Prednosti i mane važećeg Zakona o javnim nabavkama

Zakon o javnim nabavkama(„Sl. glasnik RS“, br. 91/2019), kada je donošen, usklađen je sa principima Evropske unije i zajedno sa novim elektronskim portalom ocenjen kao dobar korak ka osnaživanju konkurencije i uvođenju transparentnijih postupaka. Glavni izazov, tri godine kasnije, ostaju veliki infrastrukturni projekti koji su često izuzeti od primene ovog zakona kroz međudržavne sporazume i posebne zakone, gde se izvođači i dobavljači biraju direktno, bez konkurencije. 

Dobra vest je da je, pre nešto više od mesec dana, nakon primedbi Evropske komisije, najavljeno ukidanje Zakona o linijskoj infrastrukturi. Ipak, prema rečima programskog direktora organizacije Transparentnost Srbija, sporazumi između država i posebni zakoni koji se donose za pojedinačne projekte ostavljaju i dalje dovoljno prostora da se najvredniji poslovi dodeljuju bez tendera.

– Ovi sporazumi i zakoni imaju veću snagu od aktuelnog Zakona o javnim nabavkama. Od njega se očekivalo da će olakšati podnošenje ponuda i tako dovesti do jačanja konkurencije, ali se to za sada nije dogodilo. Prema poslednjem izveštaju Kancelarije za javne nabavke, prosečan broj ponuda i dalje je 2,5 po postupku, a u više od 50% slučajeva se javlja samo jedan ponuđač. Godišnji izveštaji Evropske komisije, takođe, potvrđuju da na ovom polju Srbija nije ostvarila napredak. To nam govori da je potrebno uložiti znatno veći trud da bi se privrednici iz zemlje, regiona i EU uverili kako je moguće pobediti na tenderu i bez prethodnih dogovora – govori direktor organizacije Transparentnost Srbija.

Stav organizacije Transparentnost Srbija je da bi preduslov za sticanje takvog poverenja bilo efikasno kažnjavanje makar onih zloupotreba koje su otkrivene. Kancelarija za javne nabavke svojim monitoringom pokriva mali deo postupaka, a još nema podataka o tome u kojoj meri budžetska inspekcija nadzire izvršenje ugovora o nabavkama. Takođe, javni tužioci se nerado odlučuju da gone krivično delo „zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom“, ukazujući na neadekvatne formulacije, zbog čega bi predstojeće izmene Zakona trebalo iskoristiti da se otklone svi nedostaci koji su se pokazali u praksi.

– Sadašnji Portal jeste doneo bitna poboljšanja, ali nas je ostavio bez nekih informacija koje su ranije bile dostupne, kao što je konkursna dokumentacija za pregovarački postupak. Postoji i potreba da se objave i mnogi drugi podaci, naročito u vezi sa nabavkama koje su nakon donošenja aktuelnog zakona ostale ispod praga – zaključuje direktor organizacije Transparentnost Srbija. Podsećamo da u čl. 27. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019), stoji:

„Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:

1) nabavku dobara, usluga i sprovođenje konkursa za dizajn, čija je procenjena vrednost manja od 1.000.000 dinara i nabavku radova čija je procenjena vrednost manja od 3.000.000 dinara;

2) nabavku dobara, usluga i sprovođenje konkursa za dizajn, čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara, za potrebe diplomatskih misija, diplomatsko-konzularnih predstavništava i obavljanje drugih aktivnosti Republike Srbije u inostranstvu, kao i na nabavku radova za te potrebe čija je procenjena vrednost manja od 650.000.000 dinara;

3) nabavku društvenih i drugih posebnih usluga iz člana 75. ovog zakona čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac, odnosno manja od 20.000.000 dinara kada nabavku sprovodi sektorski naručilac.

U slučaju iz stava 1. ovog člana primenjuju se načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke.“

Prema izveštaju Kancelarije za javne nabavke u 2022. je zaključeno 251.949 ugovora, čija je ukupna vrednost bila 662.705.511 milijardi dinara. Učešće nabavki u BDP-u premašilo je po prvi put 9%, što je izazvano i većom potrošnjom na uvoz struje, gasa i električne energije, a dodatno i time što su nakon dve pandemijske godine naručioci mogli da realizuju redovne nabavke.

Kako bi se uvela efikasnija potrošnja javnih sredstava, NALED već treću godinu, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), radi na unapređenju sistema. Fokus je na jačanju primene kriterijume kvaliteta i njihovog postavljanja tako da podstaknu konkurenciju i smanje udeo postupaka u kojima je najniža cena jedini kriterijum za dodelu ugovora, što je prošle godine zabeleženo u 96% slučajeva.

Prema istraživanju NALED-a, 33% naručioca smatra da su nabavke koje se zasnivaju na kvalitetu rizične, a 29% njih je rekla da nema model na osnovu koga bi mogli da utvrde kriterijume, zbog čega je novi projekat NALED-a i Side „Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“, posvećen uvođenju zelenih i socijalnih kriterijuma, kao važnih u ocenjivanju ponuda i dodeli poslova. 

Na inicijativu NALED-a, od prošle godine Kancelarija za javne nabavke uvrstila je po prvi put monitoring korišćenja ekoloških i socijalnih kriterijuma, a brojke pokazuju da je uvažavanje ovih aspekata u porastu. Tako je prošle godine registrovano 106 socijalnih nabavki, najviše u izgradnji i rekonstrukciji objekata, parkova i pijaca i održavanja ulica, a primena zelenih kriterijuma, skočila je sa 650 postupaka u 2021. na 1.111 prošle godine. Ipak, u ukupnom broju, ekološke nabavke i dalje čine neznatan udeo od 0,44%, a preporuka NALED-a i Side je da se uvedu predmeti u kojima će primena ovih kriterijuma biti obavezna.

Izvor: sajt Naleda (www.naled.rs)

Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.