Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru sadržani su u potrebi da se reše problemi koji su uočeni u dosadašnjoj primeni zakona, da se pojednostavi procedura upisa u katastar nepokretnosti na osnovu odluka sudova i drugih nadležnih organa donetih pre 8. juna 2018. godine, kada je stupio na snagu Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, i privatnih isprava koje su overili sudovi pre početka uvođenja u naš pravni sistem javnog beležništva (stare isprave), kao i da se otvore nove mogućnosti upisa kroz liberalizaciju strogih formalnih uslova za upis u katastar u određenim situacijama, kako bi se uspostavio ažuran katastar u kojem će biti upisane sve nepokretnosti sa upisanim imaocima prava na nepokretnostima.
Nasleđeni problemi, koji postoje u oblasti nepokretnosti i prava na njima, koja je predmet uređenja velikog broja drugih zakona, od kojih su neki doneti pre više decenija u uslovima sasvim drugačijeg društveno-ekonomskog uređenja i nivoa tehnološkog razvoja, sa određenim preplitanjima i kolizijama zakonskih odredaba, kao i manjkavost isprava koje se odnose na sticanje prava, a koje su sačinjene u prethodnom periodu („stare isprave”), imaju za posledicu dugotrajnost odlučivanja u postupku upisa na osnovu takvih isprava, a veoma često i nemogućnost upisa imaoca prava na nepokretnosti. Problemi su, pre svega, formalne prirode, odnose se na specifične katastarske uslove za upis: označenje nepokretnosti, označenje lica, klauzula pravnosnažnosti odn. izvršnosti, izjava o dozvoli upisa (clausula intabulandi) i najveći deo tih problema nije vezan za spornu prirodu pravnih odnosa na nepokretnosti. Među nasleđenim problemima, u praksi je uočeno da se neki tipovi formalnih problema ponavljaju i da su dovoljno učestali da bi njihovo prepoznavanje i liberalnije regulisanje moglo rešiti najveći deo nasleđenih problema.
Iz tog razloga, potrebno je pojednostaviti proceduru upisa u katastar na osnovu takvih isprava, kao i predvideti slučajeve u kojima je celishodno da se propišu izuzeci od opštih uslova za upis, kako bi se građanima, privrednim subjektima, jedinicama lokalne samouprave i njihovim organima omogućio upis prava na nepokretnostima, bez prethodnog rešavanja imovinsko-pravnih odnosa u sudskim postupcima, koje često nije ni moguće pokrenuti zbog nedostatka pasivne legitimacije. Navedeni problemi se odnose na situacije kada isprava o sticanju nepokretnosti, koja je stara preko 20 godina, ne sadrži označenje nepokretnosti prema podacima katastra nepokretnosti – površina nepokretnosti je manja od površine upisane u katastru, ne slažu se podaci o licu iz isprava koje su priložene kao dokaz o kontinuitetu sa upisanim 9 prethodnikom; isprava ne sadrži izjavu o dozvoli upisa ili je dozvola upisa uslovljena potvrdom o isplati kupoprodajne cene, a ta dokumenta stranka ne može da pribavi, jer upisani imalac prava više nije u životu, odnosno pravno lice je prestalo da postoji, a nema univerzalnog pravnog sukcesora; odluka na osnovu koje se traži upis ne sadrži klauzulu pravnosnažnosti; upotrebna dozvola za objekat se ne može pronaći; prenos prava korišćenja građevinskog zemljišta u državnoj svojini u vreme zaključenja ugovora je bio zakonom ograničen. Takođe, u praksi se često dešavalo da nadležni organ ne dostavi službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar, rešenje o izuzimanju zemljišta iz poseda korisnika, te lice označeno u tom rešenju više nije upisano u katastar nepokretnosti, iz kog razloga na osnovu takvog rešenja nije moguć upis jedinice lokalne samouprave za imaoca prava u katastar, jer isprava ne dokazuje kontinuitet sa upisanim prethodnikom.
Regulisanje ovih posebnih slučajeva ne bi zadiralo u oblast bespravno izgrađenih objekata jer bi obuhvatalo samo objekte koji su izgrađeni u skladu sa građevinskom dozvolom, ali imaju drugu vrstu nedostataka u ispravama za upis. Predloženi posebni slučajevi bi predstavljali značajan mehanizam koji bi se nadopunjavao sa postupkom ozakonjenja i eventualnim budućim propisima o bespravno izgrađenim objektima i zajedno sa njim doveo do sveobuhvatnog rešenja za ukupno 4.784.569 objekata koji, prema evidenciji Republičkog geodetskog zavoda, nisu upisani u katastar nepokretnosti. Nadalje, ovaj zakon treba da reši problem u vezi sa obnovom katastra nepokretnosti na osnovu komasacionog premera, jer postoje kašnjenja i zastoji u obnavljanju katastra nepokretnosti nakon sprovedene komasacije, iako su sva rešenja o raspodeli komasacione mase postala pravnosnažna i učesnici komasacije ušli u posed na novonastalim parcelama. Predloženo je ukidanje postupka izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima, kao jedne od faza tog postupka, budući da je postala bespredmetna od 3. marta 2020. godine, kada je odlučeno da se u katastru nepokretnosti ne sprovode promene na nepokretnostima u komasacionom području dok traje postupak komasacije, već sve primljene zahteve za upis u katastar nepokretnosti služba za katastar dostavlja komisiji za komasaciju, na dalju nadležnost.
U dosadašnjoj praksi uočeni su problemi u radu pojedinih geodetskih organizacija. U proteklom periodu, od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS”, broj 92/23), kojim su izmenjene pojedine odredbe važećeg zakona koje se odnose na nadzor nad radom geodetskih organizacija i mere koje je ovlašćen da preduzme inspektor, Republički geodetski zavod je intenzivirao aktivnosti usmerene na unapređenje sistema kontrole rada geodetskih organizacija, znatno je pooštrena kontrola rada i povećan obim odgovornosti geodetskih organizacija kroz različita sistemska unapređenja rada u okviru državnog premera i katastra. Međutim, i pored toga, veliki broj geodetskih organizacija i dalje ne postupa u skladu sa zakonom, drugim propisima, standardima i tehničkim normativima. Tokom 2024. godine sprovedeno je 149 nadzora, izrečeno je 943 mere (37% preventivne, 63% korektivne), podneto 48 predloga za oduzimanje licenci za rad geodetskih organizacija i 10 predloga za oduzimanje ličnih licenci, doneto 58 rešenja o zabrani rada i 12 zahteva za prekršajne postupke. Tokom 2025. godine, do septembra meseca, oduzeta je licenca za 18 geodetskih organizacija, podneto je četiri prekršajnih prijava i izvršeno oduzimanje ličnih licenci za četiri geodetska stručnjaka. Poseban problem predstavlja činjenica da se, i nakon što geodetskoj organizaciji istekne period zabrane izvođenja geodetskih radova i licenca ponovo bude aktivirana, u kratkom vremenskom periodu ponovo javljaju značajni propusti u radu. Ovakvo ponavljanje istih ili sličnih nepravilnosti ukazuje 10 na ozbiljne sistemske probleme, nepoznavanje propisa, nezainteresovanost, odnosno neprofesionalnost u radu, te je neophodno propisivanje strožijih disciplinskih mera, uključujući i trajno oduzimanje licence u slučaju ponovljenih težih povreda propisa. Uočen je i problem koji se javlja u praksi zbog neefikasnosti postupka odlučivanja po žalbama izjavljenim na rešenja Republičkog geodetskog zavoda o geodetskim licencama i licencama za rad geodetskih organizacija, koji se vodi u ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva, koja se ogleda u predugom trajanju žalbenog postupka. Iz tog razloga, predloženo je da žalba izjavljena na rešenja o navedenim licencama ne odlaže izvršenje rešenja.
Izvor: izvod iz obrazloženja preuzet sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.