Prema odredbama čl. 156 Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006)i odredbama čl.2. Zakona o javnom tužilaštvu (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 38/2012 – odluka US, 121/2012, 101/2013, 111/2014 – odluka US, 117/2014, 106/2015 i 63/2016 – odluka US) :
Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.
Nabrojana ovlašćenja javnog tužioca su osnovna ovlašćenja.Međutim, javno tužilaštvo ima ovlašćenja i izvan kaznenih postupaka, što opet proizilazi iz njegove obaveze da štiti ustavnost i zakonitost.
Ta funkcija zaštite ustavnosti i zakonitosti ostvaruje se i intervencijom javnog tužioca u oblasti građanskog prava, a time i u parničnom postupku.
Ovlašćenja tužioca u parničnom postupku definisana su odredbama čl.214. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US, 55/2014 i 87/2018).
Prema tim odredbama:
Javni tužilac može da učestvuje u parnici u skladu sa posebnim zakonom.
Ako javni tužilac na osnovu zakonskog ovlašćenja, učestvuje u parnici koja teče među drugim licima, ovlašćen je da u granicama tužbenog zahteva predlaže da se utvrde i činjenice koje stranke nisu navele i izvedu dokazi koje stranke nisu predložile, kao i da izjavljuje pravne lekove.
Svoje učestvovanje u postupku javni tužilac prijavljuje podneskom sudu pred kojim teče parnica među drugim licima.
Ako smatra da postoje zakonski uslovi za učestvovanje javnog tužioca u parnici i da je njegovo učestvovanje potrebno, sud će o tome da obavesti nadležnog javnog tužioca i da mu odredi rok u kome može da prijavi svoje učestvovanje. Dok taj rok ne protekne, sud će da zastane sa postupkom, ali javni tužilac može i po proteku tog roka da se koristi svojim pravom iz stava 2. ovog člana.
Za razliku od ranije važećeg Zakona o parničnom postupku, koji je odredbom čl.207.st.1. predviđao da:
Ako postoji sumnja da jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogućile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima, da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogućile primenu prinudnih odredaba međunarodnog ugovora, nadležni javni tužilac ima pravo da učestvuje u takvoj parnici koja teče među drugim licima.
Sada važeći Zakon ne definiše tako jasno uslove kada javni tužilac ima pravo da učestvuje u parnici koja teče među drugim licima, već samo da može da učestvuje u parnici u skladu sa posebnim zakonom.
Opisano pravo učešća javnog tužioca u parnici ne znači da on može da preduzima dispozitivne pravne parnične radnje niti može sa uspehom da se suprostavlja preduzimanju takvih radnji od samih parničnih stranaka.
Pored navedenog ovlašćenja, javni tužilac shodno čl.421-425. Zakona o parničnom postupku može da podnese zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude.
Prema tim odredbama:
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu Republički javni tužilac može da podnese Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude.
Zahtev iz stava 1. ovog člana može da se podnese protiv pravnosnažne presude kojom je povređen zakon na štetu javnog interesa.
Zahtev iz stava 1. ovog člana može da se podnese u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude.
Drugostepeni sud, protiv čije presude je podnet zahtev, dužan je da u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva dostavi spise predmeta Vrhovnom kasacionom sudu.
Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude sadrži označenje sudske presude čije se preispitivanje predlaže, kao i razloge i obim u kome se predlaže preispitivanje.
Ako je zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude nepotpun, nerazumljiv, nedozvoljen, neblagovremen ili ako zahtev nije podnelo ovlašćeno lice, Vrhovni kasacioni sud će da ga odbaci rešenjem.
Ako Vrhovni kasacioni sud ne odbaci zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, dostaviće ga strankama iz parničnog postupka u kome je doneta pravnosnažna presuda protiv koje je podnet zahtev, koje mogu u roku koji sud odredi, da podnesu odgovor na zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude.
Vrhovni kasacioni sud odlučuje o zahtevu za preispitivanje pravnosnažne presude bez rasprave, a pobijanu odluku ispituje samo u granicama zahteva.
Vrhovni kasacioni sud može da odbije ili usvoji zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude.
U slučaju da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, postupiće u skladu sa čl. 415. do 417. ovog zakona, a ako zahtev odbija, postupiće u skladu sa članom 414. ovog zakona.
Ako su protiv iste odluke podneti i revizija i zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, Vrhovni kasacioni sud će da odluči o tim pravnim lekovima jednom odlukom.
Ako sagledamo sve citirane zakonske odredbe koje regulišu učešće javnog tužioca prema Zakonu o parničnom postupku, njegova intervencija se realizuje radi zaštite ustavnosti i zakonitosti, a svoju osnovu ima u zaštiti javnog interesa. Dakle, javni tužilac kao državni organ, zbog javnog interesa učestvuje u parnici izuzetno, odnosno ukoliko dođe do povrede prinudnih propisa ili javnog interesa, kao i u slučaju izostanka reakcije subjekata zaduženih za zaštitu imovinskih interesa Republike Srbije.
Izvor: Izvodi iz zakona su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.