Predlog izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju

Na sajtu Narodne skupštine objavljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju. U obrazloženju ovog predloga navedeno je:

„Posle skoro tri godine primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju (Službeni glasnik RS br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje) (u daljem tekstu: „Zakon“), uočene su određene nejasnoće u sadržini zakona  koje se nisu mogle prevazići tumačenjem normi, već se moralo pristupiti izmenama zakona.

Izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju imaju za cilj i rešavanje problema koji nastaju u praksi primenom ovog zakona. Prvenstveno su otklonjeni određeni nedostaci u pojedinim članovima zakona koji su sadržali nepotpune, nedovoljno jasne ili kontradiktorne norme. Takva je norma koja govori o izvršenju kada se posle sticanja založnog prava promeni vlasnik nepokretnosti kao i odredba koja govori o zabrani ukidanja prvostepenog rešenja i upućivanje predmeta na ponovno rešavanje.

Jedna od najvažnijih novina je ona koja predviđa da se jedina nepokretnost fizičkog lica ne može prodati radi namirenja potraživanja iz komunalnih i srodnih usluga, ukoliko je potraživanje manje od 5.000,00 eura u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga za izvršenje. Takođe, izmenjena su pravila o izuzimanju od izvršenja i ograničenjima izvršenja tako što su značajno uvećani pragovi zarada, plata kao i penzija, odnosno iznosi koji su zaštićeni od mogućnosti izvršenja čime će se sprečiti da izvršenje ugrozi osnovne potrebe za život izvršnog dužnika. Detaljno je razrađeno i pojačano načelo srazmere i u drugim delovima Zakona, a ove izmene imaju za cilj sprečavanje mogućnosti da se unovčava imovina izvršnog dužnika značajne vrednosti radi namirenja bagatelnog ili nezrazmerno manjeg iznosa potraživanja izvršnog poverioca.

Kada je reč o antikoruptivnim merama, Predlog izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju je prepoznao potrebu da se u ovom delu značajno interveniše u samom tekstu zakona. Pojačano je i pravilo o tome ko ne može biti kupac u postupku izvršenja, tako što su javni izvršitelji, njihovi zamenici i pomoćnici, kao i druga lica zaposlena kod javnog izvršitelja u potpunosti izuzeti od ove mogućnosti, bez obrzira da li postupaju u konkretnom predmetu ili ne.

Predlog je pošao i od zadatka da se mora onemogućiti multiplikovanje troškova u postupku izvršenja. Zato su, najpre, uneta dva pravila koja onemogućavaju izvršne poverioce da naplate troškove postupka u situaciji kada protiv istog dužnika podnose više predloga za izvršenje po više različitih osnova koji su mogli istovremeno da se namiruju ili u slučaju „cepanja“ potraživanja po osnovu glavnice, kamate i troškova postupka. U svim ovim slučajevima, izvršni poverioci mogu svoje pravo ostvariti u jednom izvršnom postupku, pa čak i da to ne učine (nego namirenje ostvaruju u više postupaka) imaće pravo na naknadu troškova samo za jedan postupak. Dodatno, Predlog će omogućiti značajno manje troškove u tzv. „budžetskim“ predmetima u kojima se kao izvršni dužnik označava Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno direktni i indirektni budžetski korisnici, imajući u vidu da je pre predloga za izvršenje izvršni poverilac dužan da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti Ministarstvo finansija najmanje 30 dana pre podnošenja predloga za  izvršenje čime će se produžiti mogućnost za dobrovoljnim namirenjem obaveze. Takođe, smanjenje troškova u ovim predmetima će se ogledati i u smanjenju naknada za javne izvršitelje i to kroz izmene Javnoizvršiteljske tarife.

Posebna pažnja je posvećena rešavanju problema koji postoje u pogledu javnih nadmetanja koje se održavaju u postupku izvršenja. Problem će biti razrešen uvođenjem elektronskog javnog nadmetanja koje će onemogućiti svaki vid zloupotreba i značajno povećati cene po kojima se predmeti izvršenja prodaju u izvršnom postupku. Naime, velika većina članova radne grupe se slaže u jednom, a to je da je javna aukcija kao centralna faza prodaje nepokretnosti najslabija karika i da sada već godinama vlada nedopustiva praksa koja se ogleda u postojanju jednog jako uskog kruga pravnih odnosno fizičkih lica koji figuriraju kao kupci nepokretnosti koje se prodaju na javnoj aukciji u izvršnim postupcima u celoj zemlji. Tajna njihovog uspeha ne leži u vanrednim sposobnostima nadmetanja, već u nezakonitim metodama kojima se služe ne bili pribavili nepokretnost. Nažalost, u tome su im pomogale i odredbe starog i novog Zakona. Javna je tajna da se potencijalni kupci fizički ili posredno na neki drugi način motivišu da odustanu od učestvovanja na aukciji pre njenog početka. Ukoliko pak, ovaj metod ne uspe, pribegava se drugom koji se ogleda u fiktivnom nuđenju znatno visoke cene uz poznati scenario kasniji odustanak najboljeg ponuđača i prodaju drugom najboljem ponuđaču. U vezi sa iznetim pred radnu grupu postavilo se niz pitanja i to:

– da li javno nadmetanje prema načinu na koju je propisano po važećem Zakonu  omogućava ravnopravno učestvovanje i slobodnu i otvorenu konkurenciju svih zainteresovanih strana;

– da li je i na koji način moguće obezbediti transparentan i pošten postupak javnog nadmetanja;

– da li se svi interesenti mogu adekvatno informisatio o svim relevatntim informacijama koje se odnose na postupak javnog nadmetanja;

– kao i da li ovakav trenutni postupak omogućava postizanje najpovoljnije cene.

Stav je da samo razvijanje elektronske platforme kao jedine adrese za javno nadmetanje svih potencijalnih interesenata sa primenjivim zaštitnim merama sprečava zloupotrebe.“

U predlogu je navedeno da bi ove izmene trebalo da počnu da se primenjuju od 1. januara 2020. godine.

Izvor: Sajt Narodne skupštine (www.parlament.gov.rs).