Pored dnevnog i nedeljnog odmora, osuđenik ima pravo i na godišnji odmor, koji koristi u posebnim prostorijama zatvora i za to vreme prima naknadu za rad.
Rad osuđenika na izdržavanju kazne zatvora propisan je zakonom kao jedan od programa za njihovu bolju resocijalizaciju, ali i sticanje radnih sposobnosti, navika i stručnih znanja.
Pored niza prava u vezi s radom, Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, koji je počeo da se primenjuje od 1. septembra, predviđa i pravo na godišnji odmor, naknadu, pa čak i nagradu za postignute uspehe.
Rad osuđenika, međutim, ne uračunava se u radni staž, odnosno staž osiguranja.
Zakon propisuje da rad osuđenog mora biti svrsishodan i da ne sme biti ponižavajući, kao i da postizanje ekonomske koristi ne sme štetiti ostvarivanju svrhe tog rada.
Vrsta posla kojom će se baviti osuđenik tokom izdržavanja zatvorske kazne određuje se prema njegovim psihičkim i fizičkim sposobnostima, stručnim kvalifikacijama, izraženim željama i mogućnostima samog zatvora, a to procenjuje stručni tim zatvora.
Osuđeni može da se uposli u zatvoru ili van njega, s tim što zatvoru pripada tržišni iznos naknade za rad osuđenog.
Zakon predviđa mogućnost da se licu koje je prvi put osuđeno na kaznu do šest meseci zatvora omogući da rad obavlja na svom radnom mestu, na kojem je radio pre osude.
Osuđeni to može da zatraži molbom od direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, a on da mu odobri, ako za to postoje opravdani razlozi, a delo za koje je osuđen nije u vezi s poslovima koje obavlja na radnom mestu.
Protiv odluke direktora Uprave osuđeni ima pravo da uloži žalbu sudiji za izvršenje.
Zakon je propisao da radno vreme osuđenika može trajati do 40 časova nedeljno, a izuzetno i duže. Izvan tog radnog vremena osuđeni može da se uposli još najduže dva sata dnevno, na održavanju čistoće i drugim tekućim poslovima u zatvoru.
Osuđeni ima pravo na naknadu za rad koja se isplaćuje jednom mesečno.
Ta naknada, shodno Zakonu, može da iznosi najmanje 20 odsto od najniže cene rada u Srbiji, s tim što se za duži rad od punog radnog vremena uvećava za 50 odsto, a utvrđuje je direktor Uprave.
Na tu naknadu ne plaćaju se porezi i doprinosi.
Kad je reč o novčanim nagradama za uspehe u radu, o njima odlučuje upravnik zatvora, a najviši iznos nagrade utvrđuje direktor Uprave.
Zakon predviđa da osuđenik može slobodno da raspolaže zarađenom sumom, kao i da određeni procenat naknade i nagrade stavi na štednju.
Osim zaštite na radu koju predviđaju propisi, osuđeni ima pravo na odmore u skladu sa Zakonom o radu.
Pored dnevnog i nedeljnog odmora, osuđenik ima pravo i na godišnji odmor, koji se koristi u posebnim prostorijama zatvora i tokom njega prima naknadu za rad kao da radi.
Zakon je predvideo da osuđena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće, porođaja i materinstva, shodno Zakonu o radu.
Kad je reč o intelektualnoj svojini, stvorenoj za vreme izdržavanja kazne zatvora, osuđenom pripadaju sva prava, shodno zakonu koji uređuje prava na intelektualnu svojinu.
Izvor: Politika.