Na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije objavljen je Predlog zakona o tržištu kapitala (u daljem tekstu: Predlog zakona).
Zakon o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS”, br. 31/11, 112/15, 108/16, 9/20 i 153/20) koji je važio u prethodnom periodu, prvi put je stupio na snagu 17. maja 2011. godine, a počeo sa primenom 17. novembra 2011. godine. Tada doneti Zakon o tržištu kapitala, sadržao je standardna rešenja karakteristična za sisteme u kojima se dinamičniji razvoj tržišta kapitala tek očekuje. Odredbe evropskih propisa su u ovaj zakon delimično implementirane, odnosno u meri u kojoj je to dozvoljavao tada važeći domaći pravni okvir i u meri u kojoj ih je bilo moguće primeniti, imajući u vidu uslove na tržištu kapitala u Republici Srbiji. Odredbama ovog zakona uređena je javna ponuda i sekundarno trgovanje finansijskim instrumentima; regulisano tržište, multilateralna trgovačka platforma (u daljem tekstu: MTP) u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika); pružanje investicionih usluga i obavljanje investicionih aktivnosti, uključujući izdavanje dozvola za rad i uređivanje investicionih društava i drugih učesnika na tržištu kapitala; obelodanjivanje finansijskih i drugih podataka, kao i obaveze izveštavanja izdavalaca i javnih društava u skladu sa ovim zakonom; zabrana prevarnih, manipulativnih i drugih protivzakonitih radnji i činjenja u vezi sa kupovinom ili prodajom finansijskih instrumenata, kao i ostvarivanjem prava glasa u vezi sa hartijama od vrednosti koje izdaju javna društva; kliring, saldiranje i registrovanje transakcija finansijskim instrumentima i organizacija i nadležnosti Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (u daljem tekstu: CRHOV) i organizacija i regulatorna i nadzorna ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija).
Tokom prethodnog perioda, Zakon o tržištu kapitala više puta je menjan prateći zahteve i promene uslova na tržištu, kao i potrebe učesnika ovog tržišta. S jedne strane, globalna kriza u prethodnoj deceniji je uticala i na domaće tržište kapitala, značajno se smanjio broj učesnika na tržištu, odnosno brokersko-dilerskih društava i ovlašćenih banaka, kao i broj transakcija na regulisanom tržištu, odnosno MTP, a samim tim i promet na Beogradskoj berzi. Period globalne krize koji se osetio i kod nas, ostavio je za sobom kao posledicu urušeno poverenje investitora spremnih da ulažu u ovu vrstu imovine, što je uticalo da imamo skromnu ne samo ponudu kvalitetnog i raznovrsnog materijala, već i potražnju finansijskih instrumenata. Smanjio se broj javnih društava čijim se hartijama od vrednosti trguje na berzi, a istovremeno je sve manji broj novih društava podnosio zahteve za odobrenje prospekta za javnu ponudu i uključivanje na 276 tržište. Imajući u vidu prethodno navedene probleme u praksi, neke od izmena i dopuna ovog zakona imale su za cilj da prošire ponudu hartija od vrednosti na regulisanom tržištu, odnosno MTP, da pojednostave pristup izvorima kapitala pre svega malim i srednjim privrednim društvima, kao i da olakšaju pristup stranim investitorima na domaće tržište. S druge strane, u cilju jačanja poverenja investitora u domaće tržište i privlačenja stranih investitora, izmenama Zakona o tržištu kapitala iz 2016. godine izvršeno je dodatno usklađivanje sa propisima Evropske unije koji uređuju zloupotrebe na tržištu i njihovo sankcionisanje. U okviru procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji i Pregovaračke pozicije Republike Srbije za Poglavlje 9 „Finansijske uslugeˮ i Poglavlje 6 – „Pravo privrednih društavaˮ, Republika Srbija je, između ostalog, preuzela obavezu da izvrši potpuno usklađivanje Zakona o tržištu kapitala sa Direktivom 2004/39/EZ, o tržištima finansijskih instrumenata („MiFID I”), Direktivom 2014/65/EU o tržištima finansijskih instrumenata („MiFID II”), Direktivom 2003/71/EZ o prospektu koji se objavljuje prilikom javne ponude ili uključivanja u trgovanje hartija od vrednosti, Direktivom 2004/109/EZ o usklađivanju zahteva za transparentnošću vezanim za informacije o izdavaocima čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, Direktivom 2010/73/EU o prospektu koji se objavljuje prilikom javne ponude ili uključivanja u trgovanje hartija od vrednosti i o usklađivanju zahteva za transparentnošću u vezi sa podacima o izdavaocima čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na organizovanom tržištu..
U cilju uspostavljanja usklađenog pravnog okvira u ovoj oblasti, odnosno nalaženja predloga najcelishodnijih rešenja kojima će predmetna materija biti regulisana u skladu sa evropskim propisima, domaćim zakonodavstvom, ali i zahtevima domaćeg tržišta, za izradu ovog zakona bilo je potrebno: – prethodno doneti Strategiju za razvoj tržišta kapitala za period od 2021. do 2026. godine kako bi se utvrdila politika uređenja tržišta hartija od vrednosti i investicionih usluga u narednom periodu, kao i akcioni plan za ostvarenje ove politike; 277 – uključiti i konsultovati sve relevantne institucije i predstavnike privatnog sektora koji će primenjivati odredbe ovog zakona; – pažljivo proceniti koje će odredbe imati odloženu primenu i sa kojim rokovima, s obzirom da su odredbe evropskih propisa koje je potrebno transponovati u Predlog zakona o tržištu kapitala vrlo kompleksne i sadrže sasvim nove koncepte koji zahtevaju dosta prethodnih aktivnosti, vremena i značajnih finansijskih ulaganja kako bi se implementirale i primenjivale od strane svih učesnika na tržištu.
Na predlog Ministarstva finansija, Vlada je na sednici održanoj 21. oktobra 2021. godine donela Strategiju za razvoj tržišta kapitala za period 2021. do 2026. godine („Službeni glasnik RS”, broj 102/21) za koju se veruje da će doprineti daljem razvoju tržišta kapitala u Republici Srbiji i da će stvoriti temelje za korišćenje šireg spektra finansijskih instrumenata u korist privrede i stanovništva Republike Srbije kroz: – smanjenje zavisnosti malih i srednjih preduzeća od bankarskog finansiranja (i državnih subvencija), – ubrzani ekonomski rast kroz nove finansijske mogućnosti, – povećanje broja radnih mesta, kao i – dodatnu podršku inovacijama (više ulaganja u inovativnu industriju), – efikasnu alokaciju finansijskih resursa raspoložive štednje (domaćinstava) i investitora prema privrednim društvima radi finansiranja njihovog razvoja. Ova strategija, kao jednu od mera kojom će se doprineti realizaciji navedenih ciljeva navodi i donošenje novog Zakona o tržištu kapitala. U izradi novog sveobuhvatnog Predloga zakona o tržištu kapitala, kojim se, u meri u kojoj dozvoljavaju domaći pravni okvir i uslovi na tržištu, vrši dalje usaglašavanje sa propisima EU koji uređuju tržišta finansijskih instrumenata, prospekt, sisteme za obeštećenje investitora, transparentnost, neopozivost saldiranja u sistemima za saldiranje hartija od vrednosti i zloupotrebe na tržištu, pored Ministarstva finansija, aktivno su učestvovali Komisija, CRHOV, Beogradska berza, Agencija za osiguranje depozita (u daljem tekstu: Agencija), Narodna banka Srbije, kao i drugi članovi Radne grupe za razvoj tržišta kapitala. U skladu sa Zaključkom Odbora Vlade za privredu i finansije, Ministarstvo finansija je sprovelo Javnu raspravu o Nacrtu zakona o tržištu kapitala, u periodu od 29. oktobra do 18. novembra 2021. godine. Odredbama Predloga zakona o tržištu kapitala, u odnosu na do sada važeći Zakon, dodatno su uređeni: – dematerijalizovane hartije od vrednosti i poslovanje lica ovlašćenih za obavljanje poslova sa finansijskim instrumentima;
– uslovi i oblici organizovanog trgovanja finansijskim instrumentima;
– s ciljem maksimiziranja transparentnosti i smanjenja fragmentacije podataka uveden je institut pružalaca usluga dostave podataka;
– unapređena je zaštita investitora i poboljšanje kvaliteta informacija koje dobijaju klijenti u vezi investicionih usluga koje im se pružaju;
– s obzirom na razvoj tehnologije i tržišne infrastrukture, uvode se veći regulatorni zahtevi, a naročito u vezi sa novim trgovinskim platformama i visokofrekventnim i algoritamskim trgovanjem; – preciznije su uređene obaveze učesnika na tržištu kapitala u delu koji se odnosi na zloupotrebe na tržištu;
– u cilju jačanja transparentnosti povećane su obaveze izveštavanja Komisije, proširena su nadzorna ovlašćenja Komisije i propisane 278 strože mere i sankcije koje mogu biti preduzete protiv pravnih i fizičkih lica koji su učesnici na tržištu kapitala. Primena odredbi ovog zakona doprineće unapređenju efikasnosti domaćeg tržišta kapitala, većoj transparentnosti i pravnoj sigurnosti učesnika na tržištu, a pre svega domaćih i stranih investitora.
Izvor: izvod iz obrazloženja preuzet sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com