Predlog zakona o trgovini

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije izjavio je da elektronska trgovina u Srbiji značajno raste, navodeći podatak da je prošle godine 1,8 miliona ljudi kupovalo robu preko interneta, što je za 50 odsto više u odnosu na 2015. godinu.

Obrazlažući Predlog zakona o trgovini u Skupštini Srbije, precizirao da je broj korisnika elektronske trgovine porastao sa 18 odsto od ukupnog broja korisnika interneta u 2011. na 31 odsto u 2018. godini.

Istakao je da je E-trgovina u Srbiji je prošle godine ostvarila promet od 317 miliona dolara, što je rast od oko devet odsto u odnosu na 2017. godinu, a očekuje se da u ovoj godini internet prodaja zabeleži promet od približno 350 miliona dolara, precizirao je ministar.

On je objasnio da su u zakon unete odredbe kojima se detaljnije uređuje elektronska trgovina i da se prvi put uvode pojmovi „elektronske prodavnice“, u kojima trgovac prodaje svoju robu direktno potrošaču, i „onlajn platforme“ koja povezuje prodavca i kupca.

Prema njegovim rečima, zakon prvi put prepoznaje poslovni model prodaje „dropshiping”, koji se već primenjuje u praksi, a odvija se tako što roba fizički ne stiže do trgovca, već direktno od proizvođača putuje ka kupcu.

Na ovaj način, kako je dodao, biće otklonjene dileme u inspekcijskom nadzoru koje su izazivale pravnu nesigurnost kod e-trgovaca jer nisu bili prepoznati u domaćem pravnom sistemu.

Prema važećim odredbama čl. 16. i 17. Zakona o trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 53/2010, 10/2013 i 44/2018 – dr. zakon):

Trgovina van prodajnog objekta

Trgovina može da se obavlja i van prodajnog objekta.

Trgovina na malo može da se obavlja van prodajnog objekta, i to kao:

1) daljinska trgovina na malo;

2) trgovina ličnim nuđenjem;

3) ostala trgovina na malo van prodajnog objekta.

Daljinska trgovina na malo

Daljinska trgovina na malo je prodaja robe/usluga koju trgovac vrši ponudom putem sredstava komunikacija, potrošaču koji nije neposredno prisutan.

Daljinska trgovina na malo je naročito elektronska trgovina, kataloška prodaja, kao i TV prodaja, trgovina putem pošte, štampanih pošiljki, reklamnih materijala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji i automata.

Elektronska trgovina se uređuje posebnim zakonom.

Prema odredbama čl. 1. Zakona o elektronskoj trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009 i 95/2013):

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način pružanja usluga informacionog društva, obaveze informisanja korisnika usluga, komercijalna poruka, pravila u vezi sa zaključenjem ugovora u elektronskom obliku, odgovornost pružaoca usluga informacionog društva, nadzor i prekršaji.

Ministar je takođe naveo da se važna zakonska novina odnosi na uvođenje instituta prikrivene kupovine, kojim se daje ovlašćenje inspektoru da u slučaju osnovane sumnje da je trgovina neregistrovana obavi prikrivenu kupovinu i tako obezbedi dokaz, istakao je ministar.

Prema njegovim rečima, predloženim zakonom su bliže uređeni i prodajni podsticaji, tako što su definisani osnovni oblici sniženja – akcijska prodaja, sezonsko sniženje i rasprodaja, i za svaki od njih posebna pravila.

Na ovaj način se sprečava obmanjujuće poslovanje i dovođenje kupaca u zabludu, što se neretko dešavalo jer su u praksi korišćeni različiti termini koji na pravi način nisu obaveštavali kupca, objasnio je ministar.

Zakon uvodi, kako je objasnio, i novu podelu trgovine na malo, koja razlikuje trgovinu na prodajnom mestu, trgovinu ličnim nuđenjem i daljinsku trgovinu.

Prema njegovim rečima, sektor trgovine zapošljava 19,3 odsto ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, a udeo trgovine u BDP-u se kreće oko 10 odsto.

Izvor: Izvod iz Zakona preuzet iz programa “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.

Izvor: Sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs).