Zaštitnik građana dostavio je danas medijskim udruženjima i asocijacijama Predlog sporazuma o saradnji u oblasti uspostavljanja Platforme radi zaštite i unapređenja bezbednosti novinara između Zaštitnika građana i Partnera, koji je sačinio posle niza sastanaka i konsultacija sa novinarima iz Beograda i unutrašnjosti Srbije.
Zaštitnik građana je dokument dostavio medijskim udruženjima i asocijacijama radi dobijanja dodatnih sugestija na konačan tekst sporazuma. Sporazum će se naknadno potpisati u cilju zajedničkog interesa obostrane saradnje i sveobuhvatnog evidentiranja napada i pritisaka na novinare i medijske radnike, a zbog potrebe uspostavljanja efikasnijeg mehanizma zaštite njihove bezbednosti.
Po sporazumu pokrenuće se prva onlajn platforma u Srbiji u kojoj će se evidentirati svaki pojedinačni slučaj ugrožavanja bezbednosti i svaki oblik pritiska na novinare i medijskih radnika. Platforma će doprineti i delotvornijem postupanju nadležnih državnih organa u slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara.
Na izradi metodologije prikupljanja, verifikacije, klasifikacije, analize i prezentacije podataka o ugrožavanju bezbednosti novinara angažovaće se Radna grupa sastavljena od tima stručnjaka iz reda novinara, medijskih radnika, predstavnika Zaštitnika građana i relevantnih stručnjaka.
Zaštitnik građana se početkom aprila sastao sa predstavnicima udruženja i asocijacija novinara iz Srbije, kao i sa novinarima štampanih i elektronskih medija u cilju razrade ideje o pokretanju onlajn platforme za evidenciju napada na novinare, od pritisaka do fizičkih napada, nasrtaja na imovinu i na život, s obzirom da u Srbiji ne postoji jasna slika koji napad kako da se definiše, što dovodi do situacije da svako tumači i evidentira napade na svoj način: i tužilaštva, i sudovi, i policija, kao i novinarska udruženja i nevladine organizacije.
Definisanjem pojmova i evidencijom napada na novinare na osnovu tih pojmova na onlajn platformi, prema navodima Zaštitnika građana, dobili bismo jedinstvenu i preciznu evidenciju svih oblika pritisaka i napada na novinare u Srbiji.
Nadležnost Zaštitnika građana definisana je odredbama čl. 17-23. Zakona o zaštitniku građana (“Sl. glasnik RS”, br. 79/2005 i 54/2007):
Nadležnost
Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave, ako se radi o povredi republičkih zakona, drugih propisa i opštih akata.
Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave.
Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava
Zaštitnik građana ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.
Zaštitnik građana je ovlašćen da Vladi odnosno Skupštini podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata, ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u propisima, kao i da inicira donošenje novih zakona, drugih propisa i opštih akata, kada smatra da je to od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava građana.
Vlada, odnosno nadležni odbor Skupštine, su obavezni da razmatraju inicijative koje podnosi Zaštitnik građana.
Zaštitnik građana je ovlašćen da u postupku pripreme propisa daje mišljenje Vladi i Skupštini na predloge zakona i drugih propisa, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana.
Zaštitnik građana je ovlašćen da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata.
Zaštitnik građana je ovlašćen da javno preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava građana, odnosno da inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu uprave koji je neposredno odgovoran za učinjenu povredu i to ako iz ponovljenog ponašanja funkcionera ili zaposlenog proizilazi namera da odbijaju saradnju sa Zaštitnikom građana ili ako se utvrdi da je učinjenom povredom građaninu pričinjena materijalna ili druga šteta većih razmera.
Ako nađe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela, Zaštitnik građana je ovlašćen da nadležnom organu podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka.
Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana i da mu omoguće pristup prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu, a koji su od značaja za postupak koji vodi odnosno za ostvarenje cilja njegovog preventivnog delovanja, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom.
Zaštitnik građana ima pravo da obavi razgovor sa svakim zaposlenim u organu uprave kada je to od značaja za postupak koji vodi.
Zaštitnik građana, odnosno zamenik Zaštitnika građana je dužan da i nakon prestanka funkcije čuva kao tajnu podatke do kojih dođe u vršenju svoje funkcije.
Obaveza čuvanja tajne odnosi se i na zaposlene u stručnoj službi Zaštitnika građana.
Zaštitnik građana ima pravo nesmetanog pristupa zavodima za izvršenje sankcija i drugim mestima na kojima se nalaze lica koja su lišena slobode, kao i pravo da sa tim licima razgovara nasamo.
Predsednik Republike, predsednik i članovi Vlade, predsednik Skupštine, predsednik Ustavnog suda i funkcioneri u organima uprave dužni su da prime Zaštitnika građana na njegov zahtev najkasnije u roku od 15 dana.
Izvor: Izvod iz Zakona preuzet iz programa “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Sajt Zaštitnika građana Srbije (www.ombudsman.rs).