Na današnjoj sednici Saveta za suzbijanje nasilja u porodici, potpredsednica Vlade Republike Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost podsetila je da su ove godine usvojeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti (“Sl. glasnik RS“, broj 52/2021), izrađena Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama („Sl. glasnik RS“, broj 47/2021) i da je, uz Zakon o sprečavanju nasilja u porodici („Sl. glasnik RS“, broj 94/2016), normativni okvir u ovoj oblasti značajno unapređen.
Posebno je istaknuto da ono što nedostaje i na čemu mora da se radi jeste uspostavljanje centralne evidencije o nasilju u porodici, kako bi se efikasnije pratila primena zakona.
Podsećanja radi, članom 32. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, regulisano je koji organi i o čemu vode evidenciju, kada su u pitanju podaci o sprečavanju nasilja u porodici.
„Nadležna policijska uprava vodi evidencije o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici i o izricanju i izvršenju hitnih mera i izvršenju mera zaštite od nasilja u porodici.
Evidencija policijske uprave sadrži:
1) podatke o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici (učesnici događaja, vreme, mesto, prikupljene izjave, okolnosti slučaja, podaci o mogućoj žrtvi i dr.);
2) podatke o prijavljenom mogućem učiniocu (ime, prezime, jedinstveni matični broj građana, adresa prebivališta ili boravišta, podatke o ranije određenim merama zaštite od nasilja u porodici);
3) podatke o proceni rizika i nazive organa kojima je procena rizika dostavljena;
4) podatke o izricanju hitnih mera (datum i broj naređenja o izricanju hitnih mera, njihovo trajanje i vreme početka njihovog trajanja);
5) podatke o produženju i izvršenju hitnih mera (broj i datum rešenja osnovnog suda o produženju hitnih mera, podaci o izvršenju hitnih mera);
6) podatke o izvršenju mera zaštite od nasilja u porodici.
Osnovni sud vodi evidenciju o svojim odlukama o predlozima za produženje hitnih mera i o određenim merama zaštite od nasilja u porodici.
Evidencija osnovnog suda o predlozima za produženje hitnih mera sadrži:
1) podatke o licu kome je produžena hitna mera (ime, prezime, jedinstveni matični broj građana, adresa prebivališta ili boravišta, podatke o ranije određenim merama zaštite od nasilja u porodici);
2) broj i datum rešenja kojim je produžena hitna mera;
3) broj i datum rešenja kojim je odbijen predlog da se produži hitna mera;
4) podatke o žalbi protiv rešenja donetog o predlogu za produženje hitnih mera;
5) podatke o odluci donetoj po žalbi.
Evidencija osnovnog suda o određenim merama zaštite od nasilja u porodici sadrži:
1) podatke o licu kome je određena mera zaštite od nasilja u porodici (ime, prezime, jedinstveni matični broj građana, adresa prebivališta ili boravišta, podatke o ranije određenim merama zaštite od nasilja u porodici);
2) podatke o odluci suda o određivanju mera zaštite od nasilja u porodici (broj i datum odluke, vrsta mere koja je određena i njeno trajanje);
3) podatke o žalbi na odluku suda o određivanju mera zaštite od nasilja u porodici;
4) podatke o odluci donetoj po žalbi;
5) podatke o produženju, odnosno prestanku mera zaštite od nasilja u porodici.
Osnovno javno tužilaštvo vodi evidenciju o predlozima za produženje hitnih mera i zahtevima za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici.
Evidencija osnovnog javnog tužilaštva sadrži:
1) podatke o licu za koje je predloženo produženje hitnih mera (ime, prezime, jedinstveni matični broj građana, adresa prebivališta ili boravišta, podatke o ranije određenim merama zaštite od nasilja u porodici);
2) podatke o produženju hitnih mera (datum i broj predloga za produženje hitnih mera, naziv suda kojem je predloženo produženje hitnih mera, odluka suda po predlogu javnog tužioca, podaci o odluci po žalbi);
3) podatke o podnošenju tužbe za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici;
4) vrsta mere zaštite od nasilja u porodici čije se određivanje traži;
5) podatke o odluci suda povodom tužbe za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici (broj i datum odluke, vrsta mere koja je određena i trajanje mere);
6) podatke o produženju i prestanku mere zaštite od nasilja u porodici.
Nadležni centar za socijalni rad vodi evidenciju o primeni individualnih planova zaštite i podrške žrtvi.
Evidencija centra za socijalni rad sadrži:
1) ime, prezime, jedinstveni matični broj građana i adresu prebivališta, odnosno boravišta žrtve;
2) podatke o individualnom planu zaštite i podrške žrtvi;
3) podatke o planiranim merama zaštite žrtve;
4) podatke o planiranim merama podrške žrtvi;
5) podatke o izvršiocima konkretnih mera zaštite i podrške i rokovima za njihovo preduzimanje;
6) podatke o planu praćenja i proceni delotvornosti planiranih i preduzetih mera.
Evidencije policijskih uprava, osnovnih sudova, osnovnih javnih tužilaštava i centara za socijalni rad vode se u elektronskom obliku i čine Centralnu evidenciju o slučajevima nasilja u porodici (u daljem tekstu: Centralna evidencija), koju vodi Republičko javno tužilaštvo.
Podaci mogu da se unesu u Centralnu evidenciju samo uz korišćenje odgovarajućih zaštićenih pristupnih šifri.
Podaci se čuvaju u evidencijama i u Centralnoj evidenciji deset godina i posle toga brišu.“
Zato je i naglašena potreba za formiranjem sveobuhvatnog registra koji bi sadržao sve podatke o učiniocu svih oblika nasilja prema ženama, čime bi se obezbedio kontinuitet u praćenju ponašanja nasilnika, što bi pomoglo u proceni rizika od svih oblika rodno zasnovanog nasilja i stvorilo uslove za preventivno delovanje.
S druge strane, kroz rad Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova predložena je izmena Porodičnog zakona (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005, 72/2011-dr. zakon i 6/2015), kojom izmenom bi bila ukinuta mogućnost sklapanja maloletničkih brakova, kao i inicijativu za izmenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, jer maloletnički brakovi treba da budu prepoznati kao nasilje.
Članom 23. Porodičnog zakona, dopušteno je sklapanja brakova maloletnim licima pod određenim uslovima:
„(1) Brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18. godinu života.
(2) Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.“
Članom 37. Porodičnog zakona, propisano je pod kojim uslovima se brak smatra rušljivim:
„(1) Brak je rušljiv ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda.
(2) Brak maloletnika ne mora se poništiti ako se zadovolje uslovi iz člana 23. stav 2. ovog zakona.“
Stavom 3. člana 3. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, definisano je šta se podrazumeva pod nasiljem u porodici:
„Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.“
Izvor: Izvod iz vesti preuzet sa sajta Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz programa “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com