Na sajtu Narodne skupštine objavljen je Predlog zakona o žigovima.
Neophodnost donošenja novog Zakona o žigovima uslovljena je potrebom da se otklone nedostaci terminološke prirode uočeni tokom primene važećeg Zakona o žigovima odnosno, sa ciljem da se preciznijim formulacijama odredaba omogući njihova efikasnija primena. Pored toga, postoji potreba da se uredi pitanje zaštite žigova na način kojim će se naš propis učiniti kompatibilnijim sa srodnim propisima država Evropske unije. Predloženi Predlog zakona o žigovima (u daljem tekstu: Predlog zakona) u poglavlju X. „Građanskopravna zaštita” sadrži izmenjene odredbe koje su rezultat usklađivanja važećeg zakona sa Direktivom 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine (u daljem tekstu: Direktiva 2004/48/EZ). Cilj predloženih, izmenjenih odredaba je uspostavljanje efikasnijeg sistema zaštite žigova, otklanjanje uočenih nejasnoća i lakša primena odredaba o građanskopravnoj zaštiti od strane sudova u postupcima po tužbi zbog povrede prava.
Određene izmene rezultat su primene pojedinih instituta važećeg Zakona o žigovima u praksi, kao i neophodnosti da se u tom smislu učine poboljšanja pojedinih odredbi.
Predlogom zakona vrši se i dodatno usklađivanje sa relevantnim propisima EU. U tom smislu deo novih zakonskih rešenja koja se tiču materijalnih odredbi, posledica je neophodnosti usklađivanja sa važećom Direktivom 2015/2436/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 16.12.2015. godine o usklađivanju zakona država članica u oblasti žigova (u daljem tekstu Direktiva 2015/2436/ EU).
Među ključnim novinama koje se uvode Predlogom zakona izdvaja se uvođenje sistema prigovora (opozicije) u postupak ispitivanja prijave žiga. Na ovaj način domaće zakonodavstvo prihvata rešenje koje je već dugi niz godina prisutno u nacionalnim zakonodavstvima većine evropskih zemalja i koje se primenjuje na tzv. žig Evropske zajednice koji važi na teritoriji Evropske unije, odnosno svih njenih država članica. Spomenuti žigovi će sa pristupanjem Republike Srbije Evropskoj uniji važiti i na njenoj teritoriji. Karakteristika novog zakonskog rešenja je da je ujedno zadržan i sistem ispitivanja prijave žiga po službenoj dužnosti.
U cilju usklađivanja sa Direktivom 2015/2436/ EU, Predlogom zakona se propisuje pravni okvir zaštite žigova prilagođen novim tehnološkim mogućnostima prikaza žiga, te se u tom smislu suštinski menja odredba člana 4. važećeg Zakona o žigovima shodno kojoj se žigom štiti znak koji se može grafički predstaviti. Nadalje se uspostavlja pravni okvir za zaštitu od neovlašćene registracije žigom oznaka geografskog porekla i zaštićenih naziva biljnih sorti, time što se uvode novi apsolutni razlozi za odbijanje zaštite žigom. Na detaljniji način se regulišu instituti kolektivnih žigova i žigova garancije. U cilju pravilnog određenja obima zaštite žigova posebno se propisuje označavanje i klasifikovanje robe i usluga u skladu sa Ničanskim sporazumom o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova.
Takođe, izmenom postojećeg zakonskog rešenja osigurava se pravna zaštita nosiocima žigova u odnosu na krivotvorenu robu koja se nalazi u tranzitu.
Predlogom zakona vrši se usklađivanje sa novim Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18), prema kome je rešenje upravni akt kojim se odlučuje o predmetu postupka, odnosno kojim se postupak obustavlja, odbacuje zahtev, odlučuje o prekidu postupka i sl. Ukida seinstitut žalbe, odluke u postupku se smatraju konačnim i stranke protiv njih mogu voditi upravni spor.
Nakon analize važećeg Zakona o žigovima, konstatovano je da probleme u primeni Zakona i usklađivanje sa drugim propisima nije moguće rešiti bez donošenja novog zakona, kao i da je to jedini način za rešavanje problema.
Izvor: Izvod iz obrazloženja preuzet sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)