Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenio je danas da Predlog zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada koji je u proceduri u Skupštini Srbije, može povrediti privatnost lica.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenio je danas da Predlog zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada koji je u proceduri u Skupštini Srbije, može povrediti privatnost lica, odnosno zaštitu podataka o ličnosti.
Poverenik je apelovao na Vladu, kao predlagača, i na poslanike, da u postupku usvajanja Zakona još jednom s punom pažnjom odgovorno ocene opravdanost predložena rešenja, opredeljujući se za ona kojima se željeni ciljevi mogu postići bez ugrožavanja privatnosti građana, i uz što manji rizik za njihove lične podatke.
“Predlogom Zakona predviđeno je uvođenje u naš pravni sistem potpuno novih instituta, kao što su upravnik i profesionalni upravnik, kojima se u okviru širokih ovlašćenja u postupanju i upravljanju zgradom, između ostalog poverava uspostavljanje i vođenje evidencije o svim vlasnicima posebnih delova, svim vlasnicima samostalnih delova i svim licima kojima su zajednički ili posebni delovi zgrade izdati u zakup, odnosno na korišćenje po nekom drugom osnovu”, navedeno je u saopštenju.
Predviđeno je da vlasnici posebnih delova zgrade imaju obavezu da, pod pretnjom izvršenja prekršaja i plaćanja visokih novčanih kazni, upravnike i profesionalne upravnike obaveste o ugovoru o zakupu i o zakupcima.
“Iz teksta Predloga nije jasno šta je sve svrha obrade tih podataka, da li će se i kome dostavljati ti podaci i kako će se oni čuvati. Dodatne nejasnoće stvaraju informacije koje se pojavljuju u medijima, a za koje nije jasno ko je njihov izvor i da li su tačne, ali nisu demantovane od strane nadležnih. U medijima je objavljena informacija da će upravnici dostavljati javnim izvršiteljima podatke o licima koja nisu platila troškove održavanja zgrade”, navedeno je u saopštenju.
Poverenik podseća da je pravo na zaštitu podataka o ličnosti Ustavom zagarantovano pravo, i da pravni osnov za obradu podataka može biti ili izričito zakonsko ovlašćenje, ili pristanak lica čiji se podaci obrađuju.
On je naveo da se podataci mogu dostavljati drugim pravnim subjektima “samo ako je to propisano zakonom, ili ako postoji pristanak lica, naravno, uz jasno određenu i dozvoljenu svrhu obrade podataka”.
“Poverenik smatra da ozbiljnu pažnju zaslužuje i činjenica da se obrada ogromnog broja ličnih podataka poverava švim novim, još nepostojećim strukturama. S tim u vezi, u kontekstu (ne)osposobljenosti, (ne)iskustva, odsustva prakse i standarda može se otvoriti niz pitanja u pogledu bezbednosti odnosno čuvanja tih podataka”, dodao je Poverenik.
Izvor: Večernje Novosti.