne sposobnosti;

4) licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od nasilja u porodici;

5) licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili trgovine ljudima;

6) licu koje traži azil u Republici Srbiji;

7) izbeglici, licu pod supsidijarnom zaštitom ili interno raseljenom licu;

8) osobi sa invaliditetom;

9) detetu koje je zaštićeno uslugom smeštaja u sistemu socijalne zaštite;

10) deci i mladima kojima je prestala usluga socijalnog smeštaja do navršene 26 godine života;

11) odraslim i starim licima koja su bez sopstvenog pristanka smeštena u ustanovu socijalne zaštite;

12) licu koje ostvaruje pravo na utvrđivanje vremena i mesta rođenja saglasno zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak;

13) licu koje je pogođeno postupkom prinudnog iseljenja i preseljenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje stanovanje.

Oblici besplatne pravne pomoći

Besplatna pravna pomoć sastoji se od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane.

Pružanje pravnog saveta je detaljno objašnjenje o načinu i mogućnosti rešavanja konkretne pravne stvari pred sudom, drugim državnim organom, odnosno organom javne vlasti ili u postupku mirnog rešavanja spora, a koje se odnosi na pravo, obavezu ili interes korisnika besplatne pravne pomoći zasnovan na zakonu.

Sastavljanje podneska je izrada pismena kojim se pokreće postupak pred sudom, drugim državnim organom, odnosno organom javne vlasti ili koje se podnosi tokom već pokrenutog postupka (sastavljanje tužbe, zahteva, predloga, molbe, pritužbe, prigovora, podnesaka, žalbe i drugog pravnog sredstva).

Zastupanje je svaka pravna radnja koju na osnovu ovlašćenja za zastupanje punomoćnik preduzima u ime i za račun korisnika besplatne pravne pomoći u postupku pred sudom, drugim državnim organom, organom javne vlasti ili u postupku mirnog rešavanja spora.

Odbrana je zastupanje osumnjičenog, okrivljenog ili optuženog u predistražnom, istražnom i krivičnom postupku, koji se vodi zbog sumnje da je izvršeno krivično delo za koje nije predviđena obavezna odbrana i zastupanje u prekršajnom postupku koji se vodi zbog sumnje da je izvršen prekršaj za koji je predviđena kazna zatvora.

Slučajevi kada nije dozvoljena besplatna pravna pomoć

Pružanje besplatne pravne pomoći, iako lice ispunjava uslove za pružanje besplatne pravne pomoći, nije dozvoljeno u:

1) privrednim sporovima;

2) postupku registracije pravnih lica;

3) postupku naknade štete za povredu časti i ugleda;

4) postupku pred prekršajnim sudom, ako za prekršaj nije zaprećena kazna zatvora;

5) postupku u kome bi vrednost spora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri s troškovima postupka;

6) postupku u kome je očigledno da tražilac besplatne pravne pomoći nema izgleda na uspeh, posebno ako se njegova očekivanja ne zasnivaju na činjenicima i dokazima koje je predočio ili su ona suprotna pozitivnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima;

7) slučaju da postoji očigledan pokušaj da se zloupotrebi pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neko drugo pravo.

Pružalac, tražilac i korisnik besplatne pravne pomoći

PRUŽALAC besplatne pravne pomoći je lice koje je ovim zakonom ovlašćeno da pruža besplatnu pravnu pomoć i koje je prema ovom zakonu upisano u registar (član 16. st. 1. i 3 – u daljem tekstu: pružalac).

Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave. Udruženja mogu pružati besplatnu pravnu pomoć samo na osnovu odredbi zakona koji uređuju pravo azila i zabranu diskriminacije, i u ime udruženja besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati.

Besplatnu pravnu pomoć u službi pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave ili u ime udruženja mogu pružati diplomirani pravnici, samo u okviru ovlašćenja koja su diplomiranim pravnicima određena zakonom kojim se uređuje odgovarajući postupak. Pružaoci besplatne pravne pomoći, a udruženja u okviru ciljeva zbog kojih su osnovana, mogu da pružaju opšte pravne informacije i popunjavaju formulare, kao oblike besplatne pravne podrške.

Jedinica lokalne samouprave može organizovati zajedničku službu besplatne pravne pomoći sa drugim pružaocem, u okviru ovlašćenja koja su tim pružaocima poverena ovim zakonom, ali ne može na njega preneti pružanje besplatne pravne pomoći u potpunosti.

TRAŽILAC besplatne pravne pomoći je lice koje podnosi zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći (u daljem tekstu: tražilac).

KORISNIK besplatne pravne pomoći je lice koje je ostvarilo pravo na besplatnu pravnu pomoć i kome se ona pruža (u daljem tekstu: korisnik).

Oblici i pružaoci besplatne pravne podrške

Besplatna pravna podrška sastoji se od pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporova.

Pružaoci besplatne pravne podrške jesu javni beležnici, posrednici i pravni fakulteti. Pružaoci besplatne pravne podrške ne smeju da pružaju besplatnu pravnu pomoć.

Besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati, izuzev pravnog saveta, kao i sastavljanje javnobeležničkih isprava i posredovanje u rešavanju sporova pružaju se samo tražiocima kojima se to odobri (član 33).

Članom 15. propisana je primena odredaba zakona na besplatnu pravnu podršku. Praktično, izričito su navedene odredbe koje uređuju besplatnu pravnu pomoć, a koje se primenjuju i na sve oblike besplatne pravne podrške. Potom su izričito navedene i odredbe koje se primenjuju na dva oblika besplatne pravne podrške koje podležu odobravanju, tj. na sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju sporova. U ostalim odredbama, kada pozivanje nije bilo moguće, precizno se navodi sintagma „sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju sporova” ili „besplatna pravna podrška”. Ovo poslednje je neophodno radi propisivanja različitih obaveza.

 

II REGISTAR PRUŽALACA (čl. 16.-19.)

U glavi drugoj Zakona (Registar pružalaca), u čl. 16. do 19., uređen je jedinstveni Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, predmet registrovanja, promena podataka, kao i brisanje iz Registra.

Članom 16. Zakona uvodi se obaveza upisa svih pružalaca u Registar. Predviđeno je da se pružaoci besplatne pravne pomoći i podrške upisuju u Registar koji vodi ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podataka o pružaocima besplatne pravne pomoći ili podrške. Kao što je navedeno, u Registar se upisuju i pružaoci besplatne pravne podrške. Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa vodi evidenciju advokata koji pružaju besplatnu pravnu pomoć, na osnovu liste advokata koju dostavlja Advokatska Komora Srbije, a koja neposredno čini sastavni deo Registra. Način upisa i vođenje Registra bliže će se urediti aktom ministra.

Članom 17. Zakona navedeni su obavezni podaci koji se unose u Registar. U Registar se takođe upisuju i podaci o obliku besplatne pravne pomoći i obliku besplatne pravne podrške koju je pružalac ovlašćen da pruža, zatim podaci o posebnoj stručnoj kvalifikaciji pružaoca ili lica koje pruža besplatnu pravnu pomoć ili besplatnu pravnu podršku kod pružaoca. Na zahtev pružaoca, u Registar se upisuju i podaci o posebnostima pružanja besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške (telefonom, elektronskom poštom i sl). U slučaju da je jedinica lokalne samouprave organizovala zajedničku službu besplatne pravne pomoći sa drugim pružaocem, podaci o zajedničkoj službi upisuju se uz podatke o svakom pružaocu.

Članom 18. Zakona predviđena je obaveza obaveštavanja o promeni podataka iz Registra, dok su članom 19. Zakona predviđeni razlozi za brisanje iz Registra. Svrha Registra je da omogući prikupljanje podataka o broju korisnika, broju pružalaca, oblicima pružene besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške, kao i statističku analizu ovih podataka. Ovi podaci će se koristiti u cilju praćenja i procene funkcionisanja sistema besplatne pravne pomoći i podrške, kao i ostvarenih rezultata, odnosno potencijalnih prepreka koje zahtevaju poboljšanje zakonskog okvira. Obaveza registracije pružalaca je uvedena i radi uvođenja odgovornosti za pružanje besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške.

Takođe, Registar će biti javna baza podataka, pa će i sami korisnici moći da imaju uvid u liste pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške. Registar se vodi u skladu sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti, dakle javnosti će biti dostupni samo oni podaci koji su neophodni da bi se ostvarila svrha Registra.

 

III OBAVEZE PRUŽALACA (čl. 20.-26.)

Pružalac je dužan da besplatnu pravnu pomoć pruža samostalno, savesno i profesionalno,  saglasno osnovanim interesima korisnika, blagovremeno i delotvorno i ne sme da traži, niti da od korisnika primi naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći.

Pružalac nije dužan da pruži besplatnu pravnu pomoć korisniku: koji uslovljava pružanje besplatne pravne pomoći krajnjim ishodom ili uspehom u postupku; koji se prema pružaocu ne ponaša u granicama zakona; ako postoji sukob interesa između korisnika i pružaoca ili lica koje radi na pružanju besplatne pravne pomoći kod pružaoca, saglasno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa; ako je besplatna pravna pomoć odobrena suprotno ovom zakonu.

Pružalac koji odbije pružanje besplatne pravne pomoći o tome odmah obaveštava korisnika i organ koji odobrava pravnu pomoć (član 27).

Pružalac vodi evidenciju o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći, odnosno besplatnoj pravnoj podršci, koja sadrži lično ime svakog korisnika kome je pružio besplatnu pravnu pomoć, odnosno besplatnu pravnu podršku i oblik pružene besplatne pravne pomoći (član 6), odnosno besplatne pravne podrške (član 11) i o tome podnosi ministarstvu redovan godišnji izveštaj do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu. Pružalac čuva kao poverljive podatke do kojih je došao pružanjem besplatne pravne pomoći, posebno o korisniku, predmetu i postupku.

Pružalac samostalno organizuje rad na pružanju besplatne pravne pomoći i omogućava korisnicima pristup informacijama o organizaciji rada na pružanju besplatne pravne pomoći.

Državni organi i drugi organi javne vlasti koji odlučuju o pravima, obavezama ili interesima zasnovanim na zakonu, dužni su da organizuju službu besplatne pravne podrške, koja pruža opšte pravne informacije u okviru njihove nadležnosti. Podaci o licima koji pružaju opšte pravne informacije u državnim organima i drugim organima javne vlasti ne upisuju se u Registar (član 16), a pružanje opštih pravnih informacija finansira se iz budžeta predviđenog za njihovu redovnu delatnost. Jedinica lokalne samouprave dužna je da obrazuje službu pravne pomoći koja pruža besplatnu pravnu pomoć.

 

IV POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA BESPLATNU PRAVNU POMOĆ (čl. 27.-38.)

Zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći

Zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći podnosi se organu opštinske uprave ili gradske uprave ili uprave grada Beograda (u daljem tekstu: organ uprave), nadležnom prema mestu prebivališta ili boravišta podnosica zahteva ili mestu pružanja besplatne pravne pomoći.

Zahtev se podnosi pismeno ili usmeno na zapisnik ili elektronskim putem, u skladu sa zakonom, a može se podneti i preko zakonskog zastupnika, punomoćnika ili lica koje podnosilac zahteva odredi, s tim što se uz zahtev prilaže i dokaz o vršenju prava zakonskog zastupanja, odnosno punomoćje.

Zahtev se podnosi na obrascu čiji izgled i bližu sadržinu propisuje ministar. Na zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći ne plaća se taksa.

Na postupanje organa u postupku ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Dozvola za odlučivanje o zahtevima

O zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći može da odlučuje samo lice u organu uprave koje ima dozvolu za to, i čiji rad nadzire ministarstvo. Dozvola se izdaje diplomiranom pravniku koji ima preko tri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke i potvrdu o uspešno završenoj obuci za primenu ovog zakona (organizaciju i način sprovođenja obuke za primenu ovog zakona propisuje ministar). Dozvolu izdaje ministar, na tri godine.

Ministar će oduzeti dozvolu, ako lice u organu uprave: ne rešava o zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći u roku određenom ovim zakonom; neopravdano uskraćuje tražiocima pravo na besplatnu pravnu pomoć; odobrava besplatnu pravnu pomoć uprkos tome što tražilac zloupotrebljava pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neko drugo pravo. Rešenje o oduzimanju dozvole je konačno u upravnom postupku.

Postupanje organa uprave

Organ uprave utvrđuje da li podnosilac zahteva ispunjava uslove za pružanje besplatne pravne pomoći (član 4), uvidom u evidencije kojima sam raspolaže ili u dokumentaciju koja je podneta uz zahtev ili naknadno dostavljena. Organ uprave je dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, načini uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje.

Postupak o zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći je hitan. Organ uprave donosi rešenje o zahtevu u roku od osam dana od dana prijema zahteva, a ako je zatražio dopunsku dokumentaciju od podnosioca zahteva, u roku od osam dana od dana kada mu je ona dostavljena. Ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete po podnosica zahteva ili ako bi istekao rok u kome on ima pravo na preduzimanje radnje u postupku, organ uprave je dužan da donese rešenje o zahtevu u roku od tri dana nakon njegovog prijema. Ako organ uprave ne donese rešenje u roku od osam odnosno tri dana od dana prijema zahteva, odnosno dostavljanja dopunske dokumentacije, smatra se da je zahtev odbijen.

Organ uprave koji traži od podnosioca zahteva dopunsku dokumentaciju dužan je da odredi rok za njeno dostavljanje koji ne može biti kraći od osam dana, čijim istekom se smatra da je podnosilac odustao od zahteva, ako nije dostavio traženu dokumentaciju.

Ako je zahtev osnovan organ uprave rešenjem odobrava besplatnu pravnu pomoć, i u izreci rešenja upućuje podnosioca zahteva na pružaoca koji je prema ovom zakonu upisan u registar, a prema pravilima koja propisuje ministar pošto prethodno pribavi mišljenje pružalaca. Protiv rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći žalba nije dozvoljena.

Odbijanje zahteva i žalba ministarstvu

Organ uprave odbija zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći ako nisu ispunjeni ovim zakonom određeni uslovi za pružanje besplatne pravne pomoći (član 4), ako u konkretnoj pravnoj stvari besplatna pravna pomoć nije dozvoljena (član 7) ili ako podnosilac zahteva uslovljava pružanje besplatne pravne pomoći krajnjim ishodom ili uspehom u postupku.

Rešenje o odbijanju zahteva mora da bude obrazloženo i protiv njega se može podneti žalba ministarstvu, u roku od osam dana od dana prijema rešenja, odnosno u roku od osam odnosno tri dana od isteka roka posle koga se smatra da je zahtev odbijen (član 32. stav 4). Ministarstvo je dužno da o žalbi odluči u roku od 15 dana od prijema žalbe. Rešenje o žalbi je konačno u upravnom postupku.

Prava i obaveze korisnika

Korisnik je dužan da, počev od podnošenja zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći do izrade konačnog obračuna naknade za besplatnu pravnu pomoć, prijavi organu uprave promene koje bi mogle uticati na ukidanje rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći, u roku od 15 dana od nastanka promene.  Organ uprave po službenoj dužnosti ukida rešenje o odobravanju besplatne pravne pomoći, ako se posle njegovog donošenja sazna za činjenice koje ukazuju na to da korišćenje besplatne pravne pomoći nije opravdano.

Protiv rešenja o ukidanju rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći korisnik može da podnese žalbu ministarstvu, u roku od osam dana od dana prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja. Rešenje o žalbi je konačno u upravnom postupku.

Korisnik ima pravo na pritužbu ministarstvu, preko organa uprave, ako smatra da je pružalac neopravdano odbio pružanje odobrene besplatne pravne pomoći, da ne pruža besplatnu pravnu pomoć savesno ili profesionalno, da ne poštuje njegovo dostojanstvo ili ako tvrdi da pružalac traži naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći. Iz istih razloga može da se podnese pritužba protiv pružaoca besplatne pravne podrške. Pritužba se podnosi pismeno ili usmeno na zapisnik ili elektronskim putem u skladu sa zakonom, u roku od 30 dana od dana saznanja za razlog za pritužbu, a može se podneti i preko zakonskog zastupnika ili punomoćnika ili lica koje podnosilac pritužbe odredi, s tim što se uz pritužbu prilaže i dokaz o vršenju prava zakonskog zastupanja, odnosno punomoćje. Na pritužbu se ne plaća taksa.

Organ uprave vodi evidenciju koja sadrži zahteve za odobravanje besplatne pravne pomoći, rešenja koja su doneta o zahtevima i rešenja o ukidanju rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći. Način vođenja evidencije propisuje ministar.

 

V FINANSIRANJE BESPLATNE PRAVNE POMOĆI I BESPLATNE PRAVNE PODRŠKE (čl. 39.-43.)

Naknada za pružanje besplatne pravne pomoći

Besplatna pravna pomoć koju pruža služba pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave finansira se iz budžeta jednice lokalne samoprave.

Kad besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati ili kad se sastavlja javnobeležnička isprava ili posreduje u rešavanju spora, jedinica lokalne samouprave snosi 50% naknade za pružanje besplatne pravne pomoći ili sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora, dok 50% naknade snosi Republika Srbija, preko ministarstva.

Zastupanje u prvostepenom upravnom postupku ne finansira se iz budžeta Republike Srbije, niti budžeta jedinice lokalne samouprave.

Besplatna pravna pomoć i besplatna pravna podrška mogu da se finansiraju iz donacija i projektnog finansiranja.

Tarifa i naknada po tarifi

Vlada, na predlog ministra, donosi propis kojim određuje tarifu po kojoj advokati pružaju besplatnu pravnu pomoć, i po kojoj se sastavljaju javnobeležničke isprave i posreduje u rešavanju sporova.

Kada se okonča besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati, sastavi javnobeležnička isprava ili okonča posredovanje u rešavanju spora, pružalac podnosi organu uprave na overu: zahtev za plaćanje naknade za pruženu besplatnu pravnu pomoć, sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora, dokaze o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći, sastavljenoj javnobeležničkoj ispravi ili posredovanju u rešavanju spora u konkretnoj pravnoj stvari, kao i konačni obračun naknade.

Kada Republika Srbija i jedinica lokalne samouprave zajednički snose naknadu za besplatnu pravnu pomoć koju pružaju advokati, za sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju spora, jedinica lokalne samouprave isplaćuje pružaocu celokupnu naknadu i dostavlja ministarstvu zahtev za isplatu 50% isplaćene naknade, kao i overeni konačni obračun naknade za pruženu besplatnu pravnu pomoć, sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora. Postupak plaćanja naknade za besplatnu pravnu pomoć koju pružaju advokati i za sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora propisuje ministar, pošto prethodno pribavi mišljenje pružalaca.

Projektno finansiranje iz javnih prihoda

Sredstva koja su namenjena projektnom finansiranju besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške, koja se obezbeđuju iz javnih prihoda, mogu se preneti samo pružaocu koji je prema ovom zakonu upisan u registar (član 16. st. 1. i 3), i advokatskim komorama. Radi projektnog finansiranja raspisuje se javni poziv, odnosno javni konkurs.

Vraćanje primljenih sredstava

Republika Srbija ima pravo da od korisnika zahteva vraćanje sredstava koja su isplaćena za pravnu pomoć koju su pružili advokati, za sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora:

1) ako je korišćenje besplatne pravne pomoći koju su pružili advokati, sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora ostvareno na osnovu netačnih ili neistinitih podataka;

2) ako korisnik nije prijavio promenu stanja, a ona je mogla da izazove ukidanje rešenja o besplatnoj pravnoj pomoći, odnosno o sastavljanju javnobeležničke isprave ili posredovanju u rešavanju sporova (član 35. stav 1);

3) ako je u nadzoru nad sprovođenjem ovog zakona (član 53) utvrđena zloupotreba prava korisnika na besplatnu pravnu pomoć koju pružaju advokati, na sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju sporova;

4) ako je pravo na novčanu socijalnu pomoć ili dečiji dodatak prestalo zbog ishoda postupka u kome su advokati pružili besplatnu pravnu pomoć.

Ako je u postupku odlučeno u korist korisnika i organ koji je vodio postupak je odlučio da troškove postupka naknadi suprotna stranka, advokat i posrednik su, pošto naplate troškove postupka, dužni da vrate novčana sredstva koja su im isplaćena za pruženu besplatnu pravnu pomoć ili posredovanje u rešavanju spora, izuzev ako naplata troškova nije moguća. Pružaoci su dužni da se brinu o naknadi i naplati troškova postupka prema pravilima struke i s pažnjom dobrog stručnjaka. Na sredstvima koja su korisnik i pružalac dužni da vrate, ustanovljava se založno pravo Republike Srbije, prema pravilima o zalozi na potraživanjima, u visini naknade isplaćene za besplatnu pravnu pomoć koju je pružio advokat, za sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora.

Republika Srbija je dužna da 50% od sredstava koja su vraćena za besplatnu pravnu pomoć koju su pružili advokati, za sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora odmah uplati jedinici lokalne samouprave, iz budžetskog razdela ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa. Način na koji se vraćaju primljena novčana sredstava i postupak njihovog vraćanja bliže propisuje ministar, pošto prethodno pribavi mišljenje pružalaca.

 

VI BESPLATNA PRAVNA POMOĆ U PREKOGRANIČNOM SPORU (čl. 44.-52.)

Besplatna pravna pomoć u prekograničnim sporovima pruža se saglasno odredbama ove glave zakona i Direktivi 2003/8/EU o poboljšanju pristupa pravdi u prekograničnim sporovima kroz utvrđivanje minimalnih zajedničkih pravila, u vezi sa pravnom pomoći u takvim sporovima (SL L 225, 31. 8. 2005).

Ovom glavom uređuje se pojam prekograničnog spora, odobravanje besplatne pravne pomoći u prekograničnom sporu, odlučivanje o zahtevu, vrste troškova i njihovo podmirivanje kao i obrasci zahteva.

 

VII NADZOR I KONTROLA KVALITETA (čl. 53.-57.)

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo po službenoj dužnosti ili po pritužbi korisnika. Pri vršenju nadzora, ministarstvo može od pružaoca zahtevati vanredne izveštaje o njegovom radu za period u kome je pružalac dužan da čuva podatke saglasno zakonu i podatke o radu pružaoca, upozoriti pružaoca na uočene nepravilnosti i odrediti mu mere i rok za otklanjanje nepravilnosti. Pružalac može da se u roku od osam dana od dana prijema upozorenja izjasni na upozorenje ministarstva. Ako ministarstvo smatra da izjašnjenje nije osnovano, određuje pružaocu novi rok za otklanjanje nepravilnosti. Ako nepravilnosti ne budu otklonjene u roku koji je odredilo ministarstvo, ministarstvo donosi rešenje o brisanju pružaoca iz Registra.

Ministarstvo na svojoj internet stranici objavljuje redovan godišnji izveštaj o nadzoru nad sprovođenjem ovog zakona do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Kontrola kvaliteta pružanja besplatne pravne pomoći je kontrola u kojoj se ispituje da li pružalac savesno i profesionalno pruža besplatnu pravnu pomoć. Postupak kontrole kvaliteta pružanja besplatne pravne pomoći pokreće se predlogom ministarstva.

Ministarstvo dostavlja predlog za pokretanje postupka kontrole kvaliteta pružanja besplatne pravne pomoći organima koji su nadležni za vođenje tog postupka:

– ako je pružalac advokat odnosno javni beležnik, za vođenje postupka kontrole kvaliteta i utvrđivanje odgovornosti nadležni su Advokatska komora Srbije odnosno Javnobeležnička komora, ako je pružalac služba pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave – organ koji se određuje prema zakonu kojim se uređuje lokalna samouprava, a ako je pružalac posrednik – nadležno je ministarstvo.

– ako je pružalac udruženje ili pravni fakultet, za vođenje postupka kontrole kvaliteta i utvrđivanje njihove odgovornosti nadležna je zajednička komisija za kontrolu kvaliteta, koju sporazumno biraju Advokatska komora Srbije, predstavnici udruženja, odnosno pravnih fakulteta, i koja ima pet članova: dva iz reda advokata, jedan predstavnik udruženja, jedan predstavnik pravnih fakulteta i jedan predstavnik ministarstva.

Ako je predlog ministarstva podnet na osnovu pritužbe korisnika ili organa pred kojim se vodi postupak, nadležnom organu se uz predlog dostavlja i pritužba.

Ako nadležni organ u postupku kontrole kvaliteta pružanja besplatne pravne pomoći utvrdi da postoji nesavesno ili neprofesionalno pružanje besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške, o tome donosi rešenje koje dostavlja ministarstvu. Na osnovu tog rešenja ministarstvo donosi rešenje o brisanju iz Registra.

Radi praćenja i poboljšanja pružanja besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške u Republici Srbiji, Vlada, odlukom, osniva Savet za praćenje sistema besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške kao radno telo Vlade, saglasno zakonu kojim se uređuje organizacija i način rada Vlade, a kojom odlukom se uređuje zadatak i sastav ovog Saveta, kao i druga pitanja značajna za njegov rad. U sastavu saveta zastupljeni su i predstavnici pružalaca.

 

VIII KAZNENE ODREDBE (član 58.)

Glavom osmom utvrđeni su prekršaji zbog povrede odredaba ovog zakona:

„Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se pravno lice – pružalac ako:

1) pruža besplatnu pravnu pomoć ili besplatnu pravnu podršku suprotno članu 7, u slučajevima kada se besplatna pravna pomoć finansira iz budžeta Republike Srbije ili jedinice lokalne samouprave;

2) pruža besplatnu pravnu pomoć ili besplatnu pravnu podršku bez upisa u Registar (član 16. stav 1);

3) ne prijavi promenu podataka upisanih u Registar (član 18);

4) traži ili prima naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške od korisnika (član 20. stav 3);

5) ne vodi evidenciju o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći ili besplatnoj pravnoj podršci (član 22. stav 1);

6) ne čuva poverljivost podataka do kojih je došao u toku pružanja besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške (član 23. stav 1);

7) ne vrati primljena sredstva (član 43).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, odnosno jedinici lokalne samouprave novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice – pružalac, novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara.

Novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj rukovodilac državnog organa ili organa javne vlasti koji ne organizuje službu besplatne pravne podrške, odnosno rukovodilac jedinice lokalne samouprave koji ne obrazuje službu pravne pomoći (član 26. st. 1. i 3).“

 

IX ZAVRŠNE ODREDBE (čl. 59.-61.)

Završnim odredbama definišu se rokovi za donošenje podzakonskih akata (u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona) i organizovanje i obrazovanje službe besplatne pravne podrške i službe pravne pomoći (državni organi, organi javne vlasti i jedinice lokalne samouprave organizovaće pružanje besplatne pravne podrške, odnosno obrazovaće službu pravne pomoći u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona).

Određuje se i stupanje zakona na snagu i početak njegove primene (stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. oktobra 2019. godine, izuzev odredaba čl. 44. do 52. koje počinju da se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji).

 

Izvor: Izvod iz obrazloženja Predloga zakona je preuzet sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)