Prema navodima Koordinatora Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju, rad od kuće, koji je u celom svetu „eksplodirao“ tokom pandemije, trebalo bi preciznije i temeljnije regulisati radnim zakonodavstvima koja još uvek nemaju odgovore na sva bitna pitanja koja muče i poslodavce i radnike ili su potpuno neusklađena sa stvarnim potrebama i procesima rada.
Zato će tom pitanju biti posvećena posebna pažnja na ovogodišnjem zasedanju MOR, koje je počelo krajem prošlog meseca.
MOR će raditi na promociji uvođenja u radno zakonodavstvo zakona koji će preciznije i temeljnije regulisati rad od kuće, kakav poznajemo tek od ove pandemije. Nastojaće da, s jedne strane, nacionalni zakoni obuhvate rad od kuće, a s druge strane, da ova tendencija rada preko platformi postane deo radnih zakonodavstava.
Što se tiče srpskog zakonodavstva, rad od kuće se pominje u Zakonu o radu ali, prema rečima Kordinatora, „ni izbliza dovoljno detaljno i razrađeno kako je to sada potrebno u vreme pandemije“.
Odredbama čl.43. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – OUS, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) propisan je radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca.
Prema navedenim odredbama:
Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca.
Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.
Ugovor o radu koji se zaključuje u smislu stava 1. ovog člana, pored odredaba iz člana 33. ovog zakona, sadrži i:
1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;
2) način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;
3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;
4) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;
5) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;
6) druga prava i obaveze.
Osnovna zarada zaposlenog iz stava 1. ovog člana ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.
Odredbe ovog zakona o rasporedu radnog vremena, prekovremenom radu, preraspodeli radnog vremena, noćnom radu, odmorima i odsustvima primenjuju se i na ugovor o radu iz stava 1. ovog člana, ako drukčije nije određeno opštim aktom ili ugovorom o radu.
Količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana ne mogu se odrediti na način kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Za Srbiju su odvojili sredstva za angažovanje kolege eksperta iz sedišta MOR u Ženevi, koji je autor Vodiča za rad od kuće i koji bi mogao da pomogne prilikom zakonodavnog regulisanja te oblasti“, ukazao je Kordinator.
Pandemija je, inače, prilično poremetila rad ove specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija. Ovogodišnje, 109. zasedanje, koje je u toku, prvo je od njenog osnivanja, daleke 1919. godine, koje se održava bez fizičkog prisustva delegata i uz dvogodišnju pauzu, jer dok prošle godine po prvi put od Drugog svetskog rata zasedanje nije održano usled pandemije .
Zasedanje će u potpunosti biti onlajn i faktički trajati tokom više meseci do kraja ove kalendarske godine. Prvi deo skupa (maj, jun) je posvećen socijalnoj zaštiti i posledicama COVID-19 po svet rada, dok će se u drugom delu na jesen razmatrati – nejednakost i svet rada i veštine i doživotno učenje koje će se uklopiti i u nedelje obrazovanja u novembru i decembru.
Uprkos povremenim primedbama na rad ove organizacije, od toga da je proradnička do toga da je više naklonjena poslodavcima, predstavnici radnika snažno veruju u tripartizam MOR i mogućnost rešavanja brojnih pitanja uz saglasnost sa predstavnicima vlada i poslodavačkih organizacija.
I predstavnik te organizacije u Srbiji smatra da takve priče nemaju osnova, podsetivši da trećinu glasova pri usvajanju svake konvencije imaju radnici, odnosno sindikati.
MOR nema interes da bude nikome posebno naklonjen, jer bi mu takav stav praktično onemogućio usvajanje novih međunarodnih standarda rada, rekao je Protić, dodavši da, prilikom potpunog nesaglasja jednog bloka, sindikalaca ili poslodavaca, konvencija ne može da bude usvojena.
Istaknuto je da mora da postoji određeni nivo saglasnosti iz sva tri tabora, plus iz većine države kako bi konvencija bila usvojena. Oni u situacijama kada imaki saznanje o tome da neki novi standard kojeg predlažu nema dovoljnu podršku, umesto konvencije idu na usvajanje preporuke, za čije usvajanje je dovoljna manja podrška, ali ona kao takva nije obavezujuća za države članice.
Na ovogodišnjem zasedanju trebalo bi da bude izabran novi sastav Generalnog veća i čelni čovek MOR.
Za sada se iz redova poslodavaca kandidovao samo jedan čovek, iz Južne Afrike.
Kordinator sugeriše da se prilikom izbora obično gleda sa kog kontinenta dolazi kandidat, a ne iz čijih je redova.
Takođe se gleda interni sastav MOR, koliko visoko pozicioniranih direktora ima sa kog kontinenta, kako bi se napravio balans među regionima MOR.
Izvor: Sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije (www.sindikat.rs)
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze “Propis Soft“, redakcija Profi Sistem Com