Narodna banka Srbije izdala je preopruku u vezi sa kamatnim stopama kojima bi se zamenile referentne kamatne stope koje prestaju da važe (CHF LIBOR i EONIA)
Cilj donošenja ove preporuke je da se u interesu korisnika kredita i deponenata obezbedi nesmetan nastavak ugovornog odnosa između njih i banke u situaciji kada referentna kamatna stopa kao jedan od elemenata promenljive kamatne stope koju su ugovorili s bankom prestane da postoji. U takvim uslovima načelo odredivosti novčane obaveze zahteva da se umesto dotadašnjeg promenljivog elementa (referentne kamatne stope), koristi drugi odgovarajući promenljivi element (druga odgovarajuća referentna kamatna stopa). Prilikom određivanja te druge odgovarajuće referentne kamatne stope, pre svega treba uzeti u obzir propise, odnosno preporuke Evropske unije (EU) i njenih organa, budući da kao zemlja kandidat redovno usklađujemo domaće propise sa evropskim zakonodavstvom, te da se u EU primenjuju najviši standardi zaštite korisnika. U uslovima kada su referentne stope koje prestaju, kao i referentne stope koje predstavljaju njihovu odgovarajuću zamenu, negativne i u tim negativnim vrednostima veoma slične – korisnici kredita i deponenti imaju interes da prihvate primenu tih odgovarajućih zamenskih stopa. Takođe, u interesu korisnika kredita može da bude da se negativna vrednost (poslednja objavljena) dosadašnje referentne stope primenjuje do kraja otplate kredita, čime bi kamatna stopa postala fiksna.
Razlozi za objavljivanje preporuke
1. Slučajevi fiktivnih kotacija kamatnih stopa (cena) i druge nedozvoljene aktivnosti u vezi sa kamatnim stopama koje su se desile na globalnom međubankarskom tržištu, u periodu pre i tokom finansijske krize koja je započela 2008. godine, uslovile su reakcije nadležnih regulatornih tela, pre svega onih država u kojima se nalaze administratori tih stopa. Među stopama koje su obuhvaćene tim regulatornim merama je i stopa LIBOR1 kao jedna od najznačajnijih referentnih kamatnih stopa na finansijskim tržištima. Ipak, te regulatorne mere, čiji je cilj bio da obezbede integritet referentnih kamatnih stopa, nisu mogle da utiču i na postizanje dovoljnog nivoa aktivnosti na međubankarskom tržištu (dovoljan obim međubankarskih pozajmica) na osnovu kojih bi vrednost stope poput stope LIBOR i dalje mogla da bude referentna za finansijske ugovore i instrumente. Takođe, banke su pokazivale sve manju zainteresovanost da daju svoj doprinos u okviru panela pomoću kojeg je određivana vrednost ove stope.
2. U okviru regulatornih aktivnosti radi očuvanja integriteta referentnih kamatnih stopa, EU je još 8. juna 2016. godine donela Uredbu (Benchmark Reform Regulation – BMR) br. 2016/1011 čiji je predmet reforma referentnih kamatnih stopa koje se koriste na tržištima u EU. S obzirom na to da se uz LIBOR i EURIBOR često u finansijskim ugovorima i nstrumentima u EU koristila i stopa EONIA2 ova reforma odnosila se i na tu kamatnu stopu.
Iako je metodologija za obračun stope EONIA promenjena, ova stopa ipak nije mogla da ispuni sve zahteve Uredbe iz 2016. godine, pre svega zbog malog broja transakcija koje su pritom bile koncentrisane na svega nekoliko učesnika na tržištu. Zato je administrator te stope, Evropski institut za novčano tržište (European Money Market Institute – EMMI), 31. maja 2019. godine objavio da će ova stopa prestati da se objavljuje od 3. januara 2022. godine.
S druge strane, britansko telo za superviziju finansijskih tržišta (Financial Conduct Authority – FCA), koje vrši nadzor i nad administratorom stope LIBOR (ICE Benchmark Administration), zvanično je objavilo 5. marta 2021. godine da nakon 31. decembra 2021. Godine više neće biti dostupne LIBOR stope u funtama (GBP), evrima (EUR), švajcarskim francima (CHF) i japanskim jenima (JPY), kao ni stope u američkim dolarima (USD) jednonedeljne (1W) i dvomesečne ročnosti (2M). Stope sa preostalim ročnostima u američkim dolarima biće dostupne zaključno sa 30. junom 2023. godine.
3. Nakon što je najavljeno ukidanje stope EONIA i LIBOR – EU je reagovala dopunom pomenute uredbe u februaru 2021. godine. Tom dopunom (Uredba br. 2021/168) dato je pravo Evropskoj komisiji da propiše zamensku stopu za ključne referentne stope u finansijskim ugovorima. Pored toga, produžen je rok za primenu referentnih stopa trećih zemalja do kraja 2023. godine, uz mogućnost da se određene stope trećih zemalja primenjuju i nakon toga ako ispunjavaju određene uslove. Među tim stopama su upravo EONIA i LIBOR. Zato je, na osnovu ovog ovlašćenja, Evropska komisija u oktobru 2021. godine donela dve uredbe (br. 2021/1847 i 2021/1848) kojima je propisala zamenske stope za CHF LIBOR i EONIA, koje se direktno primenjuju na sve ugovore o kreditu (hipotekarne, stambene, potrošačke i gotovinske) i ugovore o depozitu, kao i finansijske instrumente, osim ako postojeći ugovori, odnosno instrumenti sadrže već ugovorenu rezervnu stopu ili se ugovorne strane dogovore drugačije.
Kao zamenska stopa za CHF LIBOR ročnosti 1M/3M/6M/12M određene su SARON3 složene stope (compounded rates) odgovarajuće ročnosti uz dodavanje fiksnih vrednosti za
prilagođavanje stope (Spread Adjustment Value). U slučaju stope EONIA, kao zamenska stopa određena je stopa €STR4 uz dodavanje fiksne vrednosti za prilagođavanje stope.
4. U pojedinim zemljama EU (Poljska, Austrija, Slovenija, Holandija i Francuska), ukupna izloženost banaka kod ugovora o kreditu kod kojih je referentna kamatna stopa CHF LIBOR – zbirno iznosi 35 milijardi evra. Za razliku od tih zemalja, u Srbiji, nakon donošenja i primene Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, preostala ukupna izloženost bankarskog sektora kroz ugovore o kreditu kod kojih je referentna kamatna stopa CHF LIBOR – iznosi 1,2 milijardi dinara, od čega se na stambene kredite odnosi 968 miliona dinara, što je svega 0,2% ukupne vrednosti svih stambenih kredita.
Ipak, bez obzira na malo učešće u ukupnoj sumi kredita, neophodno je kod tih ugovora o kreditu dosadašnju referentnu kamatnu stopu (koja se nakon 31. decembra 2021. godine više neće objavljivati, odnosno neće postojati) zameniti drugom odgovarajućom referentnom stopom, kako bi se očuvala odredivost novčane obaveze, omogućila primena ugovora u najboljeminteresu obe ugovorne strane i očuvala pravna sigurnost.
5. U postojećim okolnostima koje traju već nekoliko godina kada je stopa CHF LIBOR negativna, primena zamenske referentne kamatne stope SARON (Swiss Average Rate Overnight), koja je takođe negativna – u interesu je korisnika kredita, jer negativna referentna stopa praktično umanjuje drugi element kamatne stope – maržu, pa je tako ukupna kamatna stopa niža nego što bi bila bez primene referentne kamatne stope. Drugim rečima, nepristajanje korisnika kredita na ugovaranje (aneksom postojećeg ugovora) zamenske stope SARON – moglo bi da dovede do uvećanja dosadašnje kamatne stope, odnosno do njenog fiksiranja i svođenja na iznos ugovorene marže budući da više neće postojati varijabilni deo kamatne stope koji je u ovom trenutku negativan.
Korisnicima kredita može biti u interesu i da se fiksira poslednja objavljena (negativna) vrednost stope CHF LIBOR, odnosno EONIA. Korisnici koji se s bankom dogovore da na ovaj način fiksiraju kamatnu stopu kod ugovora o kreditu kod kojih su ugovorene ove referentne stope – u potpunosti su zaštićeni od rizika rasta kamatne stope.
Kada je reč o ugovorima o depozitu, kod određenog broja ovih ugovora visina kamatne stope zavisi od vrednosti stope CHF LIBOR i stope EONIA. Zato je potrebno i kod ovih ugovora zameniti dosadašnje referentne vrednosti u skladu sa uredbama Evropske komisije.
Tekst preporuke
1. Bankama se preporučuje da svim korisnicima kredita (fizička i pravna lica) kod kojih je ugovorena promenljiva kamatna stopa koja se zasniva na stopi CHF LIBOR određene ročnosti (1M/3M/6M/12M), a ugovorom za slučaj prestanka, odnosno nemogućnosti primene referentne stope nije nešto drugo predviđeno – ponude zaključenje aneksa ugovora o kreditu kojim bi se umesto stope CHF LIBOR ugovorila primena odgovarajuće referentne stope SARON (Swiss Average Rate Overnight) sa vrednošću za prilagođavanje te stope (spread adjustment value), koje su za tu ročnost stope CHF LIBOR propisane Uredbom Evropske komisije br. 2021/1847. Tabelu zamenskih stopa za CHF LIBOR iz navedene uredbe možete pogledati na sajtu Narodne banke Srbije.
2. Bankama se preporučuje da svim korisnicima kredita (fizička i pravna lica) kod kojih je ugovorena promenljiva kamatna stopa koja se zasniva na stopi EONIA, a ugovorom za slučaj prestanka, odnosno nemogućnosti primene referentne stope nije nešto drugo predviđeno – ponude zaključenje aneksa ugovora o kreditu kojim bi se umesto stope EONIA ugovorila primena referentne stope €STR (Euro short-term rate) sa vrednošću za prilagođavanje (spread adjustment value), koje su propisane Uredbom Evropske komisije br. 2021/1848. Tabelu zamenske stope za EONIA iz navedene uredbe možete pogledati na sajtu Narodne banke Srbije.
3. Preporučuje se bankama da korisnicima kredita iz tačke 1. i 2. ove preporuke, kao dodatnu mogućnost, ponude zaključenje aneksa ugovora o kreditu kojim bi se ugovorilo da se do kraja otplate kredita primenjuje kamatna stopa koja je određena na osnovu poslednje objavljene vrednosti stope CHF LIBOR, odnosno EONIA.
4. Bankama se preporučuje da korisnicima kredita iz tačke 1. i 2. ove preporuke, koji se ne odazovu pozivu banke da zaključe aneks ugovora o kreditu, a izričito ne izjave da žele raskid ugovora o kreditu, na ostatak duga obračunaju i primene kamatnu stopu koja je određena na osnovu poslednje objavljene vrednosti CHF LIBOR, odnosno EONIA.
5. Bankama se preporučuje da kod ugovora o depozitu kod kojih postoji ugovorena promenljiva kamatna stopa koja se zasniva na stopi CHF LIBOR ili EONIA, ili kod kojih vrednost te promenljive kamatne stope zavisi od vrednosti ovih referentnih kamatnih stopa – primene zamensku stopu u skladu sa tačkom 1. i 2. ove preporuke, osim ako korisnik nakon dobijenog obaveštenja iz tačke 7. ove preporuke izričito odbije primenu ovih stopa, odnosno raskine ugovor.
6. Kod redovnog usklađivanja kamatnih stopa, u skladu sa propisima, korisnik mora biti obavešten o visini kamatne stope pre početka primene te stope (obračunskog perioda).
7. Banke su dužne da prilikom sprovođenja ove preporuke pisanim putem, na razumljiv način, obaveste korisnike o razlozima za promenu ugovorene referentne kamatne stope, a po potrebi i da im usmeno pruže dodatno objašnjenje. Korisnike je potrebno obavestiti da će u poslovnim prostorijama i na internet stranici banke biti objavljivane vrednosti novih referentnih kamatnih stopa na dnevnom nivou i da će biti navedeni izvori tih podataka. U obaveštenju banke treba jasno da navedu i razliku između dve ponuđene mogućnosti koje imaju korisnici kredita, uz odgovarajući reprezentativni primer, kao i da istaknu da primena mogućnosti iz tačke 3. i 4. Ove preporuke znači da će kamatna stopa postati fiksna, a rata kredita nepromenjiva do kraja otplate, dok primena zamenske stope iz tač. 1. i 2. ove preporuke podrazumeva nastavak redovnog usklađivanja kamatne stope u skladu sa ugovorom (jednomesečno/tromesečno/šestomesečno, itd.) a shodno kretanju vrednosti zamenskih referentnih kamatnih stopa koje se objavljuju, što znači da će se rata kredita menjati tokom perioda otplate.
Podsećamo, ugovor o kreditu regulisan je u glavi XXXV Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89(USJ), 57/89, “Sl. listu SRJ”, br. 31/93 i “Sl. glasniku RS”, br. 18/2020) članovima 1065-1068.
1 LIBOR (London Interbank Offered Rate) je prosečna kamatna stopa po kojoj su najveće globalne banke spremne da pozajme sredstva drugim bankama, bez sredstava obezbeđenja. Ova stopa određivana je na pozajmice u pet valuta (američki dolar, evro, britansku funtu, japanski jen i švajcarski franak) i obuhvata sedam različitih ročnosti (od prekonoćnih do 12 meseci). Do kraja juna 2023. godine ova stopa će se i dalje obračunavati za valutu američki dolar, osim za ročnost od nedelju dana i dva meseca.
2 EONIA (Euro Overnight Index Average) je referentna stopa za međubankarske prekonoćne pozajmice u evrima. Ova referentna stopa predstavljala je referentnu vrednost po kojoj su banke sa zdravim finansijskim stanjem u zemljama Evropske unije (EU) i Evropske zone slobodne trgovine (EFTA) pozajmljivale sredstva na međubankarskom tržištu novca u evrima, bez sredstava obezbeđenja. Od 1. oktobra 2019. EONIA se obračunavala uvećanjem stope €STR za 8,5 baznih poena.
3 SARON (Swiss Average Rate Overnight) je referentna kamatna stopa koja odražava uslove prekonoćnih pozajmica, uz sredstvo obezbeđenja, na najlikvidnijem delu novčanog tržišta u švajcarskim francima. Obračunava se i objavljuje od strane Swiss Stock Exchange (SIX).
4 €STR (Euro short-term rate) je referentna kamatna stopa koja odražava troškove prekonoćnih pozajmica banaka u okviru evrozone. Obračunava se i objavljuje od strane Evropske centralne banke (ECB).
Izvor: Narodna banka Srbije (www.nbs.rs)
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com