Prednacrt Građanskog zakonika Republike Srbije, kod odgovornosti po osnovu krivice ne sadrži pretpostavku krivice kakva danas postoji u pravnom sistemu Srbije i predviđena je članom 154. Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89(USJ), 57/89, “Sl. listu SRJ”, br. 31/93 i “Sl. glasniku RS”, br. 18/2020) – u daljem tekstu: ZOO.
Prema postojećem članu 154. ZOO, propisano je sledeće:
“(1) Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.
(2) Za štetu od stvari ili delatnosti, od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu.
(3) Za štetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.”
Predviđeno novo rešenje je nepotrebno i štetno jer znači umanjenje do sada dostignutog stepena zaštite oštećenog, naročito u oblasti medicinskog prava.
Ukidanje pretpostavke krivice bi imalo nesagledivo loše posledice po pravnu zaštitu oštećenih, pa bi oštećeni pacijenti, kao tužioci bili primorani da dokazuju profesionalne greške, odnosno nepostupanje medicinskih profesionalaca u skladu sa medicinskim standardom, što bi za njih kao medicinske laike, bilo jako teško.
Čak i ukoliko bi drugim institutima pokušalo da se ublaži odsustvo pretpostavke krivice, to bi opet uvelo nesigurnost i procesnu nejednakost za stranke. Oštećeni se nalaze u znatno težoj procesnoj poziciji u odnosu na lekare i medicinske ustanove i uz postojanje ove pretpostavke, zbog proste činjenice da ne poznaju medicinu. Ukidanjem pretpostavke krivice pravna zaštita pacijenata u postupcima naknade štete zbog lekarske greške će biti dovedena u pitanje.
Otežano dokazivanje će, takođe, kompromitovati sudjenje u razumnom roku, a mogu se očekivati i postupci po ustavnim žalbama i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Najzad, ova regresija u stepenu pravne zaštite ove kategorije građana odrazila bi se i na procesno načelo formalne istine, koje je novim Zakonom o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011, 49/2013-OUS, 74/2013-OUS, 55/2014, 87/2018 i 18/2020) – u daljem tekstu: ZPP pooštreno, što bi dodatno dovelo u pitanje smislenost medicinskih parnica i obeshrabrilo oštećene. U krajnjoj konsekvenci to bi moglo uroditi time da pacijenti posegnu za radnjama samozaštite, jer će izgubiti veru u rad pravosudnog sistema koji neće prepoznavati potrebe i specifičnosti ove grupe oštećenih.Osim toga, u ovoj vrsti parnica se, ukoliko bi se ukinula pretpostavka krivice, nikako ne bi moglo govoriti o jednakosti procesnih oružja, jer medicinski profesionalci imaju nemerljivo veća znanja i materijalne resurse od pacijenata.
Članom 7. ZPP, propisano je sledeće:
“Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice.
Sud će da razmotri i utvrdi samo činjenice koje su stranke iznele i da izvede samo dokaze koje su stranke predložile, ako zakonom nije drugačije propisano.
Sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile, ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu da raspolažu (član 3. stav 3).”
Članom 231. ZPP, propisano je sledeće:
“Ako sud na osnovu izvedenih dokaza (član 8) ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice primeniće pravila o teretu dokazivanja.
Stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drugačije propisano.
Stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drugačije propisano.”
Zbog svega navedenog, odredbu člana 154. ZOO, koja uređuje pretpostavku krivice, ne treba ukidati, već ona treba da ostane neizmenjena i uključena u novi Građanski zakonik, kada su u pitanju parnice u oblasti medicinskog prava, odnosno slučajevi odgovornosti za greške u medicini.
Treba takođe razmisliti o zadržavanju pretpostavke krivice kao generalnog principa, u svakoj drugoj oblasti u kojoj odštetnu parnicu laik vodi protiv profesionalca, a ne samo u oblasti medicinskog prava.
Dodatni argument u prilog ovakvom stavu je da i drugi pravni sistemi priznaju posebnost pravnog položaja pacijenata kao oštećenih i, čak i kod brisanja pretpostavke krivice, posebno izuzimaju medicinske slučajeve zbog kompleksnosti i to unose u zakon ili u sudsku praksu. Međutim, kako kod nas sudska praksa, formalno, nije izvor prava, a osim toga podložna je promenama i dramatičnim zaokretima, mišljenja smo da član 154 ZOO svakako mora ostati deo našeg pravnog sistema.
Naš pravni sistem je, pak, kroz postojeće odredbe prednacrta Građanskog zakonika, na putu da dodatno oteža položaj strani koja u ovakvim parnicama predstavlja ugroženu stranu-pacijentu. Pacijent ne samo da je zdravstveno oštećen, već mu se stavlja i enorman teret dokazivanja, koji on, kao medicinski laik, teško može podneti.
Najzad, u zemljama u okruženju koje su pristupile Evropskoj uniji, kao što su recimo Slovenija i Hrvatska, pretpostavka krivice je opstala.
Izvor: sajt Forum sudija Srbije (www.forumsudija.org.rs)
Izvor: izvodi iz propisa su preuzeti iz pravne baze „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com