U postupku kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, povodom pritužbe, Zaštitnik građana je utvrdio da:
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije postupilo u skladu sa članom 54. st. 1. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (u daljem tekstu: Zakon), kojim je propisano da će nadležni ministar doneti bliže propise na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Zakona i to na taj način što:
-nije u skladu sa članom 43. st. 6. Zakona propisalo uslove i način radnog angažovanja kao radno-terapijske aktivnosti osoba sa invaliditetom u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj korisnika i kod poslodavca posredstvom radnog centra;
-nije u skladu sa članom 44. st. 2. Zakona propisalo prostorno-tehničke uslove, stručnu osposobljenost zaposlenih i druge uslove za rad radnog centra.
Prema utvrđenju Zaštitnika građana, postupajući na opisani način, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja propustilo je da na sveobuhvatan i precizan način uredi oblast profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom koje se ne mogu zaposliti ili održati zaposlenje ni pod opštim ni pod posebnim uslovima, čime je povredila pravo korisnika na jednako postupanje u pogledu uslova i načina njihovog radnog angažovanja kao i drugih uslova neophodnih za funkcionisanje radnih centara u skladu sa ciljevima Zakona.
Takođe, prema njegovj oceni, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije na adekvatan način ispunjavalo obavezu saradnje sa Zaštitnikom građana, jer je izjašnjenja dostavljalo tek nakon druge urgencije, pri čemu je propuštalo da na akte ovog organa odgovori celovito i u pogledu svih pitanja od značaja za postupak koji Zaštitnik građana vodi.
Na osnovu utvrđenog nedostataka u radu, Zaštitnik građana je uputio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sledeće preporuke:
I
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, bez odlaganja, preduzeće mere u cilju donošenja odgovarajućeg podzakonskog akta iz člana 43. stava 6. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom kojim će propisati uslove i način radnog angažovanja kao radno-terapijske aktivnosti osoba sa invaliditetom u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj korisnika i kod poslodavca posredstvom radnog centra.
II
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, bez odlaganja, preduzeće mere u cilju donošenja odgovarajućeg podzakonskog akta iz člana 44. stava 2. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom kojim će propisati prostorno-tehničke uslove, stručnu osposobljenost zaposlenih i druge uslove za rad radnog centra.
III
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja će u svom budućem radu ispunjavati svoju obavezu saradnje sa Zaštitnikom građana, i blagovremeno i u ostavljenim rokovima odgovarati na akte ovog organa u vezi sa dobijanjem traženih informacija i stavljanja na raspolaganje svih podataka kojim raspolaže, a koji su od značaja za postupke koje Zaštitnik građana vodi.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obavestiće Zaštitnika građana o postupanju po ovoj preporuci u roku od 60 dana od dana njenog dostavljanja.
U razlozima za ovakva utvrđenja i preporuke, Zaštitnik građana je naveo da:
Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom obavezuje države ugovornice da preduzimaju efikasne i odgovarajuće mere, uključujući putem podrške osoba sa sličnim tegobama, kako bi se osobama sa invaliditetom omogućilo da postignu i očuvaju maksimalnu nezavisnost, punu fizičku, mentalnu, socijalnu i stručnu sposobnost, kao i puno uključivanje i učešće u svim aspektima života. U tom cilju, države strane ugovornice će organizovati, ojačati i pružiti sveobuhvatne usluge i programe održavanja i rehabilitacije, posebno u oblasti zdravlja, zapošljavanja, obrazovanja i socijalnih usluga (čl. 26.).
U članu 27. koji reguliše rad i zapošljavanje, Konvencija predviđa da: države strane ugovornice priznaju osobama sa invaliditetom pravo na rad, ravnopravno sa drugima; to uključuje pravo na mogućnost sticanja sredstava za život radom koji je slobodno izabran ili prihvaćen na tržištu rada i u radnoj sredini koja je otvorena, uključiva i pristupačna za osobe sa invaliditetom. Države strane ugovornice će garantovati i unapređivati ostvarivanje prava na rad, uključujući i one osobe koje postanu invalidi tokom rada, tako što će preduzeti odgovarajuće korake, uključujući putem zakonodavstva, između ostalog, u cilju: (k) podsticanja programa stručne i profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom, programa za zadržavanje posla i vraćanje na posao osoba sa invaliditetom.
Revidirana Evropska socijalna povelja utvrđuje da osobe sa invaliditetom imaju pravo na profesionalnu orijentaciju i pravo na profesionalnu obuku. Takođe, Povelja propisuje da: „U nameri da se obezbedi efektivno ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom, bez obzira na uzrast ili prirodu invaliditeta, na nezavisnost, socijalnu integraciju i učešće u životu zajednice, strane ugovornice posebno se obavezuju preduzmu neophodne mere kako bi obezbedile osobama sa invaliditetom potrebno usmerenje, obrazovanje i profesionalnu obuku u okviru redovnih mehanizama kada god je to moguće, ili, kada to nije moguće, pomoć specijalizovanih tela, javnih ili privatnih“ (čl. 15. st. 1. t. 1).
Zakonom o socijalnoj zaštiti, u članu 61. propisano je da se usluge usmerene na unapređivanje radnih sposobnosti, odnosno na radno angažovanje osoba sa invaliditetom koje su korisnici usluga socijalne zaštite pružaju u ustanovama socijalne zaštite i u radnim centrima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje profesionalna rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom uređuju se: podsticaji za zapošljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada; procena radnih sposobnosti; profesionalna rehabilitacija; obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom; uslovi za osnivanje i obavljanje delatnosti preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugih posebnih oblika zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom; druga pitanja od značaja za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom (čl. 1.).
Ovaj Zakon zasniva se na načelima:
1) poštovanja ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom;
2) uključenosti osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života na ravnopravnoj osnovi – u skladu sa profesionalnim sposobnostima;
3) podsticanja zaposlenosti osoba sa invaliditetom na odgovarajućim radnim mestima i u odgovarajućim uslovima rada (čl. 2.).
Osoba sa invaliditetom, u skladu sa ovim Zakonom, može da ostvari pravo, između ostalog, na podsticanje zapošljavanja, radne i socijalne uključenosti i afirmaciju jednakih mogućnosti na tržištu rada, na mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, kao i na zapošljavanje u posebnim organizovanim oblicima zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom (čl. 6.).
Nosioci poslova profesionalne rehabilitacije, pored organizacije nadležne za poslove zapošljavanja, mogu biti i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, obrazovne ustanove i drugi oblici organizovanja koji ispunjavaju uslove, kriterijume i standarde za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije (čl. 14.).
Posebni oblici zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom, koji imaju za cilj zapošljavanje, odnosno radno angažovanje i poboljšanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom, mogu biti organizovani kao:
1) preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom;
2) radni centri;
3) socijalno preduzeće i organizacija (čl. 34.).
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom u članu 43. definisao je pojam i svrhu radnih centara tako što je propisao: „Radni centar jeste poseban oblik ustanove koja obezbeđuje radno angažovanje kao radno terapijsku aktivnost osoba sa invaliditetom koje se ne mogu zaposliti ili održati zaposlenje ni pod opštim ni pod posebnim uslovima, odnosno čiji je radni učinak manji od jedne trećine radnog učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu. Radni centar može da obavlja delatnost pod uslovom da angažuje na radno terapijskim aktivnostima najmanje pet osoba sa invaliditetom, odnosno da angažuje na radno terapijskim aktivnostima najmanje 80% osoba sa invaliditetom u odnosu na ukupan broj radno angažovanih i zaposlenih. Radno angažovanje osoba sa invaliditetom u radnom centru jeste dugotrajan oblik profesionalne rehabilitacije, u skladu sa psihičkim i fizičkim sposobnostima i željama osobe sa invaliditetom i mogućnostima radnog centra. U radnom centru može se, na osnovu ugovora sa ustanovom socijalne zaštite za smeštaj korisnika i uz saglasnost staratelja, obezbediti radno angažovanje korisnika smeštaja koji ispunjavaju uslove iz st. 1. i 3. ovog člana. Za vreme radnog angažovanja u radnom centru osoba sa invaliditetom ostvaruje pravo na novčanu pomoć iz člana 21. ovog zakona. Radno angažovanje kao radno terapijska aktivnost osoba sa invaliditetom može se obezbediti i u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj korisnika i kod poslodavca posredstvom radnog centra, pod uslovima i na način koji propisuje ministar nadležan za poslove socijalne politike“.
U članu 44. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom propisano je da radni centar mogu da osnuju Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i organizacije osoba sa invaliditetom ili organizacije njihovih zakonskih zastupnika. U stavu 2. člana 44. Zakona propisano je da prostorno tehničke uslove, stručnu osposobljenost zaposlenih i druge uslove za rad radnog centra propisuje ministar nadležan za poslove socijalne politike.
Iz izjašnjenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja utvrđeno je da Ministarstvo nije donelo navedena podzakonska akta.
Bez odgovarajućih podzakonskih akata koji treba da utvrde uslove za radno-terapijsko angažovanje osoba sa invaliditetom, prostorno-tehničke standarde, pitanja stručne spreme zaposlenih u radnim centrima i druge uslove za rad radnih centara, nije moguće na adekvatan način i u potrebnom obimu obezbediti ovu uslugu, kao deo profesionalne rehabilitacije i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom. Takođe, nije omogućeno da osnivanje radnih centara, kao i njihovo funkcionisanje u praksi budu u skladu sa relevantnim zakonskim propisima.
Na osnovu svih utvrđenih činjenica i okolnosti, Zaštitnik građana je, primenom čl. 31. st. 2. Zakona, uputio preporuku Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u cilju otklanjanja uočenih propusta, unapređenja rada organa uprave i sprečavanja istih ili sličnih propusta u budućnosti.
Izvor: Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).