Na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije objavljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama (u daljem tekstu: Predlog).
U obrazloženju Predloga kao razlozi za donošenje zakona navode se uočene pravne praznine i nedovoljno jasne norme koje koje stvaraju teškoće u primeni zakona.
Naime, Zakonom o vodama („Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/18 – dr. zakon), sistemskim zakonom u oblasti upravljanja vodama, uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljištem, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem tog zakona, kao i druga pitanja značajna za upravljanje vodama.
Dosadašnja primena Zakona o vodama, kao i analiza odredaba Zakona o vodama u pogledu kojih je bilo zahteva za davanje mišljenja, odnosno podnetih inicijativa za izmenu istih, ukazala je na postojanje određenih pravnih praznina ili nedovoljno jasnih normi tog zakona koje stvaraju teškoće u njegovoj primeni, te je stoga, u cilju otklanjanja uočenih nedostataka i unapređenja rešenja tog zakona, potrebno precizirati pojedine odredbe tog zakona, odnosno pojedina rešenja predviđena tim zakonom izmeniti ili predvideti nova rešenja.
Takođe, razlozi zbog kojih se predlaže donošenje ovog zakona sadržani su i u neophodnosti usklađivanja odredaba Zakona o vodama sa odredbama:
–Zakona o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS”, br. 36/15, 44/18 – dr. zakon i 95/18),
–Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje),
– Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS”, br. 65/13, 13/16, 98/16 – US, 91/19 i 91/19 – dr. zakon),
–Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, broj 87/18) i
– Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 – dr. zakon, 108/16, 113/17, 95/18 i 153/20).
Dalje se navodi da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS”, broj 113/17) propisano je da se pravni režim vodnog zemljišta u javnoj svojini uređuje posebnim zakonom, dakle Zakonom o vodama. Imajući u vidu tu odredbu Zakona o javnoj svojini Vlada je donela Uredbu o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i ustupanja iskorišćavanja drugih imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pisanih ponuda („Službeni glasnik RS”, broj 16/18), čijom odredbom člana 2. stav 6. je propisano da se odredbe te uredbe ne primenjuju, pored ostalog, na postupke davanja u zakup vodnog zemljišta.
Takođe, stupanjem na snagu te uredbe prestala je da važi Uredba o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanja u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda („Službeni glasnik RS”, br. 24/12, 48/15, 99/15, 42/17 i 94/17), na osnovu koje su javna vodoprivredna preduzeća sprovodila postupak davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini. U skladu sa Zakonom o javnoj svojini koji propisuje da se stvari u javnoj svojini izuzetno mogu dati u zakup neposrednom pogodbom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje, uredbom koju su primenjivala javna vodoprivredna preduzeća, a koja je prestala da važi, je bilo propisano da se nepokretne stvari u javnoj svojini, dakle i vodno zemljište, daju u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, a izuzetno neposrednom pogodbom.
Imajući u vidu odredbe čl. 2. stav 2. i člana 14. st. 2. i 3. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao i da Zakon o vodama propisuje slučajeve obrade podataka o ličnosti (u postupku izdavanja licence za poslove, u postupku izdavanja vodnih akata, u postupku vođenja vodne knjige i vodnih registara, u postupku izdavanja službene legitimacije vodnim inspektorima), da propisuje obavezu javnim vodoprivrednim preduzećima da dostave ministarstvu nadležnom za poslove vodoprivrede vodne registre, odnosno da ne sadrži odredbe o obradi podataka o ličnosti u postupku davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, to se ovim zakonom vrši usklađivanje odredaba Zakona o vodama sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, odnosno propisuju se svrhe obrade podataka o ličnosti u postupku davanja vodnog zemljišta u javnoj svojini u zakup, u postupku izdavanja licence, u postupku izdavanja vodnih akata, u postupku vođenja vodne knjige i vodnih registara i u postupku izdavanja službene legitimacije vodnim inspektorima, lica koja vrše obradu podataka o ličnosti, kao i vrsta podataka o ličnosti koji su predmet obrade u postupku davanja vodnog zemljišta u javnoj svojini u zakup vodeći računa da, u skladu sa načelom „ograničenja u odnosu na svrhu obrade” i načelom „minimizacija podataka”, podaci koji su predmet obrade budu primereni, bitni i ograničeni samo na ono što je neophodno za postizanje ovim zakonom propisanih svrha obrade podataka o ličnosti.
Podsećamo, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti je propisano da odredbe posebnih zakona kojima se uređuje obrada podataka o ličnosti moraju biti u skladu sa ovim zakonom.
Kako Zakon o vodama ne sadrži odredbu koja propisuje da se izuzetno neposrednom pogodbom vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup, to se ovim zakonom, radi otklanjanja problema u primeni Zakona o vodama, menja član 10b Zakona o vodama, te se izmenjenim članom, pored ostalog, propisuje da se vodno zemljište izuzetno daje u zakup neposrednom pogodbom u slučajevima: kada je to propisano posebnim zakonom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje, direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, izabranom izvođaču radova, radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju koji su kao takvi, na predlog ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva, određeni aktom Vlade, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Pored navedenog, ovim zakonom se propisuje i da se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup neposrednom pogodbom za plutajuće objekte koji su postavljeni na vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda, do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ovim zakonom se propisuje da se vodno zemljište u javnoj svojini koje se daje u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, a koje se nalazi na zaštićenom području ili području ekološke mreže, daje u zakup po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine
Vrši se dopuna Zakona o vodama propisivanjem da se i u postupku izdavanja vodnih uslova van postupka objedinjene procedure pribavljanju mišljenja relevantnih pravnih lica.
Ovim zakonom, u cilju unapređenja rešenja, se propisuje da nadzor nad radom pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave i javnog vodoprivrednog preduzeća u vršenju poverenih poslova utvrđenih Zakonom o vodama obavljaju organi državne uprave iz čijeg su delokruga poslovi koji su povereni.
Imajući u vidu da odredbe Zakona o vodama koje se odnose na nalaganje mera usmenim rešenjem od strane vodnog inspektora i inspektora za zaštitu životne sredine, rokove za izjavljivanje žalbe protiv rešenja vodnog inspektora, sanitarnog inspektora i inspektora za zaštitu životne sredine i suspenzivno dejstvo žalbe izjavljene protiv rešenja inspektora nisu usaglašene sa odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru koje uređuju ta pitanja, to se ovim zakonom kroz izmene i dopune čl. Zakona o vodama vrši usaglašavanje odredaba Zakona o vodama sa odredbama Zakonom o inspekcijskom nadzoru.
Iako Zakon o vodama sadrži odredbe koje uređuju posebne upravne postupke isti ne sadrži odredbe koje, u slučaju kada se odredbe tog zakona razlikuju od odredaba drugih zakona, kako onih koji u odnosu na njih predstavljaju lex specialis, tako i onih koji su u odnosu na njih lex generalis, predviđaju isključivu primenu Zakona o vodama. Međutim, iako Zakonom o vodama nije isključena supsidijarna primena Zakona o opštem upravnom postupku, isti ne sadrži odredbu koja upućuje na supsidijarnu primenu tog zakona, što može da dovede do pogrešnog zaključka da se kod tih posebnih upravnih postupaka ne primenjuju supsidijarno odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Stoga se ovim zakonom dopunjuje Zakon o vodama sa jednom odredbom koja će na opšti način uputiti na supsidijarnu primenu tog zakona.
Radi usklađivanja Zakona o vodama sa Zakonom o prekršajima, brišu odredbe Zakona o vodama kojima je propisano da vodni inspektor na licu mesta može naplatiti novčanu kaznu, imajući u vidu da se radi o kaznama u rasponu.
Podsetimo, čl. 168. stav 1 Zakona o prekršajima je propisano da se prekršajni nalog izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu.
O ovim i drugim izmenama, razlozima za donošenje izmena kao i ciljevim akoji se njima žele postići, možete se informisati uvidom u tekst Predloga zakon ana sajtu Narodne skupštine Republike Srbije.
Izvor: Izvod iz obrazloženja preuzet sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, redakcija Profi Sistem Com