Na sajtu Narodne skupštine objavljen je Predlog zakona o fiskalizaciji. Ovim zakonom bi, ukoliko bude usavojen, trebalo da bude uređen predmet fiskalizacije, postupak fiskalizacije preko elektronskog fiskalnog uređaja, sadržaj fiskalnog računa, određuju se obveznici fiskalizacije i uređuju druga pitanja od značaja za fiskalizaciju. Fiskalizacija je skup mera i postupaka koje sprovode obveznici fiskalizacije kako bi se omogućila efikasna kontrola ostvarenog prometa na malo posredstvom elektronskih fiskalnih uređaja
Razlozi za donošenje ovog zakona, prema predlagaču su sledeći:
S obzirom na to da je važeći Zakon o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS”, br. 135/04 i 93/12) u primeni od 1. januara 2005. godine, da je od uvođenja sadašnjeg sistema fiskalizacije proteklo 15 godina, a da je u međuvremenu tehnologija koja se može primeniti u ovoj oblasti značajno napredovala, to je nakon izvršene detaljne analize postojećeg sistema fiskalizacije i uočenih nedostataka, ustanovljeno da postoji potreba za njegovim unapređenjem, a sve u cilju stvaranja uslova za suzbijanje sive ekonomije, efikasnije kontrole i bolje naplate poreza. Pored toga, kako je borba protiv sive ekonomije jedan od strateških ciljeva Vlade, mera unapređenja sistema fiskalizacije i proširenja obuhvata fiskalizacije predviđena je i Nacionalnim programom za suzbijanje sive ekonomije sa Akcionim planom za sprovođenje Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije („Službeni glasnik RS”, broj 27/19).
Naime, nakon sveobuhvatne analize postojećeg sistema fiskalizacije, utvrđivanja stepena neusaglašenosti istog sa razvojem novih tehnologija i rešenja koja su implementirana u međunarodnoj praksi, mogu se izdvojiti najznačajniji nedostatci važećeg modela fiskalizacije, kao što su: da je fiskalna oprema uvedena pre više od 15 godina, a da je tehnologija u ovoj oblasti u međuvremenu značajno napredovala; komplikovan, dugotrajan i veoma skup proces sertifikacije fiskalnih kasa i štampača; proces fiskalizacije i defiskalizacije fiskalnih kasa traje dugo i zahteva fizičko prisustvo poreskog inspektora i ovlašćenog servisera, sa dosta administracije. Pored toga, svi evidentirani prometi su na mestu prodaje u fiskalnoj memoriji; samo zbirni podaci na nivou dnevnog izveštaja se upisuju u fiskalnu memoriju, prenose se u Poresku upravu periodično; verodostojnost računa može da se provere samo na mestu prodaje na kontrolnoj traci; podaci u postojećem sistemu do smeštanja u fiskalnu memoriju su nedovoljno bezbedni. Takođe, Poreska uprava ne može efikasno da analizira primljene podatke; podaci stižu periodično, inspektori imaju puno poteškoća kod pregleda podataka na mestu prodaje; količina računa koji se čuvaju na kontrolnim trakama veoma brzo raste, čuva se često u neadekvatnim uslovima i oštećuje se; komplikovano je doći do podataka za neki određeni period jer treba fizički pronaći određenu kontrolnu traku a zatim vizualno tražiti određeni podatak. Pored toga, raspoloživ broj poreskih inspektora za kontrolu velikog broja poreskih obveznika nije dovoljan; značajni troškovi redovnog i vanrednog servisa i potrošnog materijala koji opterećuju poreske obveznike; GPRS koji ne može da ispuni veće zahteve za prenos podataka, kao i fiskalna disciplina svih učesnika u fiskalizaciji koja je vremenom opala.
Imajući u vidu navedeno, predloženi Zakon o fiskalizaciji trebalo bi da otkloni pomenute nedostatke sadašnjeg modela fiskalizacije i da dovede do efikasnije kontrole svih isporuka dobara i pruženih usluga na malo, uključujući i primljene avanse za budući promet dobara i usluga na malo. Novim sistemom fiskalizacije stvaraju se uslovi Poreskoj upravi za efikasnije praćenje i kontrolu poreskih obveznika kod kojih postoji rizik od izbegavanja plaćanja poreza, kao i povećanje broja poreskih kontrola u samom sedištu poreskog organa, čime se smanjuje potreba za terenskim kontrolama. Novi model fiskalizacije predviđa sveobuhvatni obim fiskalizacije, s tim da je izuzetno moguće pojedine delatnosti izuzeti od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja samo u posebno opravdanim slučajevima.
Pored navedenog, predloženo zakonsko rešenje će otkloniti uočene nedostatke sadašnjeg sistema fiskalizacije (postupak fiskalizacije/defiskalizacije fiskalnih kasa, redovno servisiranje, čuvanje kontrolnih traka i dr.), čime se smanjuju troškovi poslovanja, ukida nepotrebno administriranje i stvara bolji poslovni ambijent.
Donošenje predloženog zakona zasniva se na potrebi da se uspostavi sistem koji će osigurati da se svaki promet dobara i usluga na malo, kao i svaki primljeni avans za budući promet dobara i usluga na malo evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja.
Prema tome, osnovni ciljevi uspostavljanje novog sistema fiskalizacije su:
1. Efikasna kontrola svih isporuka dobara i usluga, uključujući i primljene avanse za budući promet dobara i usluga na malo, što će značajno doprineti smanjivanju sive ekonomije u ovoj oblasti i boljoj naplati poreza.
2. Stvaranje uslova Poreskoj upravi za efikasno praćenje i kontrolu poreskih obveznika kod kojih postoji rizik od izbegavanja plaćanja poreza, kao i povećanje broja poreskih kontrola u samom sedištu poreskog organa, čime se smanjuje potreba za terenskim kontrolama, a što je jedan od osnovnih nedostataka postojećeg sistema fiskalizacije.
3. Proširenje obuhvata fiskalizacije na sve obveznike poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i sve obveznike poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, koji vrši promet na malo, pri čemu je predloženo da je izuzetno moguće pojedine delatnosti izuzeti od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja samo u posebno opravdanim slučajevima.
4. Smanjivanje troškova obveznika fiskalizacije i proizvođača, odnosno dobavljača elektronskih fiskalnih uređaja za evidentiranje prometa koji se odnose na administrativne procedure i sredstava koje je potrebno izdvojiti u ove svrhe.
Izvor: Izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.