Državni sekretar u Ministarstvu pravde i predsednik Advokatske komore Srbije potpisali su Protokol o razmeni podataka u postupku upućivanja na advokate radi pružanja besplatne pravne pomoći, kojim je predviđeno uspostavljanje Kol centra za besplatnu pravnu pomoć.
Protokol je potpisan na svečanoj akademiji koju je ta komora organizovala u Narodnom pozorištu u Beogradu povodom 158. godišnjice advokature u Srbiji i „Dana advokature Srbije“.
Državni sekretar je istakao da je uspostavljanje efikasnog sistema besplatne pravne pomoći bio jedan od značajnijih aspekata saradnje advokature i Ministarstva pravde u proteklom periodu.
Podsećajući da je primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći počela 1. oktobra 2019. godine, naveo je da podaci koje su do sada jedinice lokalne uprave dostavile Ministarstvu pokazuju da je sistem besplatne pravne pomoći počeo da funkcioniše u praksi.
On je dodao da su tokom dosadašnje primene tog zakona ovlašćena lica u jedinicama lokalne uprave upućivala na advokate pozivanjem Advokatske komore Srbije i da će ta procedura biti značajno pojednostavljena uspostavljanjem Kol centra te komore.
Naglasio je da će Kol centar biti posebno značajan u pogledu efikasnog prikupljanja statističkih podataka za izveštavanje i za nadzor Komore nad funkcionisanjem sistema besplatne pravne pomoći.
Prema njegovim navodima, imajući u vidu značaj jednakog pristupa pravdi za sve građane, a naročito za pripadnike ranjivih, odnosno osetljivih društvenih grupa, naglasio je koliko je važna kontinuirana saradnja advokature i Ministarstva pravde u ovoj oblasti.
Naveo je da je ustapostavljanje Kol centra za besplatnu pravnu pomoć još jedan zajednički uspeh Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde, budući da već funkcioniše Kol centar za postavljanje branilaca po službenoj dužnosti.
On je istakao da je dokaz dobre saradnje i uvođenje novog krivičnog dela napad na advokate, kao i donošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.
Prema njegovim navodima, ima još mnogo stvari koje ne bi uspeli da učine da Ministarstvo u nekim vrlo važnim trenucima nije pokazalo sluha za ove potrebe i zahteve.
Odredbama čl.9. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2018), određni su pružaoci besplatne pravne pomoći:
Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.
Udruženja mogu pružati besplatnu pravnu pomoć samo na osnovu odredbi zakona koji uređuju pravo azila i zabranu diskriminacije.
Besplatnu pravnu pomoć u ime udruženja pružaju advokati.
Besplatnu pravnu pomoć u službi pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave ili u ime udruženja mogu pružati diplomirani pravnici, samo u okviru ovlašćenja koja su diplomiranim pravnicima određena zakonom kojim se uređuje odgovarajući postupak.
Pružaoci besplatne pravne pomoći, a udruženja u okviru ciljeva zbog kojih su osnovana, mogu da pružaju opšte pravne informacije i popunjavaju formulare, kao oblike besplatne pravne podrške.
Jedinica lokalne samouprave može organizovati zajedničku službu besplatne pravne pomoći sa drugim pružaocem, u okviru ovlašćenja koja su tim pružaocima poverena ovim zakonom, ali ne može na njega preneti pružanje besplatne pravne pomoći u potpunosti.
Odredbe čl.12. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2018), određuju pružaoce besplatne pravne podrške:
Pružaoci besplatne pravne podrške jesu javni beležnici, posrednici i pravni fakulteti.
Javni beležnici sastavljaju javnobeležničke isprave u okviru ovlašćenja određenih zakonom kojim se uređuje javno beležništvo.
Posrednici posreduju u rešavanju sporova u okviru ovlašćenja određenih zakonom.
Pravni fakulteti pružaju opšte pravne informacije i popunjavaju formulare.
Pružaoci besplatne pravne podrške ne smeju da pružaju besplatnu pravnu pomoć.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com– a.
Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republke Srbije (www.mpravde.gov.rs).