U skladu sa objavljenim obaveštenjem Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS) na svom sajtu- PayPal u Srbiji – istina i zablude na ovom mestu citiraćemo relevantne odredbe Zakona koje se tiču poslovanja pomenute institucije elektronskog novca u Srbiji, a potom ćemo u celosti preneti tekst navedneog obaveštenja.
Zakon o platnim uslugama (“Sl. glasnik RS”, broj 139/2014) koji se primenjuje od 1. oktobra 2015. god. u čl. 10 propisuje:
„Pružaoci platnih usluga
Platne usluge u Republici Srbiji mogu pružati:
1) banka;
2) institucija elektronskog novca;
3) platna institucija;
4) Narodna banka Srbije;
5) Uprava za trezor ili drugi organi javne vlasti u Republici Srbiji, u skladu sa svojim nadležnostima utvrđenim zakonom;
6) javni poštanski operator sa sedištem u Republici Srbiji, osnovan u skladu sa zakonom kojim se uređuju poštanske usluge (u daljem tekstu: javni poštanski operator).
Niko osim pružalaca platnih usluga iz stava 1. ovog člana ne može pružati platne usluge u Republici Srbiji.
Kada Narodna banka Srbije, Uprava za trezor ili drugi organi javne vlasti u Republici Srbiji pružaju platne usluge u okviru nadležnosti utvrđenih zakonom, ne primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuju prava i obaveze pružalaca i korisnika platnih usluga, ugovor o platnim uslugama, izvršavanje platnih transakcija i ostvarivanje zaštite prava i interesa korisnika platnih usluga, osim ako je to utvrđeno posebnim propisom ili ugovorom o tim uslugama.“
Član 32. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012 i 139/2014) u stavu 2 i 3 propisuje sledeće:
„Rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko izdavaoca elektronskog novca – radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga. Platni promet sa inostranstvom rezidenti – fizička lica mogu obavljati i preko platne institucije i javnog poštanskog operatora koji pruža platne usluge, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge.
Sredstva rezidenata, koja se vode kod strane institucije elektronskog novca radi plaćanja, odnosno naplate po osnovu elektronske kupoprodaje roba i usluga, ne smatraju se depozitom u smislu člana 27. stav 2. ovog zakona.“
Navedenim odredbama Zakona rezidentima je omogućeno da, osim preko banaka, naplatu iz inostranstva i plaćanje prema inostranstvu u devizama vrše i preko stranih institucija elektronskog novca i to po osnovu elektronske prodaje, odnosno kupovine robe i usluga sa nerezidentima, pri čemu su sami rezidenti u obavezi da, pri obavljanju ovih transakcija, poštuju domaće propise, te da plaćanja i naplate preko ovih institucija, u koje spada i PayPal servis, realizuju isključivo sa nerezidentima.
Da bi rezidentima bilo dozvoljeno da međusobno obavljaju platni promet preko npr. PayPal-a neophodno je da se ova kompanija licencira kod NBS.
U obaveštenju NBS od 17.9.2016. navodi se sledeće:
Povodom interesovanja pojedinih medija za poslovanje stranih institucija elektronskog novca u našoj zemlji, ukazujemo ponovo na to da je Zakonom o platnim uslugama, koji se primenjuje od 1. oktobra 2015. godine, domaće zakonodavstvo usaglašeno sa zakonodavstvom Evropske unije u ovoj oblasti, a stvoreni su i uslovi za modernizaciju i povećanje konkurencije na domaćem tržištu platnih usluga, pre svega uvođenjem mogućnosti poslovanja novih finansijskih institucija: platnih institucija i institucija elektronskog novca. U članu 10. ovog zakona jasno je uređeno koje finansijske institucije mogu pružati platne usluge u Srbiji (plaćanja između rezidenata), a među njima se nalazi samo institucija elektronskog novca koja ima dozvolu Narodne banke Srbije za izdavanje elektronskog novca (domaća institucija elektronskog novca), a ne i strana institucija elektronskog novca (koja prema Zakonu o deviznom poslovanju rezidentima može pružati usluge samo za prekogranična plaćanja). Drugim rečima, da bi rezidentima bilo dozvoljeno da međusobno obavljaju platni promet preko npr. PayPal-a ili Skrill-a, neophodno je da se ove kompanije licenciraju kod Narodne banke Srbije kao institucije elektronskog novca. Do današnjeg dana PayPal nije podneo zahtev da se licencira kod Narodne banke Srbije kao institucija elektronskog novca. Stoga PayPal u ovom trenutku može poslužiti domaćim pravnim i fizičkim licima za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, u skladu sa članom 32. Zakona o deviznom poslovanju, ali ne i za njihova međusobna plaćanja u domaćem platnom prometu.
Ovo su, inače, univerzalna pravila koja važe bez izuzetka i u Evropskoj uniji, pa tako PayPal pruža usluge građanima i kompanijama u Evropskoj uniji kao licencirana kreditna institucija sa sedištem u Luksemburgu. Pružanje platnih usluga je licencirana delatnost svuda u svetu (kao što su to npr. i delatnost prikupljanja depozita, poslovi na tržištu hartija od vrednosti ili druge određene finansijske aktivnosti), a omogućavanje da se ove usluge pružaju u Srbiji između rezidenata bez dozvole Narodne banke Srbije dovelo bi do paradoksalne situacije u kojoj bi strane institucije elektronskog novca osnovane u državi u kojoj nema regulatornih zahteva (nema nadzora, posebnog kapitala kao u Evropskoj uniji od 350.000 evra i zaštite korisnika) bile u daleko povoljnijem položaju nego domaće institucije elektronskog novca, na koje se primenjuje (stroži) režim ekvivalentan u Evropskoj uniji.
Kada je reč o rezidenturi korisnika PayPal naloga ili naloga otvorenih kod drugih stranih institucija elektronskog novca, ističemo da Poreska uprava kontroliše primenu Zakona o deviznom poslovanju kod pravnih lica i ona, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, raspolaže neophodnim pravnim i faktičkim mehanizmima da utvrdi da li je određeno plaćanje preko PayPal-a izvršeno između rezidenata i da u skladu s time podnosi zahteve za pokretanje odgovarajućih postupaka. Prema našim saznanjima, u ovom trenutku, osim u zanemarljivom broju slučajeva u kojima postoji sumnja da su domaće kompanije namerno zloupotrebile servise PayPal-a da bi primale elektronski novac od rezidenata – domaći korisnici PayPal-a servisa su svesni ograničenja iz Zakona o deviznom poslovanju i ne koriste ove servise za prijem novca od drugih rezidenata, što je posledica, između ostalog, i našeg kontinuiranog informisanja javnosti o ovom pitanju. Posebno naglašavamo da su predstavnici Narodne banke Srbije na mnogim javnim skupovima i sastancima s predstavnicima IT industrije, PKS-a, UBS-a predlagali moguća rešenja kako bi poslovni entiteti eliminisali svaki mogući rizik tzv. „nesvesnog“ kršenja Zakona o deviznom poslovanju. Međutim, ne može biti „nesvestan“ onaj rezident koji se u javnosti oglašavao kao jedna od prvih aplikacija koja omogućava u Srbiji plaćanje robe i usluga, a pritom je jasno da je reč o robi ili uslugama koje se pružaju prvenstveno domaćem tržištu. Iako je za kontrolu deviznog poslovanja kod pravnih lica i preduzetnika nadležna Poreska uprava, ukazivali smo na mogućnost da rezidenti na svojim internet stranicama i mobilnim aplikacijama kod kupoprodaje robe i usluga jasno razdvoje mogućnosti plaćanja za rezidente i nerezidente, isključujući mogućnost plaćanja PayPal-om za rezidente. S tim u vezi, opet napominjemo da gotovo svi korisnici servisa stranih institucija elektronskog novca, prema našim saznanjima, u praksi poštuju zakonska ograničenja.
Na kraju još jedanput ističemo da, prema važećim propisima koji uređuju devizno poslovanje, nema smetnji da domaće kompanije i građani Srbije vrše ne samo plaćanje već i naplatu (prijem elektronskog novca) preko strane institucije elektronskog novca po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga u inostranstvu i s tim u vezi mogu slobodno da vrše otkup tako ostvarenog elektronskog novca i da prenose sredstva na svoj devizni račun kod banke u Srbiji. Naime, na osnovu razgovora koje je Narodna banka Srbije vodila s PayPal-om, ova institucija elektronskog novca je, pored opcije slanja sredstava u inostranstvo, u aprilu 2015. omogućila i opciju prijema sredstava u Srbiju (što je bio i osnovni cilj zakonskih izmena iz 2012. godine, kako bi naša IT industrija, start-up kompanije i ostala pravna lica i preduzetnici imali olakšani pristup globalnom tržištu), dok su neke druge institucije elektronskog novca (npr. Skrill) ovu opciju uveli ranije. Prema podacima kojima raspolažemo iz platnog prometa sa inostranstvom, jasno se može uočiti ne samo slanje novca preko pomenutih servisa već i primetan iznos primljenog novca iz inostranstva u poslednjoj godini dana.